Atinski i rimski državnici

Плутарх

АТИНСКИ И РИМСКИ ДРЖАВНИЦИ
(избор из упоредних животописа)

Превео, увод написао и објашњења и напомене додао
МИЛОШ Н. ЂУРИЋ

1. Солон
2. Публикола
3. Перикле
4. Фабије Максим
5. Демостен
6. Марко Тулије Кикерон

Просвета - Београд, 1963.

Misterija zlatne naušnice

Jelena Ilić:
MISTERIJA ZLATNE MINĐUŠE


Arheolozi ispituju skelet star pet vekova koji je otkriven u smederevskoj tvrđavi. Uz skelet pronađene naušnice sa inicijalimaMarije Paleolog, druge žene Stefana Dečanskog

Dejan Radovanović pokazuje mesto značajnog otkrića

MISTERIJA epohalnog otkrića u smederevskoj tvrđavi, grobnice ženske osobe visokog vlastelinskog reda srednjovekovne Srbije i vlasnice zlatnih naušnica iz 14. veka sa ugraviranim grbom Nemanjića, posle višemesečnih ispitivanja, biće razrešena ovih dana.

Samo nekoliko dana posle početka konzervacije i delimične restauracije temelja crkvice iz 10. veka, arheolozi su pre sedam meseci u smederevskoj tvrđavi našli grobnicu sa ostacima i zlatan nakit star više od pet vekova.

GROBNICA U 2012. godini urađena je konzervacija i prezentacija sakralnog kompleksa iz 10. veka gde su i nađeni ostaci i minđuše. Ovim radovima otkriveni su ostaci objekta trikonhalne osnove, koji je prizidan uz severni zid priprate crkve. Unutar novootkrivenog objekta i oko njega otkrivena je ukupno 21 grobna celina. Moguće da je ovde reč o još starijem objektu od crkvice, kaže Veroljub Ranković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

- Minđuše s početka 14. veka su lunulastog tipa, rađene u tehnici šupljeg livenja. Svaka je teška po 2,35 grama. Osim grba Nemanjića, naušnice imaju monogram M.P.A. što su inicijali Marije Paleolog, druge žene Stefana Dečanskog. Naušnice su svakako pripadale osobi visokog vlastelinskog reda, što se veoma retko nalazi. Pronađen je samo jedan par u pljačkaškom pohodu u Makedoniji kod Prilepa, na kojima je isti ovakav grb, što ukazuje na visok rang osobe koja ih je nosila - objašnjava arheolog Dejan Radovanović.

Zbog ovog senzacionalnog otkrića arheolozi i javnost mesecima čekuju vesti iz Arheološkog instituta.

- Ostaci skeleta iz groba, gde su nađene i naušnice, poslati su u Arheološki institut u Beograd, gde je u toku antropološka analiza. Ona bi trebalo da pokaže pol i starost, uzrok smrti, a biće urađena i DNK analiza. Nadamo se da će analiza reći nešto preciznije o poreklu vlasnice minđuša - kaže Dejan Radovanović.

Mali grad, dvor despota Đurđa i Proklete Jerine, arheološki je istražen, ali šta se krije ispod Velikog grada, još je tajna, što dokazuje iskopavanje zlatnog nakita iz 14. veka.

- Prostor Velikog grada na 11 hektara nije arheološki istražen. Šta se tu krije, niko ne zna - kaže Veroljub Ranković, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Srpski vladar Đurađ Branković, koji je gradio tvrđavu, potiče iz ugledne velmoške porodice, čiji su preci uživali visoka dostojanstva na dvoru srpskih vladara loze Nemanjića i s njima bili u direktnom srodstvu.

Arheolozi veruju da je zasigurno reč o ženi rodbinski povezanoj sa Nemanjićima, ali nije nemoguće da je sa dvora despota Brankovića - priča arheolog Radovanović.

Sin despota Đurđa Brankovića Lazar, koji je i sam bio srpski despot od 1456. do 1458. godine, bio je oženjen Jelenom Paleolog. U ovom braku despota Lazara i Jelene, ponovo su se sastale dve linije koje potiču od sinova Stefana Nemanje.

Toma Paleolog, otac Jelenin, bio je čukununuk kralja Srbije Stefana Dečanskog, i po toj liniji je Jelena potomak Nemanjića, imala srpske kraljevske krvi. Takođe, Lazar Branković, preko prababe Milice, daleki je potomak starijeg sina Stefana Nemanje - Vukana.

(Večernje novosti, 05.01.2013.)

Art of Russia (BBC, 2011)

ART OF RUSSIA (BBC, 2011)

Written & presented by Andrew Graham-Dixon

1. epizoda

Upoznajemo slavno doba ikona. Tad je Rusija proživljavala burno povijesno razdoblje i bila stoljećima izolirana od ostatka svijeta. Putujući nepreglednim prostranstvima na sjeveru zemlje, Andrew nas upoznaje s najljepšim ruskim ikonama, narodnom umjetnošću, starim seoskim crkvama i umjetničkom revolucijom Petra Velikog.

2. epizoda

Andrew odlazi u gradove i upoznaje nas sa zlatnim dobom visokog baroka. Razmatra i utjecaj ruskih realista 19. stoljeća, koji mogu stati uz bok francuskim impresionistima.

3. epizoda

U posljednjoj epizodi upoznajemo burno 20. stoljeće: razdoblje od revolucije 1917. godine, kad je Komunistička partija nametnula konstruktivizam kao umjetnički standard, pa sve do današnjeg doba koje je obilježio jaz između avangardne umjetnosti i ideologije Putinove vladavine.

Museum Secrets

TAJNE SVJETSKIH MUZEJA

Museum Secrets is a TV series on History Television in Canada and a website with videos and games; exploring the world’s renowned museums and their most enigmatic objects. Narrated by Canadian actor Colm Feore, the TV series is now in production for a third season. Museum Secrets is produced by Kensington Communications Inc.

The Royal Ontario Museum held a special exhibit during the winter of 2011, featuring objects from the Museum Secrets series. Several Canadian newspapers previewed the exhibit: National Post, Toronto Sun, Torontoist and Toronto Star.

Zašto su na remek-djelu iz Vatikana urezani natpisi krivovjeraca? Kako Louvre čuva Mona Lisu? Zašto je Napoleon naručio sliku prepunu lažnih podataka? Sve nam to otkriva BBC-jeva dokumentarna serija Tajne svjetskih muzeja. Serija će nas provesti kroz najpoznatije svjetske muzeje. Doznat ćemo neobične, zanimljive i zapanjujuće podatke o poznatim i manje poznatim izlošcima koji se nalaze u njihovim zbirkama. U svakoj epizodi posjetit ćemo jedan muzej i čuti priče o šest do osam što poznatih, što nepoznatih izložaka koji se ondje nalaze. Serija baca novo svjetlo na poznate legende i propituje naše ustaljene predodžbe. Uz pomoć suvremene znanosti otkrit ćemo nove podatke o slavnim umjetničkim djelima kao što su Mona Lisa, Sikstinska kapela i Tutankamonova zlatna maska.

Epizoda 1 - Inside the Vatican Museums

Epizoda 2 - Pariški Louvre

Epizoda 3 - Kraljevski muzej Ontario u Torontu

Epizoda 4 - Egipatski muzej u Kairu

Epizoda 5 - Prirodoslovni muzej u Londonu

Epizoda 6 - Muzej Metropolitan u New Yorku

О крсном имену (зборник радова)

Иван Ковачевић:
ЗБОРНИК РАДОВА О КРСНОМ ИМЕНУ

1. део
Енциклопедијске одреднице

2. део
Главна обележја славе - крсног имена

3. део
О историјским изворима

4. део
О пореклу славе


Аутори:

Вук Караџић (1787—1864), Веселин Чајкановић (1881—1946), Радослав Грујић (1879—1955), Миленко С. Филиповић (1902), Петар Ж. Петровић (1897—1970), Вук Врчевић (1811—1882), Милан Ђ. Милићевић (1831—1908), Слободан Зечевић (1918—1983), Петар Влаховић (1927), Ђурђица Петровић (1927), Милоје Васић (1869—1956), Александар Митровић (1870-?), Владислав Скарић (1869—1943), Милан Будимир (1891—1975), Ћиро Трухелка (1865—1942), Димитрије Богдановић (1930), Љубомир Андрејић (1928)

Peruansko blago vraćeno kući

PERUANSKO BLAGO VRAĆENO KUĆI

Univerzitet Jejl vratio predmete koji su pre jednog veka odneti iz Maču Pikčua. Po otkriću drevnog grada, u Ameriku odneto više od 50.000 relikvija

Drevni grad Maču Pikču

TREĆI i poslednji kontingent sa artefaktima iz drevnog grada Inka Maču Pikču, koji se nalazio na univerzitetu Jejl, pre desetak dana stigao je u Kusko, u Peru. Reč je o relikvijama koje je pre više od jednog veka ekspedicija, predvođena istraživačem Hajramom Bingamom, odnela iz drevnog grada u Ameriku "radi proučavanja".

U 127 sanduka, avionom je prevezeno oko 35.000 keramičkih fragmenata i oko 700 kamenih delova. Ovaj arheološki materijal biće smešten u muzeju Maču Pikču u Kusku, gde se već nalaze vredni artefakti (mumije i skeletni ostaci) koji su tokom prošle godine, u aprilu i decembru, stigli iz Jejla.

Kada je sleteo avion sa poslednjom pošiljkom sa američkog univerziteta, na peruanskom aerodromu ih je dočekala visoka državna delegacija.

- Ovom predajom ispunjen je dogovor koji su 2010. godine potpisale peruanske vlasti i predstavnici univerziteta Jejl - poručila je ministarka kulture Blanka Alva Gerero.

Posle više od veka "izgnanstva", peruansko nacionalno blago vratilo se kući! Jedan deo relikvija odnet je krajem 1911. iz Maču Pikčua, samo nekoliko meseci nakon što je američki istoričar i profesor na Jejlu Hajram Bingam svetu otkrio postojanje ovog drevnog grada. Bingam se, nakon otkrića, nekoliko puta vraćao u Peru sa velikom ekspedicijom, a pri odlasku su "u istraživačke svrhe" odneli pomenute starine.

Peruanske vlasti su decenijama pokušavale da vrate svoje nacionalno blago. Pre nekoliko godina odnosi su se toliko zaoštrili da je slučaj stigao na međunarodni sud. Peru je tražio povraćaj relikvija, ali i višemilionsku odštetu od uglednog univerziteta. Tačka na taj sukob stavljena je početkom 2010. kada je postignut dogovor da Jejl vrati sve artefakte. Kao ustupak, peruanske vlasti su dozvolile studentima istorije umetnosti i arheologije tog univerziteta da borave i usavršavaju se po nekoliko meseci u istraživačkoj laboratoriji u Kusku.

Maču Pikču je decenijama bio sakriven u planinskom vencu Anda. Za njegovo postojanje je i u Peruu znao samo mali broj ljudi, uglavnom stanovnika u obližnjoj dolini. Za ostatak sveta bio je dugo čuvana tajna. Kada je 1908. bio na naučnom kongresu u Čileu, Bingam je prvi put čuo glasine o "netaknutim naseljima starih Inka". Vraćajući se u Ameriku, preko Perua, jedan domorodac ubedio ga je da poseti grad Ćokekirao, iz ere pre Kristofera Kolumba. Reč je o ostacima grada Inka, na jugu Perua, koji po svojoj strukturi i arhitekturi podseća na Maču Pikču. Tri godine kasnije (1911), Bingam je organizovao ekspediciju sa Jejla i vratio se na Ande. Izvesni Melćor Arteaga, stanovnik iz susednog mesta, 24. jula poveo ih je do "zaboravljenog grada" Maču Pikčua.

- Tvrdim da se nijedno mesto na svetu ne može uporediti sa ovim - zapisao je Hajram Bingam u dnevniku prve utiske. U današnjem svetu, u kome nam je dostupan pejzaž i "s kraja sveta", možemo samo da zamišljamo kakvu je veličanstvenu sliku Bingamu i njegovim saputnicima dao grad Inka.

Smešten visoko na planini, na 2.430 metara nadmorske visine, "Stari vrh" (u prevodu sa jezika Inka - kečua) se nalazi na 80 kilometara od Kuska. Većina arheologa veruje da je sagrađen za Pačakutija, cara Inka koji je živeo između 1438. i 1472. Pretpostavlja se da je drevni grad sagrađen oko 1450, kada je to carstvo bilo na vrhuncu, ali je samo sto godina kasnije napušten, a ubrzo i zaboravljen.

Bingamovo otkriće promenilo je sve. Danas je Maču Pikču najpoznatija "ikona" iz sveta Inka. Od 1983. nalazi se na Uneskovoj listi zaštićene svetske baštine, a 2007. izglasan je za jedno od Sedam novih svetskih čuda.

Kao jedna od najpoznatijih svetskih atrakcija, Maču Pikču je za Peru unosna ekonomska i komercijalna investicija. Od njegovog otkriće do danas broj turista je u stalnom porastu. Neodgovornost u kombinaciji sa previše posetilaca pretili su u nekoliko navrata da oskrnave ovaj veličanstveni istorijski spomenik. Tokom osamdesetih godina velika stena sa centralnog trga sklonjena je sa svog prirodnog mesta, a teren je "raščišćen" da bi se stvorio prostor za - heliodrom. Posle decenije protesta uglednih ljudi, naučnika, arheologa, Uneska, peruanske vlasti su zatvorile pistu i uspostavile "zonu zabranjenog leta".

Veliku pretnju najpoznatijem simbolu Inka predstavljaju i turisti. Zbog toga je pre nekoliko godina ograničen broj posetilaca na 2.500 dnevno. Peruanske vlasti su prošle godine izradile "stručnu studiju" u kojoj se tvrdi da Maču Pikču "uz dobru organizaciju može da primi dvostruko više posetilaca". Ove najave naišle su na jednoglasnu osudu stručne javnosti, a "studija" je u potpunoj suprotnosti sa mišljenjem stručnjaka iz Uneska, koji kao "hitne mere" predlažu dodatno smanjenje broja turista.

Na sva upozorenja vlada Perua je pre tri meseca "odgovorila" najavom izgradnje velikog međunarodnog aerodroma u Kusku. "Investicija vredna 400 miliona dolara pomoći će da odgovorimo na sve veći priliv turista", poručio je tamošnji resorni ministar koji je pre nekoliko dana saopštio još jednu "novinu" - karta za ulazak na Maču Pikču od januara će poskupeti na 18,5 dolara po osobi.

I najveći optimisti, međutim, sumnjaju da u borbi između novca i kulture svevremenska lepota Maču Pikčua ima šansu za pobedu.

(Večernje novosti, 24. 11. 2012.)

Origin of the Arians

Исаак Тейлор

СЛАВЯНЕ И АРИЙСКИЙ МИР

(Isaac Taylor: The Origin of the Aryans)

В чем тайна ариев, к которой неизменно влечет думающего читателя? Кого считать «истинным арийцем»: славян, германцев, индийцев? Ученые ломают копья в поисках ответа. А если спросить самих древних ариев? Именно так решили авторы этой книги, антропологи Исаак Тейлор и Ильзе Швидецки. И отправились проводить свои «независимые расследования». Было это почти сто лет назад, но результаты тех исследований уважаемых ученых не устарели и поныне. Откройте эту книгу - и вы узнаете много нового и о славянах, 11  об ариях, и о себе самих.

Содержание


Глава первая
СПОРНЫЙ ВОПРОС ОБ АРИЙЦАХ

Глава вторая
ДОИСТОРИЧЕСКИЕ РАСЫ ЕВРОПЫ

Глава третья
НЕОЛИТИЧЕСКАЯ ЦИВИЛИЗАЦИЯ

Глава четвертая
АРИЙСКАЯ РАСА

Глава пятая
ЭВОЛЮЦИЯ АРИЙСКОГО ЯЗЫКА

Глава шестая
МИФОЛОГИЯ АРИЙЦЕВ