Roman Imperial Statue Bases

Jakob Munk Højte:
ROMAN IMPERIAL STATUE BASES
from Augustus to Commodus

CONTENTS


Types of Monuments

- Identiication of statue bases
- The language of the inscriptions
- Types of statue base
- Literary testimony for imperial statue bases and inscriptions
- Statue types and materials used for imperial statues
- The cost of imperial statues
- Damnatio memoriae and the reuse of statue bases

Dating the Inscriptions from Imperial Statue Bases

- Imperial nomenclature and honorific titles
- Other dating criteria
- Dating by negative evidence
- Reliability of the dating criteria
- Dating accuracy
- Dates chosen for dedicating imperial statues

The Applicability of the Evidence of the Statue Bases to the Extant Portraits

The Geographical Distribution of Imperial Portrait Statues

- The geographical distribution of extant imperial portraits
- The geographical distribution of statue bases
- The number of sites and the number of bases per site

Statues Dedicated Before and After a Reign

- Pre-accessional dedications
- Posthumous dedications

Occasions for Erecting Imperial Statues

- Accession
- Jubilees (decennalia and vicennalia)
- Imperial visits
- Patterns of chronological distribution during a reign

Dedicators of Roman Imperial Statues

- Statues dedicated by communities or their executive bodies
- Private dedicators
- Public or private?
- Corporations as dedicators
- Military units as dedicators
- Statue bases without dedicators
- Regional diferences and developments

Harriet Crawford - Sumer and the Sumerians

SUMER AND THE SUMERIANS
by Harriet Crawford

Mesopotamia produced one of the best-known ancient civilisations, with a literate, urban culture and highly developed political institutions. Writing primarily for a non-specialist audience but drawing on the most up-to-date historical and archaeological sources, Harriet Crawford reviews the extraordinary social and technological developments in the region over a period of two millennia, from 3800 to 2000 B.C. She describes the physical environment and discusses architecture, trade and industry, the development of writing and changes in social and political structures. The final chapter examines the shift in power during this period from the ‘temple’ to the ‘palace’.

Contents:

1. The rediscovery of the ancient Near East the physical environment
2. History chronology and social organisation
3. Patterns of settlement and agriculture
4. Town planning and temple architecture
5. Public buildings and private housing
6. Life, death and the meaning of the universe
7. Manufacturing industry and trade
8. Writing and the arts
9. Conclusions the development of Sumerian society

Арийцы - Основатели европейской цивилизации

Гордон Чайлд:
АРИЙЦЫ - ОСНОВАТЕЛИ ЕВРОПЕЙСКОЙ ЦИВИЛИЗАЦИИ

Известный британский историк и археолог популярно и увлекательно рассказывает о корнях и дальнейшем развитии древней арийской цивилизации. Основываясь на археологических, антропологических илингвистических исследованиях, он рассказывает о происхождении ариев и о дальнейшем их расселении в бассейне Средиземного моря.



СОДЕРЖАНИЕ

Предисловие

Глава I. Языки и предыстория

Глава II. Первое появление ариев на страницах истории
Арийские династии в Месопотамии в XV веке до н. э
Хеттская проблема
Археологические данные
Вторжение ариев в Индию
Иранцы в 1-м тысячелетии до н. э.

Глава III. Расселение индоевропейских народов в бассейне Средиземного моря
Эллины и жители Эгеиды
Фракийцы и фригийцы
Лигурийцы и италики
Сведения о «народах моря» и северных стран в египетских источниках
Ахейский период

Глава IV. Духовная и материальная культура времен индоевропейской общности по данным лингвистики

Глава V. К вопросу об азиатской прародине Индоевропейцев
Предполагаемое вторжение брахицефалов
Вазописцы
Кавказ и железный век в Европе
Возможности Анатолийского плоскогорья
Вновь к вопросу об азиатской прародине индоевропейцев

Глава VI. Появились ли индоевгоейцы в центральной Европе?
Гипотеза доктора Джайлса и земледельцы долины Дуная
Обряд кремации
Скандинавы в долине Дуная
Альпийские поселенцы в долине Дуная

Глава VII. Теория о североевропейской колыбели индоевропейцев
Индоевропейцы-блондины
Скандинавия и гипотеза германистов

Глава VIII. Индоевропейцы в южной России
Миграции индоевропейцев

Выводы
Группы индоевропейского населения в бронзовом веке
Приложение к главе VIII

Глава IX. Роль индоевропейцев в истории
Вместо послесловия. Проблема происхождения индоевропейцев в свете новых данных

Praistorija jugoslavenskih zemalja

Eneolitsko doba
Praistorija jugoslavenskih zemalja
III dio


Sadržaj

1. Rudarstvo i metalurgija eneolitskog perioda Jugoslavije
2. Tiszapolgar i Bodrogkeresztur kultura
3. Bubanj-Salcuta-Krivodol kompleks
4. Cotofeni kultura
5. Vajska-Hunyadihalom grupa
6. Lasinjska kultura
7. Badenska kultura
8. Kostolačka kultura
9. Vučedolska kultura i vučedolski kulturni kompleks
10. Retz-Gajary kultura
11. Problem eneolita na istočnoj jadranskoj obali

Praistorija jugoslavenskih zemalja

Praistorija jugoslavenskih zemalja
PALEOLITSKO I MEZOLITSKO DOBA (knjiga I)

Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine
Centar za balkanološka ispitivanja

Sarajevo, 1979.


Sadržaj

Predgovor (9)
Uvod (13)

Prirodni okviri u kvartaru jugoslavenskih zemalja (19)
- Tomislav šegota, Paleoklimatske i palogeografske promjene (21)
- Alojz Šercelj, Pregled pleistocenske flore na teritoriju Jugoslavije (35)
- Mirko Malez, Kvartarna fauna Jugoslavije (55)

Fosilni čovjek i njegov život na tlu jugoslavenskih zemalja (79)
- Mirko Malez, Fosilni čovjek na tlu jugoslavenskih zemalja (81)
- Đuro Basler, Život i kultura paleolitskog i mezolitskog čovjeka na tlu jugoslavenskih zemalja (103)

Kulturne prilike u paleolitskom i mezolitskom dobu jugoslavenskih zemalja (115)
- Uvod (117)

Paleolitsko i mezolitsko doba u Sloveniji (121)
- Drago Meze, Razvoj reljefa Slovenije u pleistocenu (123)
- Franc Osole, Rad na istraživanju paleolitskog i mezolitskog doba u Sloveniji (129)
- Mitja Brodar - Franc Osole, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Sloveniji (135)
- Mitja Brodar - Franc Osole, Paleolitske i mezolitske regije i kulture u Sloveniji (159)

Paleolitsko i mezolitsko doba u Hrvatskoj (195)
- Mirko Malez, Prirodni okviri (197)
- Mirko Malez, Rad na istraživanju paleolitskog i mezolitskog doba u Hrvatskoj (221)
- Mirko Malez, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Hrvatskoj (227)
- Mirko Malez, Paleolitske i mezolitske regije i kulture u Hrvatskoj (277)

Paleolitsko i mezolitsko doba u Bosni i Hercegovini (297)
- Ivan Soklić, Prirodni okviri (299)
- Đuro Basler, Rad na istraživanju paleolitskog i mezolitskog doba u Bosni i Hercegovini (309)
- Đuro Basler, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Bosni i Hercegovini (313)
- Đuro Basler, Paleolitske i mezolitske regije i kulture u Bosni i Hercegovini (331)

Paleolitsko i mezolitsko doba u Srbiji (357)
- Branko Gavela, Prirodni okviri i rad na istraživanju paleolitskog i mezolitskog doba u Srbiji (359)
- Đuro Basler, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Srbiji (363)
- Branko Gavela, Paleolitske i mezolitske regije i kulture u Srbiji (373)

Paleolitsko i mezolitsko doba u Crnoj Gori (377)
- Marijan Jurić - Đuro Basler, Prirodni okviri i rad na istraživanju paleolitskog i mezolitskog doba u Crnoj Gori (379)
- Đuro Basler, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Crnoj Gori (383)
- Đuro Basler, Paleolitske i mezolitske regije i kulture u Crnoj Gori (387)

Paleolitsko doba u Makedoniji (405)
- Mirko Malez, Prirodni okviri, rad na istraživanju i nalazišta paleolitskog doba u Makedoniji (407)

Popis karata (419)
Bibliografija (421)
Registar (449)

Креслав Рысь - Руны восточных Славян

Креслав Рысь: РУНЫ ВОСТОЧНЫХ СЛАВЯН



Эта книга на данный момент является единственным комплексным исследованием, посвящённым рунам восточных славян, живших на землях от Невы до Десны и от Одера до Волги. Сейчас говорится о «тысячелетии славянской письменности» – но действительно ли ей всего 1000 лет? Основная цель книги – возродить и не дать погибнуть целому пласту славянской культуры – дохристианской письменности, тесно связанной с религией, философией и жизнью народов, населявших современную Россию.

Здесь также проводятся попытки сравнительного анализа рунических письменностей различных европейских, скандинавских, азиатских и средиземноморских народов, что даёт возможность охватить картину рунического искусства в целом.

Naše stare praznoverice i običaji

Светислав Првановић:

НАШЕ СТАРЕ ПРАЗНОВЕРИЦЕ И ОБИЧАЈИ

Мало је крајева у нашој земљи који се одликују таквим етничким шаренилом као Тимочка Крајина. Хетерогени састав њеног становништва, уз потпуну очуваност како старинаца тако и разних досељеничких група (српских, влашких и бугарских), изукрштана наречја и говорне струје, прави мозаик народног фолклора, обичаја и предања, све то њену етнографску слику чини врло занимљивом.

На жалост, иако она пружа обиље материјала за етнолошка проучавања, за њега се до данас, осим Маринка Станојевића, нико није озбиљније заинтересовао. А тај материјал, под притиском све бржих економских и друштвених промена, ишчезава из дана у дан. Стари полако одлазе, а са њима лежу у гроб не само њихова схватања и начин живота, већ и све оно што су знали о нашој даљој прошлости, испуњеној робовањем, заблудама и патњама сваке врсте.

Интересантну област етнологије чине разне празноверице и обичаји.

По веровању старих Тимочана, које се код заосталог света и сада упорно одржава, људском судбином одлучују неке више, невидљиве силе. То нису само бог, анђели и свеци на небу и ђаволи на земљу, које је хришћанство званично признало. То су и разне друге, од цркве непризнате духовне силе – але, неведе, удуриснице, самодиве, самовиле, чуме, вампири, аждаје, змајеви, вештице, вирушке, осење, караконџуле и шта још све не. Кријући се по пољима и путевима, по запуштеним зградама, поред мостова и воденица, оне свуда прате човека и вребају прилику да му чине зло.

Веровање у сва та чуда вуче порекло из дубоке старине, још из некадашњег словенског паганизма. У Тимочкој Крајини и данас се срећу трагови словенске митологије. Тако, на пример, за кључко село Велесницу К. Јиречек наводи да је тако названа по имену старословенског бога Велеса или Волоса, заштитника стоке. Прадавног митолошког порекла је и тимочка реч неведа, супротног значења од „веда“, од које су постале речи сведок, свадба итд. Неведа је неки зао дух, нешто невидљиво, незнано. Код Словена и данас „не вем“ значи не знам, а „неведење“ незнање, непознавање. Истог порекла је и реч „самодива“, слична руском „самодур“ (грубијан, тиранин). Тимочани у клетви употребљавају израз „Марен да га убије!“, у коме је реч „марен“ (негде марем или марам) тамног порекла и значења, али и она означава неку мистичну, натприродну силу.

1) Кмет повео село да истера змаја

2) Учитељ прогони вампире

3) Војвода спаљује вештицу

4) Убијање стараца