Постови
от Р. Попов и Н. А. Мушмов
уредници при Народния музей
Издава Бѫлгарският Археологически Институт
СОФИЯ, 1922.
уторак, 30. април 2013.
Vodič za iskopavanja, prikupljanje i čuvanje starina i kovanog novca
от Р. Попов и Н. А. Мушмов
уредници при Народния музей
Издава Бѫлгарският Археологически Институт
СОФИЯ, 1922.
понедељак, 29. април 2013.
Zagonetni Arkaim
СПОЈ НЕБА И ЗЕМЉЕ
У пролеће 1987. године тим руских археолога кренуо је у рутински обилазак локације у Чељабинској области на месту где река Караганка утиче Утјаганку. Власти су планирале да ту саграде хидроелектрану и да потопе целу долину. Пре тога било је потребно извршити уобичајена археолошка истраживања. Поготово у области Чељабинска у којој је нађено много остатака старих култура које су се од Азије кретале ка Европи. Када су археолози схватили до каквог су открића дошли, одмах су почели да убеђују власти да одустану од изградње хидроцентрале јер би вештачко језеро потопило једно од најважнијих открића у историји руске археологије. Реч је о граду Аркаиму и Земљи градова која га окружује. Шта је то толико узбудило истраживаче у вези с Аркаимом?
У пролеће 1987. године тим руских археолога кренуо је у рутински обилазак локације у Чељабинској области на месту где река Караганка утиче Утјаганку. Власти су планирале да ту саграде хидроелектрану и да потопе целу долину. Пре тога било је потребно извршити уобичајена археолошка истраживања. Поготово у области Чељабинска у којој је нађено много остатака старих култура које су се од Азије кретале ка Европи. Када су археолози схватили до каквог су открића дошли, одмах су почели да убеђују власти да одустану од изградње хидроцентрале јер би вештачко језеро потопило једно од најважнијих открића у историји руске археологије. Реч је о граду Аркаиму и Земљи градова која га окружује. Шта је то толико узбудило истраживаче у вези с Аркаимом?
(Политин забавник, број 3176)
недеља, 31. март 2013.
Ludi rimski carevi
LUDI RIMSKI CAREVI
Ludi rimski carevi je bila znanstveno-popularna televizijska serija u produkciji HTV-a iz 2006. godine.
Serija se bavi predrasudama o četvorici rimskih careva (Kaligula, Neron, Komod i Elagabal), koje je povijest zapamtila kao okrutne i psihički poremećene vladare. U seriji autor Božidar Domagoj Burić, uz pomoć eminentnih svjetskih i hrvatskih povjesničara, dokazuje kako je riječ o propagandi koja nema previše veze s povijesnom istinom, te da su navedeni carevi zapravo bili sposobni vladari, koji su imali nesreću da se sukobe sa Senatom i tradicionalnim Rimom, te su zbog toga ocrnjeni od strane rimskih pisaca poput Tacita i Svetonija.
Serija je rađena u igrano-dokumentarnoj formi, uz korištenje kompjutorskih vizualnih efekata te maketa starog Rima, koje je izradio Dimitrije Barb. U seriji su u ulozi stručnih komentatora sudjelovali najveći svjetski stručnjaci za antičku povijest iz Oxforda, Sorbonne, Berlina: dr. Martin Henig, dr. Simon Price, dr. Annalisa Marzano, dr. Yann LeBohec, dr. Aloys Winterling i drugi. Također su sudjelovali i eminentni hrvatski znanstvenici, prof.dr.sc. Petar Selem, prof.dr.sc. Bruna Kuntić-Makvić i prof.dr.sc. Marina Milićević-Bradač.
Безумные римские императоры
Рассказ о четырех римских императорах, известных даже младшим школьникам. Причем своей известностью они обязаны только одному – своему сумасбродству. Но так ли это? Авторы фильма полагают, что все эти императоры не были сумасшедшими, а были просто эксцентриками. Их всех объединяла тяга к восточному стилю правления, и все четверо, находясь у власти, допустили одну и ту же ошибку.
субота, 30. март 2013.
Hrvatski kraljevi
HRVATSKI KRALJEVI (dokumentarna TV serija)
Hrvatski kraljevi naziv je dokumentarno-igrane serije u proizvodnji Hrvatske radiotelevizije, odnosno Znanstveno-obrazovnog programa HTV-a. Serija se sastoji od sedam 50-minutnih epizoda.
Serija se bavi najranijim razdobljem hrvatske povijesti, vremenom takozvanih narodnih vladara iz domaće dinastije Trpimirovića, od početka 9. do kraja 11. stoljeća. U posljednjoj epizodi obrađeno je i razdoblje doseljenja Hrvata na današnje prostore.
U seriji su sudjelovali najistaknutiji europski povjesničari srednjega vijeka: Chris Wickham, Catherine Holmes i Peter Frankopan sa Sveučilišta u Oxfordu, Rosamond McKitterick sa Sveučilišta u Cambridgeu, Neven Budak i Miljenko Jurković sa Sveučilišta u Zagrebu, Mladen Ančić i Nikola Jakšić sa Sveučilišta u Zadru, Vedrana Delonga iz Muzeja hrvatskih arheoloških spomenika u Splitu, Janosz Bak sa Sveučilišta u Budimpešti, Walter Pohl iz Beča, Przemyslaw Urbanczyk sa Sveučilišta u Varšavi, Dušan Treštik iz Praga te najpoznatiji svjetski medijevalist Jacques LeGoff s pariške Sorbonne.
Serija se bavi najranijim razdobljem hrvatske povijesti, vremenom takozvanih narodnih vladara iz domaće dinastije Trpimirovića, od početka 9. do kraja 11. stoljeća. U posljednjoj epizodi obrađeno je i razdoblje doseljenja Hrvata na današnje prostore.
U seriji su sudjelovali najistaknutiji europski povjesničari srednjega vijeka: Chris Wickham, Catherine Holmes i Peter Frankopan sa Sveučilišta u Oxfordu, Rosamond McKitterick sa Sveučilišta u Cambridgeu, Neven Budak i Miljenko Jurković sa Sveučilišta u Zagrebu, Mladen Ančić i Nikola Jakšić sa Sveučilišta u Zadru, Vedrana Delonga iz Muzeja hrvatskih arheoloških spomenika u Splitu, Janosz Bak sa Sveučilišta u Budimpešti, Walter Pohl iz Beča, Przemyslaw Urbanczyk sa Sveučilišta u Varšavi, Dušan Treštik iz Praga te najpoznatiji svjetski medijevalist Jacques LeGoff s pariške Sorbonne.
уторак, 26. фебруар 2013.
Figure stare 8000 godina
FIGURE STARE 8.000 GODINA
Nemački Geološki institut iz Hajdelberga potvrdio svetsku arheološku senzaciju na lokalitetu Belica. Svetska premijera srpskog nalazišta sa oko 100 figurina od novembra 2013. do marta 2014. u Tibingenu
Nemački Geološki institut iz Hajdelberga potvrdio svetsku arheološku senzaciju na lokalitetu Belica. Svetska premijera srpskog nalazišta sa oko 100 figurina od novembra 2013. do marta 2014. u Tibingenu
Pronađeni predmeti na lokalitetu "Belica"
UGLEDNI nemački Univerzitet u Tibingenu i Geološki institut u Hajdelbergu potvrdili su da je arheološki lokalitet Belica kraj Jagodine najstarije svetilište Evrope.
U naselju iz ranog neolita nađena najveća riznica praistorijskih umetnina na svetu, sa oko 100 čovekolikih figura od kamena, kosti i gline, starih oko 8.000 godina.
Ovo je rezultat istraživanja koje su zajedno obavili nemački i srpski stručnjaci prošlog leta na lokalitetu koji je 2002. godine otkrio prof. dr Milorad Stojić iz Arheološkog instituta SANU.
Kulture Lepenskog vira i Belice su egzistirale u približno isto vreme, ali su se bitno razlikovale.
- Lepenci su još bili lovci-sakupljači dok su Beličani bili zemljoradnici, o čemu govore pronađene figurine sa simboličnim predstavama ženskih i muških reproduktivnih organa, trudnice, majke s detetom - kaže profesor Stojić. - Kameni predmeti su originalnog izgleda i izrađeni na izuzetnom umetničkom nivou od stena lepih i različitih boja, bogate teksture. Očito je da su figurine bile posvećene kultu plodnosti, što je karakteristika ratarskih zajednica koje obožavaju majku zemlju. Na figurama iz Belice predstavljene su sve faza nastanka i razvoja ljudskog ploda, od začeća do porođaja. Ovakve predstave nisu nikada do sada zabeležene u umetničkom stvaralaštvu čovečanstva, od kada je ono nastalo 38.000 godina pre nove ere.
Geofizička ispitivanja u 2012. na lokalitetu Belica otkrila su praistorijsko naselje opasano kružnim rovom prečnika 75 metara. U tom krugu pronađeni su kružni, trapezasti i trouglasti temelji monumentalnih građevina, kakvi do sada nisu nalaženi u naseljima ranog neolita.
- To dokazuje da je reč o duhovnom središtu koje je istog značaja za protostarčevačku zajednicu, kakve je u poznom mezolitu imao verski centar Lepenski vir - kaže prof. dr Stojić.
On naglašava da su istraživanja na Belici izvedena u saradnji s Univerzitetom u Tibingenu, koji će izdati dvojezičnu monografiju na nemačkom i srpskom "Belica, najbrojniji grupni nalaz kulturno-umetničke plastike iz kamenog doba i najstarije duhovno središte u neolitu Evrope".
Nemački stručnjaci su lokalitet kraj Jagodine nazvali arheološkom senzacijom 21. veka, a nalazi iz Belice će svetsku premijeru imati na izložbi od novembra 2013. do marta 2014. u Arheološkom muzeju u Tibingenu.
(Večernje novosti, 25.02.2013)
On naglašava da su istraživanja na Belici izvedena u saradnji s Univerzitetom u Tibingenu, koji će izdati dvojezičnu monografiju na nemačkom i srpskom "Belica, najbrojniji grupni nalaz kulturno-umetničke plastike iz kamenog doba i najstarije duhovno središte u neolitu Evrope".
Nemački stručnjaci su lokalitet kraj Jagodine nazvali arheološkom senzacijom 21. veka, a nalazi iz Belice će svetsku premijeru imati na izložbi od novembra 2013. do marta 2014. u Arheološkom muzeju u Tibingenu.
(Večernje novosti, 25.02.2013)
четвртак, 21. фебруар 2013.
Tajne fosila u Maloj Balanici
TAJNE FOSILA U MALOJ BALANICI
BEOGRAD – Novi podaci o starosti fosila ljudske vilice, pronađenog u pećini Mala Balanica u Sićevu, ukazuju da taj lokalitet spada među najstarija nalazišta sa ostacima hominida u Evropi.
Fosil ljudske vilice, pronađen u pećini "Mala Balanica"
Arheolog dr Dušan Mihailović kaže da se očekuju novi nalazi koji bi dodatno rasvetliti faktore koji su uticali na evoluciju čoveka u jugoistočnoj Evropi.
Vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i jedan od rukovodilaca međunarodnog tima, koji je 2006. godine u pećini u Sićevu pronašao fosil ljudske vilice, rekao je u intervjuu Tanjugu da podaci o starosti tog fosila, do kojih su nedavno došli, predstavljaju veliko iznenađenje.
„Mi smo očekivali da je vilica stara oko 200-300 hiljada godina, ali nismo očekivali da je stara pola miliona godina. Taj datum je utvrđen uz pomoć tri tehnike kojima je dobijen isti rezultat i precizno je ustanovljeno da je vilica stara pola miliona godina“, istakao je Mihailović.
To je, kako kaže, izvanredna stvar jer pokazuje da Mala Balanica spada među najstarija nalazišta sa ostacima hominida u Evropi, što je samo po sebi izuzetno značajno, a srećna okolnost jeste i što su istraživanja tu tek započeta i što očekuju nove nalaze.
„Za razliku od mnogih drugih nalazišta, koja su otkrivena pre 50 i 100 godina i gde u većini slučajeva imamo slučajne nalaze van bilo kakvog konteksta, ovo je jedna izvanredna situacija“, ocenio je Mihailović.
On je naglasio da je pronađeni fosil vilice veoma značajan za razumevanje evolucije čoveka u Evropi, pošto pokazuje da je evolucija čoveka u zapadnoj i jugosistočnoj Evropi išla drugačijim tokom, da nije bila ista kao što se smatralo.
„Do sada se smatralo da je Evropu u ovom periodu naseljavao “homo heidelbergensis“ i da je iz njega direktno nastao “neandertalac“. S druge strane, smatralo se da je “homo erectus“ koji se javlja ranije, još pre nekih milion godina, naseljavao samo Aziju ili u najboljem slučaju Aziju i Afriku, ako posmatramo “homo erectusa“ u širem smislu“, rekao je Mihailović.
„Sad se pokazalo da je područje rasprostiranja “homo erectusa“ bilo šire i da je obuhvatalo i jugoistočnu Evropu, odnosno da je ona bila deo tog matičnog područja, koje je bilo stalno nastanjeno i iz koga su ljudske zajednice povremeno migrirale ka srednjoj i ka zapadnoj Evropi, da su upravo preko ove naše teritorije išle sve te migracije koje su značajno uticale na razvoj čoveka na našem kontinentu“, dodao je arheolog.
Mihailović je objasnio da je u zapadnoj Evropi, zbog izolacije i činjenice da je alpsko-karpatski luk u glacijalnim periodima onemogućavao komunikaciju između zapadne i istočne Evrope, došlo do razvoja vrlo specifičnih crta kod ljudskih predaka, koje su na kraju dovele do pojave „neandertalaca“.
„Kod nas se to nije dogodilo. Kod nas su “neandertalci“ došli kasnije i drugačiji su faktori uticali na razvoj čoveka na ovim prostorima. To je druga stvar vrlo bitna za sagledavanje evolucije hominida“, naglasio je on.
Mihailović je precizirao da, za razliku od zapadne Evrope gde je na evoluciju čoveka presudno uticala izolacija, u jugoistočnoj Evropi su u značajnoj meri uticala populaciona kretanja.
„Upravo zbog prožimanja stanovništva i razmene gena te neke arhaične crte su duže opstale i nije došlo do pojave specijalizovanih vrsta koje su bile posebno prilagođene određenoj klimi ili koje su karakteristične za određenu regiju. Mi na neki način pripadamo širem evro-azijskom prostoru i bili smo povezani i sa Afrikom i možemo očekivati, upravo zbog toga, nova otkrića koja će biti veoma značajna i koja se možda vezuju za pojavu anatomski modernog čoveka, odnosno “homo sapiensa““, rekao je on.
Mihailović je napomenuo i da nema mnogo podataka šta je prethodilo pojavi „homo erectusa“ na ovom području i da bi nove analize mogle više da rasvetle taj problem.
„Zna se da je posebna vrsta hominida (homo ergaster) naselila Gruziju pre 1,7 miliona godina. Pre 1,5 miliona godina ljudi su sigurno došli do Evrope što znamo po otkrićima iz pećine Kozarnika u Bugarskoj, ali sada imamo prve konkretne nalaze sa područja jugoistočne Evrope koji svedoče o tome da je jugoistočna Evropa bila naseljena pre pola miliona godina“, rekao je on.
Mihailović je naglasio da je veoma značajno da se ustanovi kako su išle migracije u tom periodu, koliko je jugoistočna Evropa bila povezana sa Azijom i Afrikom, koji su sve faktori uticali na evoluciju čoveka. „Mislim da je ovo naše otkriće dosta doprinelo razumevanju tog problema, ali tek smo započeli istraživanja i verujem da će novi nalazi još više rasvetliti taj problem“, dodao je.
Fosil ljudske vilice pronađen je u najdubljem sloju Male Balanice, ali tu nisu pronađeni tragovi dužeg ljudskog prisustva. Međutim, u gornjim slojevima Male Balanice i susednoj pećini – Velika Balanica, Mihailovićev tim je pronašao na hiljade kamenih alatki iz paleolita i smatraju da i one najverovatnije dostižu starost od 150 ili 200 hiljada godina.
„Imamo tragove ljudskog boravka, svedočanstva o njihovom lovu, njihovoj tehnologiji, načinu života, koji su nešto pozniji od fosila, ali koji su takođe veoma stari i ukazuju na povezanost Balkana, Anadolije i Bliskog istoka u periodu pre 150-200 hiljada godina“, istakao je Mihailović.
U julu nastavljaju iskopavanja pećina Velika i Mala Balanica, kao i iskopavanja pećine u selu Jelašnica kod Niša, gde postoje ostaci iz srednjeg paleolita, stari više od 40.000 godina, i ostaci iz poznijeg perioda, stari oko 25.000 godina.
Istraživanje se realizuje u saradnji sa Univerzitetom u Vinipegu (Kanada) i Mirjanom Roksandić, delimično ga finansira Ministarstvo kulture i informisanja, a u njemu učestvuje veliki broj stručnjaka iz različitih zemalja i više desetina studenata arheologije iz Srbije i ostalih evropskih zemalja te Kanade SAD.
(Pravda, 19.02.2013)
Vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i jedan od rukovodilaca međunarodnog tima, koji je 2006. godine u pećini u Sićevu pronašao fosil ljudske vilice, rekao je u intervjuu Tanjugu da podaci o starosti tog fosila, do kojih su nedavno došli, predstavljaju veliko iznenađenje.
„Mi smo očekivali da je vilica stara oko 200-300 hiljada godina, ali nismo očekivali da je stara pola miliona godina. Taj datum je utvrđen uz pomoć tri tehnike kojima je dobijen isti rezultat i precizno je ustanovljeno da je vilica stara pola miliona godina“, istakao je Mihailović.
To je, kako kaže, izvanredna stvar jer pokazuje da Mala Balanica spada među najstarija nalazišta sa ostacima hominida u Evropi, što je samo po sebi izuzetno značajno, a srećna okolnost jeste i što su istraživanja tu tek započeta i što očekuju nove nalaze.
„Za razliku od mnogih drugih nalazišta, koja su otkrivena pre 50 i 100 godina i gde u većini slučajeva imamo slučajne nalaze van bilo kakvog konteksta, ovo je jedna izvanredna situacija“, ocenio je Mihailović.
On je naglasio da je pronađeni fosil vilice veoma značajan za razumevanje evolucije čoveka u Evropi, pošto pokazuje da je evolucija čoveka u zapadnoj i jugosistočnoj Evropi išla drugačijim tokom, da nije bila ista kao što se smatralo.
„Do sada se smatralo da je Evropu u ovom periodu naseljavao “homo heidelbergensis“ i da je iz njega direktno nastao “neandertalac“. S druge strane, smatralo se da je “homo erectus“ koji se javlja ranije, još pre nekih milion godina, naseljavao samo Aziju ili u najboljem slučaju Aziju i Afriku, ako posmatramo “homo erectusa“ u širem smislu“, rekao je Mihailović.
„Sad se pokazalo da je područje rasprostiranja “homo erectusa“ bilo šire i da je obuhvatalo i jugoistočnu Evropu, odnosno da je ona bila deo tog matičnog područja, koje je bilo stalno nastanjeno i iz koga su ljudske zajednice povremeno migrirale ka srednjoj i ka zapadnoj Evropi, da su upravo preko ove naše teritorije išle sve te migracije koje su značajno uticale na razvoj čoveka na našem kontinentu“, dodao je arheolog.
Mihailović je objasnio da je u zapadnoj Evropi, zbog izolacije i činjenice da je alpsko-karpatski luk u glacijalnim periodima onemogućavao komunikaciju između zapadne i istočne Evrope, došlo do razvoja vrlo specifičnih crta kod ljudskih predaka, koje su na kraju dovele do pojave „neandertalaca“.
„Kod nas se to nije dogodilo. Kod nas su “neandertalci“ došli kasnije i drugačiji su faktori uticali na razvoj čoveka na ovim prostorima. To je druga stvar vrlo bitna za sagledavanje evolucije hominida“, naglasio je on.
Mihailović je precizirao da, za razliku od zapadne Evrope gde je na evoluciju čoveka presudno uticala izolacija, u jugoistočnoj Evropi su u značajnoj meri uticala populaciona kretanja.
„Upravo zbog prožimanja stanovništva i razmene gena te neke arhaične crte su duže opstale i nije došlo do pojave specijalizovanih vrsta koje su bile posebno prilagođene određenoj klimi ili koje su karakteristične za određenu regiju. Mi na neki način pripadamo širem evro-azijskom prostoru i bili smo povezani i sa Afrikom i možemo očekivati, upravo zbog toga, nova otkrića koja će biti veoma značajna i koja se možda vezuju za pojavu anatomski modernog čoveka, odnosno “homo sapiensa““, rekao je on.
Mihailović je napomenuo i da nema mnogo podataka šta je prethodilo pojavi „homo erectusa“ na ovom području i da bi nove analize mogle više da rasvetle taj problem.
„Zna se da je posebna vrsta hominida (homo ergaster) naselila Gruziju pre 1,7 miliona godina. Pre 1,5 miliona godina ljudi su sigurno došli do Evrope što znamo po otkrićima iz pećine Kozarnika u Bugarskoj, ali sada imamo prve konkretne nalaze sa područja jugoistočne Evrope koji svedoče o tome da je jugoistočna Evropa bila naseljena pre pola miliona godina“, rekao je on.
Mihailović je naglasio da je veoma značajno da se ustanovi kako su išle migracije u tom periodu, koliko je jugoistočna Evropa bila povezana sa Azijom i Afrikom, koji su sve faktori uticali na evoluciju čoveka. „Mislim da je ovo naše otkriće dosta doprinelo razumevanju tog problema, ali tek smo započeli istraživanja i verujem da će novi nalazi još više rasvetliti taj problem“, dodao je.
Fosil ljudske vilice pronađen je u najdubljem sloju Male Balanice, ali tu nisu pronađeni tragovi dužeg ljudskog prisustva. Međutim, u gornjim slojevima Male Balanice i susednoj pećini – Velika Balanica, Mihailovićev tim je pronašao na hiljade kamenih alatki iz paleolita i smatraju da i one najverovatnije dostižu starost od 150 ili 200 hiljada godina.
„Imamo tragove ljudskog boravka, svedočanstva o njihovom lovu, njihovoj tehnologiji, načinu života, koji su nešto pozniji od fosila, ali koji su takođe veoma stari i ukazuju na povezanost Balkana, Anadolije i Bliskog istoka u periodu pre 150-200 hiljada godina“, istakao je Mihailović.
U julu nastavljaju iskopavanja pećina Velika i Mala Balanica, kao i iskopavanja pećine u selu Jelašnica kod Niša, gde postoje ostaci iz srednjeg paleolita, stari više od 40.000 godina, i ostaci iz poznijeg perioda, stari oko 25.000 godina.
Istraživanje se realizuje u saradnji sa Univerzitetom u Vinipegu (Kanada) i Mirjanom Roksandić, delimično ga finansira Ministarstvo kulture i informisanja, a u njemu učestvuje veliki broj stručnjaka iz različitih zemalja i više desetina studenata arheologije iz Srbije i ostalih evropskih zemalja te Kanade SAD.
(Pravda, 19.02.2013)
среда, 20. фебруар 2013.
Fosil iz Srbije otkriva tajne evolucije
FOSIL IZ SRBIJE OTKRIVA TAJNE EVOLUCIJE
Fragment fosila ljudske vilice nađen u pećini Mala Balanica u Srbiji predstavlja najstariji nalaz ljudskih predaka u ovom delu Evrope, a otkriće međunarodnog tima objavljeno je u prestižnom naučnom časopisu PLOS ONE.
Mala Balanica - fragment vilice Homo erektusa
Novi radiometrijski datumi objavljeni su danas, a članak su objavili Vilijam Džek Rink sa Mekmaster univerziteta u Kanadi i međunarodni tim pod rukovodstvom Dušana Mihailovića sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i Mirjane Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu, Kanada.
“Utvrđeno je da je fosil star najmanje 397,000 godina, kao i da je verovatno stariji od 525,000 godina,” objašnjava Rink. “U datovanju smo koristili tri različite tehnike: elektron-spin rezonancu (ESR), izotopske analize uranovog niza i tehniku infracrvene luminiscencije. Dobijeni su izuzetno ujednačeni datumi, čime je pouzdano utvrđena starost nalaza. To pokazuje da vilica predstavlja najstariji istočnoevropski fosil srednjopleistocenskih hominida.
“U to vreme su u zapadnoj Evropi ljudski preci počeli da poprimaju neandertalske karakteristike, koje se ne javljaju na ovom nalazu,” ističe Roksandić. ”Naučnici smatraju da je do razvoja neandertalskih crta došlo zbog toga što su zapadnoevropske populacije u glacijalnim periodima bile izolovane. Nasuprot tome, jugoistočna Evropa nikada nije bila izolovana od Azije i Afrike, pa su na evoluciju čoveka uticali sasvim drugačiji faktori. Balkansko poluostrvo je po svemu sudeći pripadalo matičnom području iz koga su ljudske zajednice rekolonizovale Evropu nakon povlačenja glečera. Fosil je opredeljen u vrstu Homo erectus s.l. .”
“Jugoistočna Evropa je veoma značajna za razumevanje ljudske evolucije,” naglašava Mihailović. “Dobro datovani fosili iz ovog perioda su veoma retki, a ovaj koji smo našli u mnogo čemu je jedinstven. Dobijeni datumi pomeraju granice u proučavanju evolucije čoveka. Istraživanja su pokazala da je Balkan predstavljao "kapiju Evrope" i bio jedno od tri refugijalna područja gde su ljudi, biljke i životinje našli utočište tokom glacijala. Sve nas to inspiriše da nastavimo iskopavanja.”
Mala Balanica - fragment mandibule Homo erektusa
Na datovanju fosila su bili angažovani antropolozi, arheolozi i fizičari iz Srbije, Kanade, Velike Britanije i Francuske. Arheološka iskopavanja Velike i Mala Balanice, blizu Sićeva pored Niša, traju od 2004. godine, a finansira ih Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Od 2010. godine u okviru iskopavanja se organizuje međunarodna letnja škola, koja se realizuje u saradnji Filozofskog fakulteta u Beogradu i Univerziteta u Vinipegu. Vilica je nađena 2006. godine, a okvirno datovanje je obavljeno na Univerzitetu u Bordou.
Datovanje ESR tehnikom je preduzeto u laboratoriji dr Rinka i u nuklearnom reaktoru Univerziteta Mekmaster; datovanje uranovim nizom u Istraživačkom centru GEOTOP Univerziteta Kvebek u Montrealu, a datovanje infracrvenom stimulisanom luminiscencijom u Centru za primenu fizičkih istraživanja u arheologiji na Univerzitetu Bordo u Francuskoj. Analize sedimenata obavljene su na Univerzitetu Oksford Bruks u Velikoj Britaniji.
PLOS ONE je jedan od najprestižnijih časopisa otvorenog tipa, u kome se objavljuju saopštenja iz različitih naučnih oblasti.
(B92, 7.2.2013)
Пријавите се на:
Постови (Atom)