Постови
NA PLOČNIKU PRONAĐEN PRSTEN STAR SEDAM MILENIJUMA
Za samo nekoliko dana od kako su počela iskopavanja na neolitskom nalazištu Pločnik, međunarodni tim arheologa je pronašao metalni bakarni prsten sa početka 5. milenijuma pre nove ere, kao i razne komade metala i kamene sekire.
Kako bi dokazali osnovane pretpostavke da je na lokalitetu Pločnik započeta jedna od najstarijih proizvodnji metala na svetu tim arheologa predvođeni Julkom Kuzmanović Cvetković i Dušanom Šljivarom započeo je drugu fazu iskopavanja u Pločniku. Radovi se obavljaju u okviru međunarodnog projekta „Razvoj metalurgije u Evroaziji“, koji se finansira od strane Vlade Velike Britanije.
Vrednost radova je oko pola miliona funti i to je jedna od najvećih projekta i stranih investicija u srpskoj arheologiji čiji je nosilac Institut za arheologiju univerzitetskog koledža u Londonu.
- Prsten koji smo pronašli zajedno sa prošlogodišnjim nalazom minđuše u njegovoj blizini, predstavlja jedan od prvih metalnih objekata proizvedenih na svetu i kulturno blago izuzetne vrednosti za Toplicu i Srbiju. Cilj ovog projekta je da se istraži organizacija najstarije proizvodnje metala na svetu, koja je dokumentovana na lokalitetima Pločnik, Belovode i Jarmovca u Priboju na Limu. Na terenu imamo specijaliste iz raznih krajeva sveta koji se bave kremenom, keramikom, kao i rekonstrukcijom najstarijeg bavljenja topljenja bakra – rekla je Julka Kuzmanović Cvetković.
Ona ističe da će radovi trajati oko mesec dana, i da je za kraj planiran eksperiment kojim će pokušati da rekonstruišu čitav proces najstarijeg bavljenja topljenja metala. Međunarodni arheolozi koji su uključeni u ovaj projekat Ben Roberst sa Univerziteta u Duramu i Silvija Amikone koja je zadužena za teknološko ispitivanje keramike, kao i Miljana Radivojević, idejni tvorac projekta i koja je doktorirala na ovu temu u Lodonu, oduševljeni su arheološkim nalazištem.
– Predmeti koje pronalazimo na ovom prostoru pokazuju da je vinčanska kultura imala smisla za umetnost i kulturu. Želimo da ispitamo pojavu najstarije metalurgije na svetu za koju se pretpostavlja da je na ovim prostorima. Jedno od najvažnijih pitanja u svetskoj arheologiji, kako i na koji način nastaje metal. Debata traje skoro 200 godina i sada smo na pragu da ponudimo nove podatke i analize koje će doprineti znanju o ovom pitanju – rekao je britanski arheolog Ben Roberts.
On naglašava da je svetska naučna javnost izuzetno zaiteresovana, naročito da se odgovori na pitanje zašto i kako se pojava obrade metala dogodila baš u Srbiji. Ističući da su dosadašnja istraživanja lokaliteta Pločnik izazvali pravu senzaciju u svetu, Miljana Radivojević se nada da će projekat dati odgovor kako su ljudi uspeli da ovladaju prvim metalom, kako su ga obrađivali i kako su ga upotrebljavali.
– Postoji veliki broj dokaza da je bakar na ovom prostoru bio uobičajni metal. Ostaje samo da se utvrdi odakle je dolazio taj bakar i da li je moguće da se on vadio u nekom od okolnih rudnika - objašnjava dr londonskog univerziteta za arheologiju Miljana Radivojević.
O sastavu pronađenih predmeta će se više znati nakon analize koja će se obaviti na londonskom Institutu za arheologiju.
Za samo nekoliko dana od kako su počela iskopavanja na neolitskom nalazištu Pločnik, međunarodni tim arheologa je pronašao metalni bakarni prsten sa početka 5. milenijuma pre nove ere, kao i razne komade metala i kamene sekire.
Kako bi dokazali osnovane pretpostavke da je na lokalitetu Pločnik započeta jedna od najstarijih proizvodnji metala na svetu tim arheologa predvođeni Julkom Kuzmanović Cvetković i Dušanom Šljivarom započeo je drugu fazu iskopavanja u Pločniku. Radovi se obavljaju u okviru međunarodnog projekta „Razvoj metalurgije u Evroaziji“, koji se finansira od strane Vlade Velike Britanije.
Vrednost radova je oko pola miliona funti i to je jedna od najvećih projekta i stranih investicija u srpskoj arheologiji čiji je nosilac Institut za arheologiju univerzitetskog koledža u Londonu.
- Prsten koji smo pronašli zajedno sa prošlogodišnjim nalazom minđuše u njegovoj blizini, predstavlja jedan od prvih metalnih objekata proizvedenih na svetu i kulturno blago izuzetne vrednosti za Toplicu i Srbiju. Cilj ovog projekta je da se istraži organizacija najstarije proizvodnje metala na svetu, koja je dokumentovana na lokalitetima Pločnik, Belovode i Jarmovca u Priboju na Limu. Na terenu imamo specijaliste iz raznih krajeva sveta koji se bave kremenom, keramikom, kao i rekonstrukcijom najstarijeg bavljenja topljenja bakra – rekla je Julka Kuzmanović Cvetković.
Ona ističe da će radovi trajati oko mesec dana, i da je za kraj planiran eksperiment kojim će pokušati da rekonstruišu čitav proces najstarijeg bavljenja topljenja metala. Međunarodni arheolozi koji su uključeni u ovaj projekat Ben Roberst sa Univerziteta u Duramu i Silvija Amikone koja je zadužena za teknološko ispitivanje keramike, kao i Miljana Radivojević, idejni tvorac projekta i koja je doktorirala na ovu temu u Lodonu, oduševljeni su arheološkim nalazištem.
– Predmeti koje pronalazimo na ovom prostoru pokazuju da je vinčanska kultura imala smisla za umetnost i kulturu. Želimo da ispitamo pojavu najstarije metalurgije na svetu za koju se pretpostavlja da je na ovim prostorima. Jedno od najvažnijih pitanja u svetskoj arheologiji, kako i na koji način nastaje metal. Debata traje skoro 200 godina i sada smo na pragu da ponudimo nove podatke i analize koje će doprineti znanju o ovom pitanju – rekao je britanski arheolog Ben Roberts.
On naglašava da je svetska naučna javnost izuzetno zaiteresovana, naročito da se odgovori na pitanje zašto i kako se pojava obrade metala dogodila baš u Srbiji. Ističući da su dosadašnja istraživanja lokaliteta Pločnik izazvali pravu senzaciju u svetu, Miljana Radivojević se nada da će projekat dati odgovor kako su ljudi uspeli da ovladaju prvim metalom, kako su ga obrađivali i kako su ga upotrebljavali.
– Postoji veliki broj dokaza da je bakar na ovom prostoru bio uobičajni metal. Ostaje samo da se utvrdi odakle je dolazio taj bakar i da li je moguće da se on vadio u nekom od okolnih rudnika - objašnjava dr londonskog univerziteta za arheologiju Miljana Radivojević.
O sastavu pronađenih predmeta će se više znati nakon analize koja će se obaviti na londonskom Institutu za arheologiju.
(Alo, 9. avgust 2013.)
Нема коментара:
Постави коментар