Lepenski vir preživeo potop

LEPENSKI VIR PREŽIVEO BIBLIJSKI POTOP


Najnovija geološka istraživanja crnomorskog regiona razotkrivaju mitove o vremenu pre 7.500 godina: Katastrofa prekinula kopnenu vezu Afrike, Male Azije i Evrope. Terasa na Đerdapu spasla ljudsko pleme

MIT o sveopštem, biblijskom potopu, a možda i o Atlantidi, vrlo verovatno je nastao u crnomorskom regionu, ili preciznije na Balkanu, ukazuju najnoviji rezultati geoloških istraživanja. Katastrofu je ipak nadživelo jedno ljudsko pleme iz naseobine na visokoj terasi Đerdapske klisure.

- Ono je prvo u istoriji čovečanstva pripitomilo životinje, izvršilo podelu rada i stvorilo monumentalnu umetnost - smatra paleontolog prof. dr Slobodan Knežević s Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. - Danas nam je ta civilizacija poznata kao kultura Lepenskog vira.

On naglašava da je u katastrofi pre 7.500 godina prekinuta kopnena veza Afrike, Male Azije i Evrope, kojom su milenijumima na naše tlo migrirale tropske životinjske vrste - mastodonti, mamuti, lavovi, žirafe, o čemu svedoče pronalasci njihovih fosila širom Srbije.

- Najnovija geološka ispitivanja američkih naučnika pokazala su da je Crno more do pre oko 7.500 godina bilo slatkovodno jezero, a da se onda odjednom pretvorilo u more - kaže prof. Knežević.

- Istraživanja su pokazala da je u to vreme došlo do strahovitih tektonskih poremećaja ovog i danas vrlo trusnog područja i rušenja prirodnih brana, kopnenih prevlaka na mestu današnjih Bosfora i Dardanela. Taj cunami je poplavio ceo današnji crnomorski region i uništio neolitske civilizacije koje su cvetale oko velikog jezera.

Sagovornik “Novosti” naglašava da je današnji raspored kopna i mora samo jedna kratka faza u burnoj istoriji Mediteranskog basena, koji je kolevka života i civilizacija. Međutim, on napominje da je teško istraživati najvažniji kopneni put migracija vrsta iz Afrike ka Evropi, drevno kopno Egeidu. Ovo kopno počelo je da tone pre oko milion godina, a danas se nalazi na dnu Egejskog i Mramornog mora.

- Balkan je preživeo kao evropsko uporište tog mosta migracije vrsta i zato je riznica za prirodnjake - kaže prof. Knežević. - Na drevnoj Egeidi se prvo stvorio niz jezera, a finale je nastupilo pre sedam i po milenijuma kad ona doživljava pravu kataklizmu. Poslednje prevlake Bosfor i Dardanele ruši gigantski morski talas, koji je, prema proračunima američkih naučnika, bio tri puta veći od Nijagarinih vodopada.

Slana bujica pretvara celu Trakijsku niziju u pustoš i u more blata, koje zadugo ostaje besplodno, jer se tokom sledećih hiljadu godina tu stvara današnje Crno more. Biblijska poplava izaziva i podizanje nivoa Dunava, najveće pritoke Crnog mora, koji drastično podiže nivo u Đerdapskoj klisuri.

- Do ovih otkrića niko nije povezivao veoma visoke rečne terase dunavskih sedimenata s kataklizmom i kulturom Lepenskog vira - kaže prof. Knežević. - Međutim, sada postaje jasno zašto ta kultura nastaje na četvrtoj terasi, dovoljno visokoj da je nadolaženje reke na ugrozi.

Naš sagovornik podseća da se do sada smatralo da je praistorijsko naselje Lepenski vir visilo nad Dunavom, ali da dokazi o crnomorskoj kataklizmi ukazuju da se ona razvila kraj obale reke, čiji je nivo bio mnogo viši nego danas.

(Večernje novosti, 25. jun 2012.)

Skulpture ili alatke?

Dragana Antonović:
SKULPTURE ILI ALATKE?

Da li je postojao kult

poštovanja kamenog oruđa

u kulturi Lepenskog Vira?

Nepisano je pravilo da su najlepši i najinteresantniji arheološki predmeti pronađeni kao slučajni nalazi i da ne potiču sa arheološki iskopavanih nalazišta. Muzeji su puni predivnih i intrigantnih eksponata o čijem se poreklu ne zna ništa više do šire teritorije sa koje potiču. Neretko, dešava se da se i na lokalitetima koji se iskopavaju, najlepši primerci pronalaze u obrušenim profilima ili oštećenim delovima lokaliteta. Ovo je češći slučaj na onim nalazištima na kojima se izvode zaštitna iskopavanja.

Prilikom velikog zaštitnog iskopavanja lokaliteta u Đerdapu, kojima je pretilo potapanje zbog izgradnje hidroelektrane Đerdap I, pronađeno je obilje arheološkog materijala na obali i u plićacima Dunava. Svi ovi predmeti prikupljani su i pohranjivani u muzejskim depoima gde ih je prekrila prašina zaborava kao predmete koji bez arheološkog konteksta ne mogu da posluže u rasvetljavanju kulturno-hronoloških problema vezanih za oblast iz koje dolaze. Tako sa Lepenskog Vira potiču dva oblutka ljudskom rukom dorađena tako da mogu da se koriste kao ribarski tegovi. Na prvi pogled za ove oblutke se zaista jedino može reći da su tegovi, ali pažljivim posmatranjem oni se pred očima posmatrača pretvaraju u skulpture sa predstavom ljudskog lika. Zbog činjenice da predstavljaju u isti mah i alatku za svakodnevnu upotrebu, njihova estetska vrednost nije bila primećena od strane istraživača Lepenskog Vira, pa su ostavljeni u masi studijskog materijala.

Kamena oruđa nađena u Đerdapu,

na lokalitetu Lepenski Vir

Pomenuta dva oblutka predstavljaju veoma interesantne nalaze. Na prvi pogled, oni se zaista čine kao tegovi korišćeni u ribolovu (organizovani ribolov na Dunavu na krupne ribe, praktikovan kako u bliskoj tako i u veoma dalekoj prošlosti, zahtevao je masivne, teške tegove koji su mogli da se odupru brzim vodama reke i zaustave velike ribe koje su lovili praistorijski dunavski alasi). Ovi tegovi, veličine 160 x 135 x 97 mm i 122 x 135 x 97 mm, izrađeni su od masivnih oblutaka od sitnozrnog silicijumskog peščara, iste one sirovine od koje su izrađene sve skulpture iz Lepenskog Vira. Na prvom su grubim, ali pravilno vođenim ozrnjavanjem, oblikovane bočne i donja strana, kao i deo prednje strane koja je na taj način dobila izgled nedovršenog lica. A onda je, iz samo njemu poznatih razloga, praistorijski majstor odustao od oblikovanja oblutka u skulpturu i dodavanjam poprečnog žleba od ovog kamena napravio teg. Mnogo se verovatnijom čini pretpostavka da je ovaj oblutak bio potpuno završena ljudska glava, sa neodređenim crtama lica tako da može da predstavlja bilo koje ljudsko biće. Skulptura je korišćena u kultne svrhe o čemu svedoči gornji deo glave obojen u crveno, verovatno posipanjem okerom. Poprečni žleb je naknadno urađen pretvorivši jedan kultni predmet u potpuno profani objekat - oruđe za svakodnevni rad. Kod drugog predmeta iskorišćen je prirodan oblik oblutka kome je ozrnjavanjem dodat žleb za uže. Žleb nije izveden celim obimom predmeta već se na "leđnom" delu prekida. Gledan iz profila, ovaj teg podseća na ljudsku glavu pa samim tim i na skulptovane oblutke sa Lepenskog Vira. Na temenima tega nalaze se tragovi jačeg udaranja, što je možda rezultat korišćenja predmeta u funkciji čekića i nakovnja, ali isto tako to mogu biti vidljivi tragovi ozrnjavanja - tehnike kojom su se oblikovale skupture.

Postavlja se pitanje: da li je ovde reč o oruđu, kultnim predmetima ili multifunkcionalnim objektima. Nigde nije tako vidljivo prožimanje kultnog i profanog kao što je to slučaj na ranoholocenskim lokalitetima u Đerdapu. Na ovim lokalitetima postoji poveća skupina alatki, koje nose jasne i nedvosmislene tragove korišćenja u svakodnevnom životu, a da su istovremeno izuzetno lepo ornamentisane tako da pre predstavljaju umetničko delo, odnosno predmet poštovanja, nego oruđe. Kultni značaj kamenog oruđa je najvidljiviji na objektima sa Hajdučke Vodenice - nekropole kulture Lepenskog Vira smeštene nadomak izlaza iz đerdapskog Kazana. Na ovoj nekropoli bilo je pronađeno, od oruđa, samo ono pravljeno od oblutaka i svi primerci bili su ornamentisani urezanim predstavama. Oruđu od okresanih silicijumskih stena, kakvo se koristilo milenijumima pre toga i koje je poznato od paleolita, u grobovima ove kulture nije bilo mesta što pokazuje njegov potpuno profani karakter.

Ribarski teg:

teški teg koji je mogao da se odupre brzim vodama reke i zaustavi velike ribe koje su lovili praistorijski dunavski alasi

Veći broj ukrašenih alatki, naročito batova (ili skiptara, kako se ponekad nazivaju), potiče i sa Lepenskog Vira (objavljeni su u čuvenom katalogu sa izložbe "Umetnost Lepenskog Vira"), ali nije poznat njihov precizan arheološki kontekst - da li su bili ostavljani u grobove ili kućna svetilišta - što ima za posledicu da se njihova konkretna uloga u kultu ne može potpuno da razjasni. Nasuprot tome, njihova profana uloga - alatka za umlaćivanje krupne dunavske ribe - sasvim je nesporna i nju dokazuju uvek prisutni tragovi upotrebe na pomenutom oruđu.

Veliki broj skulptovanih oblutaka sa Lepenskog Vira predstavlja vrhunac prožimanja profanog i kultnog karaktera u jednom predmetu. Oblutak - osnovna sirovina za izradu svih alatki korišćenih u kulturi Lepenskog Vira i jedan od gradivnih materijala za izradu kuća - stavljen je, s razlogom on a ne neka druga sirovina, u centar kulta ovih praistorijskih dunavskih alasa personifikacijom njegove prirodne forme.

Među svim skulpturama najinteresantnije su one anikonične sa lokaliteta Padina koji se nalazi nekoliko kilometara severno od Lepenskog Vira. Reč je o grupi oblutaka nalaženih u kućama i iznad grobova, a neki od njih u položaju koji nesumnjivo odslikava kultni značaj objekta. Obluci su oblikovani (neki od njih su i prirodnog oblika) tako da podsećaju na jaje. Izvestan broj ovih oblutaka ima, na svom gornjem delu, tragove upotrebe organizovane u jedno ili više kružnih ili eliptičnih udubljenja. Ponekad ova udubljenja podsećaju na oči i usta na licu čineći tako da oblutak liči na ljudsku glavu.

Pomenuta dva tega-skulpture sa Lepenskog Vira jasno predstavljaju, kao i obluci sa Padine, upravo onaj granični slučaj kada nije sasvim jasno da li su nekadašnji majstori sa obala Dunava želeli da naprave alatku ili kultni predmet. Žleb koji oba predmeta imaju po sredini jasno ukazuju da je reč o ribarskim tegovima. Ali gledani u celini ovi obluci nedvosmisleno imaju svoj ljudski izraz. Ako se uzme u obzir da su skulpture iz Lepenskog Vira bile postavljane iza ognjišta u zadnjem (i najmračnijem) delu kuće, onda može da se pretpostavi da je titrava svetlost koja je dolazila od vatre u ognjištu davala hladnom kamenu potrebnu toplinu i pokret svojstven ljudskom liku.

I još jednom mora da se postavi pitanje da li su ovi obluci bili oruđe, kultni objekti ili oba, ali sledeće je sasvim sigurno: kamen kao sirovina i kameni predmeti imali su posebno mesto u kulturi Lepenski Vir. Čini se da su kamen i kameno oruđe za nosioce ove kulture predstavljali personifikaciju prednosti koju su dobili novim načinom privređivanja vezanim za sedelački način života, prednosti kojoj su se divili i poštovali je. Praistorijski stanovnici Đerdapa vremenom su postali svesni velikog značaja reke na čijim su obalama živeli i taj su značaj predstavili tako što su oblutak kao najznačajniju sirovinu u svom okruženju stavili u centar kulta. Otuda verovatno i nejasna granica između pojedinih vrsta oruđa i skulptura Lepenskog Vira koje danas smatramo umetničkim delima visoke vrednosti. Upravo ovo poslednje možda nosi pravo objašnjenje zašto se u praistoriji ponekad ne mogu da odvoje upotrebni od umetničkih (čitaj kultnih i ukrasnih) predmeta. Umetnost kao svesna želja i aktivnost nije bila poznata u praistorijskim vemenima. Ali težnja za lepim je oduvek postojala. Prateći istoriju čovečanstva od najdublje prošlosti, primećuje se da je umetnost kao jedna od ljudskih aktivnosti imala presudnu ulogu u evoluciji ljudske vrste. Prva oruđa bila su napravljena od dragog i ukrasnog kamena (kvarc, kalcedon, ahat, opal, jaspis, žad...). Čini se da je izborom kamena i načinom izrade oruđa prvi čovek težio da zadovolji ne samo funkcionalni već i umetnički kriterijum u svojim alatkama. Brojna oruđa i oružja za lov, ribolov i druge osnovne aktivnosti, bila su zapravo prava mala remek dela primenjene umetnosti. Lepenski Vir i njegove kamene skulpture, ribarski tegovi i batovi za umlaćivanje ribe, predstavljaju idealne primere za proučavanje tesne veze koja je od vajkada postojala između razvoja tehnologije i razvoja umetnosti.

SciTech, br. 4

Ubistvo staro 9000 godina

UBISTVO STARO 9.000 GODINA

Nova arheološka istraživanja u zaleđu Lepenskog vira. Nesvakidašnji nalaz kostura jedne žene u čijoj je karlici nađen vrh strelice. To je prvo ubistvo na Starom kontinentu. Ekipa predvođena dr Dušanom Borićem, predavačem na Kembridžu, i prof. Milošem Jeftićem, počela "pohod u nepoznato"

OBIČNO je nizak vodostaj situacija koja omogućava arheolozima da prethodnim istraživanjima obale pridodaju nove nalaze. Tako, malo čudno zvuči vest da su upravo za vreme neuobičajeno visokog vodostaja Dunava, uz obalu, kod Lepenskog vira - krajem aprila otkriveni novi nalazi. To se pre svega odnosi na dva preistorijska groba koja, prema prvim procenama arheologa, pripadaju - jedan vlasačkoj, a drugi starčevačkoj kulturi.

Naime akumulacija na Đerdapu je ispražnjena da bi mogla da primi nadolazeće visoke vode, a onda je ekipa predvođena dr Dušanom Borićem, predavačem na Kembridžu, počela "pohod u nepoznato". Cilj istraživanja zaleđa Lepenskog vira započetih oktobra i novembra 2004. bio je da se pronađe konakt-zona dva fenomena: starčevačkih naselja koja su nađena uz sam Dunav i onih u širem regionu, u zaleđu. Uz Borića, vođa projekta je i prof. Miloš Jeftić, a članovi ekipe su bili arheolozi Andrej Starović, Aleksandar Kapuran i Igor Starević.

Prema rečima dr Dušana Borića važno je da se utvrdi "kakva je bila logistika naselja uz Dunav - reč je o ribarskim i lovačko-sakupljačkim zajednicama - prema zaleđu. Odnosno da se uspostavi veza između prvih zemljoradničkih zajednica koje su živele u zaleđu, u brdima, u pećinama i potkapinama - sa onima uz reku".
Najatraktivniji nalaz koji je na ovu arheološku ekipu čekao devet i po hiljada godina je grob iz mezolita, uz samu obalu, koji pripada vlasačkoj kulturi (koja je prethodila Lepenskom viru).

- Grob je bio ispunjen zubima ciprinida, odnosno zubila šarana i morskim školjkama - kaže za "Novosti" Aleksandar Kapuran. - Zubi šarana su najverovatnije bili ukrasi na odeći, a morske školjke su bile delovi nakita. Upravo taj podatak je ubedio arheologe da su pre devet i po hiljada godina postojali kontakti đerdapske civilizacije sa stanovnicima morskih obala!

Međutim, poseban, zaista nesvakidašnji nalaz u grobu bio je kremeni vrh strelice zaboden u karlicu nađenog kostura. Prema prvim pretpostavkama kostur pripada preistorijskoj ženi, ali to treba da potvrde ili demantuju antropološka istraživanja koja tek prestoje.
O čemu se radi?

Svakako danas nije moguće pouzdano utvrditi kako je došlo do "nezgode", ali arhelozi otkrivajući materijalne tragove negdašnjih civilizacija - otkrivaju način života, privređivanja, verovanja i rituale... Zasada se može pretpostaviti da je žena (ako se potvrdi da je to zaista i bila žena) stradala sasvim slučajno - u lovu.

- Posle 35 godina dobili smo šansu da istražimo prostor koji nisu svojevremeno obuhvatila prethodna zaštitna istraživanja - kaže Kapuran i podseća da su na ovaj pohod danas arheologe uputila istraživanja od pre tri i po decenije koja su zbog izgradnje brane vršena u "cajtnotu".

Sredstva kojima su vršena istraživanja ovog aprila obezbedio je Kembridž. Pored "vlasačkog groba" otkrivena je i "vlasačka kuća", a iznad nje mlađa starčevačka kuća u čijem podu su arheolozi otkrili drugi grob.

U tom grobu je otkrivena lobanja i dislocirane kosti raznih, drugih individua. A, posebno zanimljiv nalaz je ritualno priložena glava jelena. I u tom grobu su nađeni zubi šarana, dosta kremenih alatki, a na podu ostaci starčevačke keramike.

Ovi nalazi, po rečima našeg sagovornika, potvrđuju prethodna istraživanja o neolitskoj kulturi na tlu Balkana. Takođe su i potvrda kontakata mezolitskih i neolitskih populacija, što je slučaj i na Lepenskom viru koji se nalazi dva kilometra uzvodno.

Nova saznanja

- VLASAC je prethodno delimično istražen 1970. i 1971. - pre stvaranja akumulacionog jezera. Ali, deo lokaliteta je, ipak, završio pod vodom. Međutim, niko nije slutio da svi slojevi naselja na ovom lokalitetu nisu uništeni i da je sam lokalitet bio znatno veći od onoga što se ranije mislilo. Zato je od velike važnosti mogućnost daljeg istraživanja na Vlascu - kako bi ovog puta savremenom arheološkom metodologijom dobili mnogo preciznije podatke i da bi konačno razjasnili mnoge arheološke probleme vezane za prelaz iz mezolita, tj. doba ribara-lovaca-sakupljača u neolit kada se javlja keramika i prve pripitomljene vrste životinja i gajenih biljaka - kaže za "Novosti" Dušan Borić iz Portorika, gde je otišao odmah po završetku iskopavanja da održi ranije zakazan seminar.

Religija

- SKELET nađen u mezolitskom grobu je sahranjen u opruženom položaju sa rukama preko karlice - paralelno sa Dunavom i sa glavom okrenutom nizvodno, što ima veze sa religijskim obrascem u kojem su važnu ulogu u kultu mrtvih igrali sama reka Dunav i migratorne vrste riba, poput morune i jesetre - objašnjava Borić.

Moda

- SKELET sa strelicom u karlici je, najverovatnije, pripadao ženi koja je na sebi nosula haljinu. Na to ukazuje blizu 400 zuba šarana perforiranih na korenu koji su kao aplikacija bili prikačeni na haljinu - tvrdi Borić.


(Večernje novosti, 4. maj 2006.)