Harriet Crawford - Sumer and the Sumerians

SUMER AND THE SUMERIANS
by Harriet Crawford

Mesopotamia produced one of the best-known ancient civilisations, with a literate, urban culture and highly developed political institutions. Writing primarily for a non-specialist audience but drawing on the most up-to-date historical and archaeological sources, Harriet Crawford reviews the extraordinary social and technological developments in the region over a period of two millennia, from 3800 to 2000 B.C. She describes the physical environment and discusses architecture, trade and industry, the development of writing and changes in social and political structures. The final chapter examines the shift in power during this period from the ‘temple’ to the ‘palace’.

Contents:

1. The rediscovery of the ancient Near East the physical environment
2. History chronology and social organisation
3. Patterns of settlement and agriculture
4. Town planning and temple architecture
5. Public buildings and private housing
6. Life, death and the meaning of the universe
7. Manufacturing industry and trade
8. Writing and the arts
9. Conclusions the development of Sumerian society

Арийцы - Основатели европейской цивилизации

Гордон Чайлд:
АРИЙЦЫ - ОСНОВАТЕЛИ ЕВРОПЕЙСКОЙ ЦИВИЛИЗАЦИИ

Известный британский историк и археолог популярно и увлекательно рассказывает о корнях и дальнейшем развитии древней арийской цивилизации. Основываясь на археологических, антропологических илингвистических исследованиях, он рассказывает о происхождении ариев и о дальнейшем их расселении в бассейне Средиземного моря.



СОДЕРЖАНИЕ

Предисловие

Глава I. Языки и предыстория

Глава II. Первое появление ариев на страницах истории
Арийские династии в Месопотамии в XV веке до н. э
Хеттская проблема
Археологические данные
Вторжение ариев в Индию
Иранцы в 1-м тысячелетии до н. э.

Глава III. Расселение индоевропейских народов в бассейне Средиземного моря
Эллины и жители Эгеиды
Фракийцы и фригийцы
Лигурийцы и италики
Сведения о «народах моря» и северных стран в египетских источниках
Ахейский период

Глава IV. Духовная и материальная культура времен индоевропейской общности по данным лингвистики

Глава V. К вопросу об азиатской прародине Индоевропейцев
Предполагаемое вторжение брахицефалов
Вазописцы
Кавказ и железный век в Европе
Возможности Анатолийского плоскогорья
Вновь к вопросу об азиатской прародине индоевропейцев

Глава VI. Появились ли индоевгоейцы в центральной Европе?
Гипотеза доктора Джайлса и земледельцы долины Дуная
Обряд кремации
Скандинавы в долине Дуная
Альпийские поселенцы в долине Дуная

Глава VII. Теория о североевропейской колыбели индоевропейцев
Индоевропейцы-блондины
Скандинавия и гипотеза германистов

Глава VIII. Индоевропейцы в южной России
Миграции индоевропейцев

Выводы
Группы индоевропейского населения в бронзовом веке
Приложение к главе VIII

Глава IX. Роль индоевропейцев в истории
Вместо послесловия. Проблема происхождения индоевропейцев в свете новых данных

Praistorija jugoslavenskih zemalja

Eneolitsko doba
Praistorija jugoslavenskih zemalja
III dio


Sadržaj

1. Rudarstvo i metalurgija eneolitskog perioda Jugoslavije
2. Tiszapolgar i Bodrogkeresztur kultura
3. Bubanj-Salcuta-Krivodol kompleks
4. Cotofeni kultura
5. Vajska-Hunyadihalom grupa
6. Lasinjska kultura
7. Badenska kultura
8. Kostolačka kultura
9. Vučedolska kultura i vučedolski kulturni kompleks
10. Retz-Gajary kultura
11. Problem eneolita na istočnoj jadranskoj obali

Praistorija jugoslavenskih zemalja

Praistorija jugoslavenskih zemalja
PALEOLITSKO I MEZOLITSKO DOBA (knjiga I)

Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine
Centar za balkanološka ispitivanja

Sarajevo, 1979.


Sadržaj

Predgovor (9)
Uvod (13)

Prirodni okviri u kvartaru jugoslavenskih zemalja (19)
- Tomislav šegota, Paleoklimatske i palogeografske promjene (21)
- Alojz Šercelj, Pregled pleistocenske flore na teritoriju Jugoslavije (35)
- Mirko Malez, Kvartarna fauna Jugoslavije (55)

Fosilni čovjek i njegov život na tlu jugoslavenskih zemalja (79)
- Mirko Malez, Fosilni čovjek na tlu jugoslavenskih zemalja (81)
- Đuro Basler, Život i kultura paleolitskog i mezolitskog čovjeka na tlu jugoslavenskih zemalja (103)

Kulturne prilike u paleolitskom i mezolitskom dobu jugoslavenskih zemalja (115)
- Uvod (117)

Paleolitsko i mezolitsko doba u Sloveniji (121)
- Drago Meze, Razvoj reljefa Slovenije u pleistocenu (123)
- Franc Osole, Rad na istraživanju paleolitskog i mezolitskog doba u Sloveniji (129)
- Mitja Brodar - Franc Osole, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Sloveniji (135)
- Mitja Brodar - Franc Osole, Paleolitske i mezolitske regije i kulture u Sloveniji (159)

Paleolitsko i mezolitsko doba u Hrvatskoj (195)
- Mirko Malez, Prirodni okviri (197)
- Mirko Malez, Rad na istraživanju paleolitskog i mezolitskog doba u Hrvatskoj (221)
- Mirko Malez, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Hrvatskoj (227)
- Mirko Malez, Paleolitske i mezolitske regije i kulture u Hrvatskoj (277)

Paleolitsko i mezolitsko doba u Bosni i Hercegovini (297)
- Ivan Soklić, Prirodni okviri (299)
- Đuro Basler, Rad na istraživanju paleolitskog i mezolitskog doba u Bosni i Hercegovini (309)
- Đuro Basler, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Bosni i Hercegovini (313)
- Đuro Basler, Paleolitske i mezolitske regije i kulture u Bosni i Hercegovini (331)

Paleolitsko i mezolitsko doba u Srbiji (357)
- Branko Gavela, Prirodni okviri i rad na istraživanju paleolitskog i mezolitskog doba u Srbiji (359)
- Đuro Basler, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Srbiji (363)
- Branko Gavela, Paleolitske i mezolitske regije i kulture u Srbiji (373)

Paleolitsko i mezolitsko doba u Crnoj Gori (377)
- Marijan Jurić - Đuro Basler, Prirodni okviri i rad na istraživanju paleolitskog i mezolitskog doba u Crnoj Gori (379)
- Đuro Basler, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Crnoj Gori (383)
- Đuro Basler, Paleolitske i mezolitske regije i kulture u Crnoj Gori (387)

Paleolitsko doba u Makedoniji (405)
- Mirko Malez, Prirodni okviri, rad na istraživanju i nalazišta paleolitskog doba u Makedoniji (407)

Popis karata (419)
Bibliografija (421)
Registar (449)

Креслав Рысь - Руны восточных Славян

Креслав Рысь: РУНЫ ВОСТОЧНЫХ СЛАВЯН



Эта книга на данный момент является единственным комплексным исследованием, посвящённым рунам восточных славян, живших на землях от Невы до Десны и от Одера до Волги. Сейчас говорится о «тысячелетии славянской письменности» – но действительно ли ей всего 1000 лет? Основная цель книги – возродить и не дать погибнуть целому пласту славянской культуры – дохристианской письменности, тесно связанной с религией, философией и жизнью народов, населявших современную Россию.

Здесь также проводятся попытки сравнительного анализа рунических письменностей различных европейских, скандинавских, азиатских и средиземноморских народов, что даёт возможность охватить картину рунического искусства в целом.

Naše stare praznoverice i običaji

Светислав Првановић:

НАШЕ СТАРЕ ПРАЗНОВЕРИЦЕ И ОБИЧАЈИ

Мало је крајева у нашој земљи који се одликују таквим етничким шаренилом као Тимочка Крајина. Хетерогени састав њеног становништва, уз потпуну очуваност како старинаца тако и разних досељеничких група (српских, влашких и бугарских), изукрштана наречја и говорне струје, прави мозаик народног фолклора, обичаја и предања, све то њену етнографску слику чини врло занимљивом.

На жалост, иако она пружа обиље материјала за етнолошка проучавања, за њега се до данас, осим Маринка Станојевића, нико није озбиљније заинтересовао. А тај материјал, под притиском све бржих економских и друштвених промена, ишчезава из дана у дан. Стари полако одлазе, а са њима лежу у гроб не само њихова схватања и начин живота, већ и све оно што су знали о нашој даљој прошлости, испуњеној робовањем, заблудама и патњама сваке врсте.

Интересантну област етнологије чине разне празноверице и обичаји.

По веровању старих Тимочана, које се код заосталог света и сада упорно одржава, људском судбином одлучују неке више, невидљиве силе. То нису само бог, анђели и свеци на небу и ђаволи на земљу, које је хришћанство званично признало. То су и разне друге, од цркве непризнате духовне силе – але, неведе, удуриснице, самодиве, самовиле, чуме, вампири, аждаје, змајеви, вештице, вирушке, осење, караконџуле и шта још све не. Кријући се по пољима и путевима, по запуштеним зградама, поред мостова и воденица, оне свуда прате човека и вребају прилику да му чине зло.

Веровање у сва та чуда вуче порекло из дубоке старине, још из некадашњег словенског паганизма. У Тимочкој Крајини и данас се срећу трагови словенске митологије. Тако, на пример, за кључко село Велесницу К. Јиречек наводи да је тако названа по имену старословенског бога Велеса или Волоса, заштитника стоке. Прадавног митолошког порекла је и тимочка реч неведа, супротног значења од „веда“, од које су постале речи сведок, свадба итд. Неведа је неки зао дух, нешто невидљиво, незнано. Код Словена и данас „не вем“ значи не знам, а „неведење“ незнање, непознавање. Истог порекла је и реч „самодива“, слична руском „самодур“ (грубијан, тиранин). Тимочани у клетви употребљавају израз „Марен да га убије!“, у коме је реч „марен“ (негде марем или марам) тамног порекла и значења, али и она означава неку мистичну, натприродну силу.

1) Кмет повео село да истера змаја

2) Учитељ прогони вампире

3) Војвода спаљује вештицу

4) Убијање стараца

Hrvati i kršćanstvo

HRVATI I KRŠĆANSTVO (dokumentarna serija)

Šestodijelna serija "Hrvati i kršćanstvo" prikaz je dvaju tisućljeća kršćanstva na današnjem hrvatskom tlu, a predočuje nam ne samo vjerska gibanja nego povijesna i kulturna zbivanja koja se međusobno isprepliću.

Krstionica (baptisterij) kneza Višeslava

Zagrebačka katedrala (prvostolna crkva),
sagrađena početkom 13. stoljeća

Prva epizoda prikazuje povijest od najstarijih kultura na našem tlu, prve kršćanske zajednice, prihvat kršćanstva kao službene religije te dolazak Hrvata i njihovo kasnije pokrštavanje.

Druga epizoda serije "Hrvati i kršćanstvo" prikazuje događaje koji su uslijedili nakon što su Hrvati prihvatili kršćansku vjeru. Vrijeme je to kada kulminira sukob Rima i Carigrada, što će kasnije rezultirati i konačnim raskolom. Naravno da su to događaji koji su imali svoje posljedice i na zbivanja u Hrvatskoj, jer do kneza Branimira postojala je snažna probizantska struja u hrvatskom plemstvu. Knez Branimir priklanja se rimskoj crkvi, a veza Hrvata i Petrovih nasljednika od tada je neraskidiva. U Hrvatsku dolaze benediktinci i benediktinke, a kasnije i cisterciti. Razvijaju se umjetnost i graditeljstvo, sve su jače veze s tadašnjim kulturnim središtima, a vrlo su žive veze i s arapskim kalifatima. Vrijeme je to koje su obilježile snažne osobnosti hrvatskih narodnih vladara.

U trećoj epizodi pratimo suton hrvatskog kraljevstva u posljednjim godinama 11. stoljeća. Osniva se zagrebačka biskupija čime će težište političkog djelovanja s juga Hrvatske biti preseljeno na sjever. Vrijeme je to križarskih pohoda kao i najezde Tatara, a kasnije i Osmanlija. Mnoga krivovjerja ne zaobilaze ni naše krajeve. Protuteža će im biti inkvizicija. Pojavljuju se novi redovi - dominikanci, franjevci i pavlini. Tiskaju se prve knjige na hrvatskom jeziku, nastaju sjajna djela kiparske i graditeljske umjetnosti.

Četvrta epizoda serije "Hrvati i kršćanstvo" prikazuje vrijeme humanizma i renesanse, vrijeme otkrića Novog svijeta, ali i za Hrvatsku sigurno najstrašnije razdoblje. Na Krbavskom polju gine elita hrvatskog plemstva, nekad jako kraljevstvo svedeno je na "ostatke ostataka", samo dvadeset tisuća četvornih kilometara. Rasplamsava se i građanski rat između pristaša Ivana Zapolje i Ferdinanda Habsburškog. Cetinskom poveljom Hrvati prisežu Habsburzima, ali njihova je pomoć u borbi protiv Turaka mlaka. Nastaje i egzodus iz južnih krajeva prema sjeveru, pa i u druge zemlje. Međutim, istodobno nastaju djela Marka Marulića, komedije Marina Držića, formiraju se bogate i vrijedne knjižnice. Kao odgovor na reformaciju u Hrvatsku stižu isusovci.

Peta epizoda bavi se događajima koji su uslijedili poslije prestanka opasnosti od Turaka. Malena i ratovima iscrpljena Hrvatska skoro se utopila u Mađarskoj. Otpor se javlja u vidu narodnog pokreta, a u jačanju narodne svijesti veliku će ulogu odigrati svećenstvo. Zalaganjem bana Josipa Jelačića i Hrvatskog sabora Zagrebačka biskupija postaje nadbiskupijom. Uz zagrebačke nadbiskupe središnja osoba crkvenog života u Hrvatskoj je Josip Juraj Strossmayer. Veliki potres u Zagrebu znatno oštećuje katedralu. Javlja se ideja južnoslavenskog ujedinjenja. Hrvati se masovno iseljavaju u prekomorske zemlje. Raspada se Austro-Ugarska, a javlja se nova državna tvorevima. U Italiji se pojavljuje fašizam.

Šesta, posljednja epizoda serijala "Hrvati i kršćanstvo" prikazuje događaje koji su obilježili 20. stoljeće. Vrijeme je to totalitarizama koji, kako desni, tako i lijevi, na katoličku crkvu gledaju kao na opasnost. Mnogi su svećenici završili na robiji ili na stratištima. Zagrebački nadbiskup blaženi Alojzije Stepinac umro je u kućnom pritvoru, dok je njegov nasljednik Franjo Šeper postao treći čovjek katoličke crkve u svijetu. Šeperovi će nasljednici na nadbiskupskoj stolici, kardinali Franjo Kuharić i Josip Bozanić u samo četiri godine razmaka ugostiti papu što potvrđuje tisućljetnu bliskost hrvatskog naroda i Svete Stolice.

* Format: U boji, .avi
* Jezik: hrvatski
* Broj epizoda: 6
* Rejting: NR (Not Rated)
* Studio: HRT 2
* Datum proizvodnje: 2002
* Vreme trajanja jedne epizode: Oko 30 minuta

Redatelj: Ninoslav Lovčević
Scenarist: Ninoslav Lovčević, Hrvoje Hitrec
Snimatelj: Branko Cahun
Autor: Hrvoje Hitrec
Urednik: Ninoslav Lovčević