Постови
TAJNA ČETIRI ŽUPSKE VENERE
Još nije razotkrivena zagonetka preistorijskih figurina nađenih u vitkovačkom polju kraj Aleksandrovca. Delo prvih preistorijskih zemljoradnika koje je i neprocenjivo kulturno blago
Četiri pronađene figurine u Župi aleksandrovačkoj
NAUČNICI još nisu do kraja otkrili zagonetku koju čuvaju četiri omalene preistorijske figurine nađene na lokalitetu Vitkovačko polje, tri kilometra od Aleksandrovca. Župljani planiraju da se upuste i u brendiranje najznačajnije među njima - "Ledi of Aleksandrovac", sa 35 centimetara visine to je najveća i najznačajnija "ženska sfinga", koja pripada vinčanskoj kulturi - mlađem neolitu (4.500 - 3.200 godina pre nove ere).
- "Ledi of Aleksandrovac", kako su je zvaninično imenovali na Svetskoj izložbi u Nici, a u narodu poznatija kao "Miladija", najpopularniji je nalaz koji imamo - priča za "Novosti" mr Jelena Todorović Gavrilović, direktorka Zavičajnog muzeja Župe, gde se čuva dragocena "četvorka". - Figurine i neolitski nalazi iz naše muzejske zbirke svedoče da se narod i u preistoriji na župskim prostorima bavio poljoprivredom. Nekoliko hiljada godina kasnije, naša zemlja je još plodna, a danas je prepoznatljiva po vinu.
Te župske Venere simboli su plodnosti, slave i ženu i zemlju. Pre tačno deset godina, odlučeno je da "Ledi of Aleksandrovac" bude zvaničan suvenir bogate župske varoši. Iako često u senci "Miladije", tri srodne figurine od terakote (pečene zemlje), "Venus de Župa", "Madam de Vitkovo" i "Madam de Venčac" nađene takođe na lokalitetu Vitkovačko polje pravi su hit za arheologe.
- Figurine predstavljaju ostvarenja prvih preistorijskih zemljoradnika i neprocenjivo su kulturno blago - ističe naša sagovornica.
- Britanski kraljevski muzej, Danski kraljevski muzej, Muzej "Tera amata" u Nici samo su neki od reprezentativnih prostora gde su se aleksandrovački simboli mogli videti.
Nedavno preminuli profesor istorije Miloslav Bondžić, jedan od najzaslužnijih što je Župa dobila Zavičajni muzej, zaslužan je i za popularnost figurina van granica zemlje. Ostao je žal, međutim, što se Vitkovačko polje, sa oko 100 hektara usled nedostatka sredstava do danas nije potpuno arheološki ispitalo. Stručnjaci iznose da bi tek mogla da se očekuju revolucionarna otkrića.
- Imamo sreću da živimo na teritoriji na kojoj su mnogi nepozanti narodi ostavili dragocenosti kroz svoje delatnosti - govorio je svojevremeno arheolog Nikola Tasić, potpredsednik SANU.
- U tome je Župa aleksandrovačka u svemu originalna. Treba samo videti u čemu je sve Župa dala svoj doprinos epohi odnosno kulturi neolita, svojim čudesnim boginjama. To je bez sumnje ideološki koncept o svetu, ljudima i stvarima i o položaju čoveka u prirodi. To je nastalo u Župi, u središtu Srbije.
Loša infrastruktura i skrajnut položaj uticali su poslednjih decenija da i nauka donekle izgubi interesovanje za boginje iz Župe, ali su upravo ti nedostaci pomogli da se sačuva bogata istorija župskog kraja, među kojima je i grad vitezova Koznik. Pljačkaši su poštedeli mnoge otkrivene i neotkrivene lokalitete.
(Večernje novosti, 17.02.2013)
- "Ledi of Aleksandrovac", kako su je zvaninično imenovali na Svetskoj izložbi u Nici, a u narodu poznatija kao "Miladija", najpopularniji je nalaz koji imamo - priča za "Novosti" mr Jelena Todorović Gavrilović, direktorka Zavičajnog muzeja Župe, gde se čuva dragocena "četvorka". - Figurine i neolitski nalazi iz naše muzejske zbirke svedoče da se narod i u preistoriji na župskim prostorima bavio poljoprivredom. Nekoliko hiljada godina kasnije, naša zemlja je još plodna, a danas je prepoznatljiva po vinu.
Te župske Venere simboli su plodnosti, slave i ženu i zemlju. Pre tačno deset godina, odlučeno je da "Ledi of Aleksandrovac" bude zvaničan suvenir bogate župske varoši. Iako često u senci "Miladije", tri srodne figurine od terakote (pečene zemlje), "Venus de Župa", "Madam de Vitkovo" i "Madam de Venčac" nađene takođe na lokalitetu Vitkovačko polje pravi su hit za arheologe.
- Figurine predstavljaju ostvarenja prvih preistorijskih zemljoradnika i neprocenjivo su kulturno blago - ističe naša sagovornica.
- Britanski kraljevski muzej, Danski kraljevski muzej, Muzej "Tera amata" u Nici samo su neki od reprezentativnih prostora gde su se aleksandrovački simboli mogli videti.
Nedavno preminuli profesor istorije Miloslav Bondžić, jedan od najzaslužnijih što je Župa dobila Zavičajni muzej, zaslužan je i za popularnost figurina van granica zemlje. Ostao je žal, međutim, što se Vitkovačko polje, sa oko 100 hektara usled nedostatka sredstava do danas nije potpuno arheološki ispitalo. Stručnjaci iznose da bi tek mogla da se očekuju revolucionarna otkrića.
- Imamo sreću da živimo na teritoriji na kojoj su mnogi nepozanti narodi ostavili dragocenosti kroz svoje delatnosti - govorio je svojevremeno arheolog Nikola Tasić, potpredsednik SANU.
- U tome je Župa aleksandrovačka u svemu originalna. Treba samo videti u čemu je sve Župa dala svoj doprinos epohi odnosno kulturi neolita, svojim čudesnim boginjama. To je bez sumnje ideološki koncept o svetu, ljudima i stvarima i o položaju čoveka u prirodi. To je nastalo u Župi, u središtu Srbije.
Loša infrastruktura i skrajnut položaj uticali su poslednjih decenija da i nauka donekle izgubi interesovanje za boginje iz Župe, ali su upravo ti nedostaci pomogli da se sačuva bogata istorija župskog kraja, među kojima je i grad vitezova Koznik. Pljačkaši su poštedeli mnoge otkrivene i neotkrivene lokalitete.
(Večernje novosti, 17.02.2013)
Нема коментара:
Постави коментар