среда, 22. децембар 2010.

Najstariji fosilni ostaci psa


OTKRIVENI NAJSTARIJI FOSILNI OSTACI PSA


Nemački naučnici identifikovali su dosad najstariju pseću kost, dokazavši tako da su ljudi držali pse pre više od 14.000 godina, objavio je univerzitet u Tübingenu. Fosilizovane kosti potiču s arheološkog lokaliteta otkrivenog 1873. u pećini Keßlerloch, u severnom švajcarskom kantonu Schaffhausenu, objavila je 2. avgusta ove godine švajcarska agencija ATS.

pseća vilica stara 14 ½ tisuća godina

Pseća kost stara je između 14.100 i 14.600 godina, tvrde arheolozi i dodaju da se u to doba čovek još bavio lovom i skupljanjem plodova. Naučnici su se tek prošle godine zainteresovali za fosilizovane fragmente sa tog lokaliteta. Po veličini očnjaka paleontolozi su zaključili da je reč o psu, a ne o vuku. Čeljust i preostali zubi takođe se razlikuju od vučjih.

субота, 18. децембар 2010.

Genetičko podrijetlo Hrvatâ


GENETIČKO PODRIJETLO HRVATÂ


"Genetičko podrijetlo Hrvatâ", četverodijelna dokumentarna serija autora Hrvoja Juvančića, temelji se na najnovijim otkrićima genetičkog podrijetla stanovnika Hrvatske, do kojih su došli istraživači Zavoda za antropologiju iz Zagreba.







3. epizoda: Ukrajinska veza



4. epizoda: Iranski utjecaji


среда, 15. децембар 2010.

Timočko-kučevski knez Borna


ТИМОЧКО-КУЧЕВСКИ КНЕЗ БОРНА
ОСНИВАЧ ПРВЕ ХРВАТСКЕ ДРЖАВЕ


Појава хрватског кнеза Борне из прве половине IX века није још довољно објашњена. Оно што се о њему сигурно зна, на основу франачких анала, односи се на улогу коју је одиграо у корист Франака у току устанка Људевита Посавског. Али шта је био по пореклу, када је и како постао кнезом приморске Хрватске и, најзад, зашто се толико заложио за франачку ствар, то су питања на која још није дат поуздан одговор. Мада франачки летописи бележе појаву и улогу Борне кроз период од једва три-четири године, хрватски историчари (Фердо Шишић, на пример) сматрају да је он владао много дуже, најмање десетак година. По том гледишту, он је Францима био привржен само зато што су му ишли на руку при разграничењу с романским градовима у Далмацији.


Најстарију вест о Борни налазимо код Ајнхарда, познатог летописца на франачком двору. Године 818, бележећи како су два словенска посланства ступила пред цара Лудовика жалећи се на Бугаре, он у наставку износи да су то били »legati Abodritorum ac Bornæ, ducis Guduscanorum et Timocianorum, qui nuper a Bulgarorum societate desciverant et ad nostros fines se contulerant« (посланици Браничеваца и Борне, кнеза Гудушчана и Тимочана, који су недавно из заједнице с Бугарима отпали и у наше крајеве прешли).

Овај Ајнхардов податак, у облику како је цитиран , потпуно је јасан. Једно посланство је дошло у име Браничеваца, а друго у име Борне, заједничког кнеза Гудушчана и Тимочана, који су недавно (и једни и други) прекинули односе с Бугарима и прешли у крајеве под франачком врховном влашћу. У трагању за Борниним пореклом овај запис мора бити узет као полазна тачка, траг за којим треба само ићи даље. Случај је, међутим, хтео да у то посумња Фрањо Рачки, који је повукао на погрешан пут и касније историографе.

Прочитати цео текст

среда, 8. децембар 2010.

Nasca Lines Decoded


DECODING NASCA (2010)




Since their discovery in the 1920s, the Nasca lines have remained shrouded in mystery. Why were they constructed? What purpose did they ultimately serve? Over the years, the Nasca puzzle has inspired a number of colorful hypotheses.

Astronomical theory

In 1941, history professor Paul Kosok traveled to Nasca to see the famous geoglyphs and happened to observe the sun setting directly over one of the long pampa lines. He was struck by the idea that the lines could be linked to the positions of the sun and other stars at different times of the year—an immense astronomical calendar written on the ground, or as Kosok put it, “the largest astronomy book in the world.”

A German mathematics teacher, Maria Reiche, took an interest in Kosok’s idea and spent much of her life studying the Nasca geoglyphs in this new astronomical context and fighting to preserve them, becoming a legendary figure in southern Peru for her unflagging efforts.

However, subsequent analyses by astronomers Gerald Hawkins and Anthony Aveni have conclusively demonstrated any connections between the Nasca lines and certain stars to be statistically insignificant and therefore meaningless.

Aliens theory

Erich von Däniken, author of the best-selling book Chariots of the Gods?, proposed and popularized the idea that aliens were responsible for building many of the ancient world’s greatest landmarks, including the Nasca lines. He argues that the huge geometric geoglyphs (e.g. trapezoids) can be understood as “an airfield... built according to instructions from an aircraft.” Other enormous ground drawings supposedly functioned as signals to the extraterrestrials, who are described by van Däniken as “human-like beings with golden, shimmering skins.”

According to this theory, the aliens visited Peru’s southern desert in ancient times, then departed, upon which the native population continued building the geoglyphs in an attempt to woo the aliens back. The Nasca people may have believed they were worshipping the gods, but van Däniken concludes: “If we just replace the little word ‘gods’ with ‘extraterrestrials’ we’ve finally hit the nail on the head.”

Needless to say, archaeologists and other scientists have found no evidence to suggest that aliens visited the Peruvian desert or were responsible for the construction of the lines.

Subterranean water theory

This more recent theory put forward by researcher David Johnson links the Nasca geoglyphs to sources of underground water that would have been critical to desert-dwelling people. Johnson believes that many geometric geoglyphs mark the locations of geological faults bearing flows of subterranean water. In other words, the Nasca lines can be viewed as a complex map of underground water resources.

Some shapes, such as trapezoids, were built directly over the top of these faults, while others merely point in their direction, and still others mark the boundaries of these aquifers or the places where the water flow changes direction.

While this hypothesis is intriguing, most archaeologists believe Johnson lacks the evidence to prove his case.


Download:

Letitbit (704 x 400, 192 kbps)
Rapidshare, Hotfile (624 × 352, 137 kbps)