уторак, 31. јул 2012.

Рязанская земля

А. Л. Монгайт

Издательство Академии наук СССР
(Москва, 1961.)


1. Источники изучения истории рязанской земли и историография

2. Древнее население рязанской земли и вопрос о славянской колонизации

3. Славянские городища, селища и курганы рязанской земли

4. Рязанская земля в X-XIII веках

Приложения

понедељак, 30. јул 2012.

Арийцы - Основатели европейской цивилизации

Гордон Чайлд:
Арийцы - Основатели европейской цивилизации

Известный британский историк и археолог популярно и увлекательно рассказывает о корнях и дальнейшем развитии древней арийской цивилизации. Основываясь на археологических, антропологических илингвистических исследованиях, он рассказывает о происхождении ариев и о дальнейшем их расселении в бассейне Средиземного моря.


Глава 1
ЯЗЫК И ПРЕДЫСТОРИЯ

Глава 2
ПЕРВОЕ ПОЯВЛЕНИЕ АРИЕВ НА СТРАНИЦАХ ИСТОРИИ

Глава 3
РАССЕЛЕНИЕ ИНДОЕВРОПЕЙСКИХ НАРОДОВ В БАССЕЙНЕ СРЕДИЗЕМНОГО МОРЯ

Глава 4
ДУХОВНАЯ И МАТЕРИАЛЬНАЯ КУЛЬТУРА ВРЕМЕН ИНДОЕВРОПЕЙСКОЙ ОБЩНОСТИ ПО ДАННЫМ ЛИНГВИСТИКИ

Глава 5
К ВОПРОСУ ОБ АЗИАТСКОЙ ПРАРОДИНЕ ИНДОЕВРОПЕЙЦЕВ

Глава 6
ПОЯВИЛИСЬ ЛИ ИНДОЕВРОПЕЙЦЫ В ЦЕНТРАЛЬНОЙ ЕВРОПЕ?

Глава 7
ТЕОРИЯ О СЕВЕРОЕВРОПЕЙСКОЙ КОЛЫБЕЛИ ИНДОЕВРОПЕЙЦЕВ

Глава 8
ИНДОЕВРОПЕЙЦЫ В ЮЖНОЙ РОССИИ

Глава 9
РОЛЬ ИНДОЕВРОПЕЙЦЕВ В ИСТОРИИ

среда, 04. јул 2012.

Lepenski vir preživeo potop

LEPENSKI VIR PREŽIVEO BIBLIJSKI POTOP


Najnovija geološka istraživanja crnomorskog regiona razotkrivaju mitove o vremenu pre 7.500 godina: Katastrofa prekinula kopnenu vezu Afrike, Male Azije i Evrope. Terasa na Đerdapu spasla ljudsko pleme



MIT o sveopštem, biblijskom potopu, a možda i o Atlantidi, vrlo verovatno je nastao u crnomorskom regionu, ili preciznije na Balkanu, ukazuju najnoviji rezultati geoloških istraživanja. Katastrofu je ipak nadživelo jedno ljudsko pleme iz naseobine na visokoj terasi Đerdapske klisure.

- Ono je prvo u istoriji čovečanstva pripitomilo životinje, izvršilo podelu rada i stvorilo monumentalnu umetnost - smatra paleontolog prof. dr Slobodan Knežević s Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu. - Danas nam je ta civilizacija poznata kao kultura Lepenskog vira.

On naglašava da je u katastrofi pre 7.500 godina prekinuta kopnena veza Afrike, Male Azije i Evrope, kojom su milenijumima na naše tlo migrirale tropske životinjske vrste - mastodonti, mamuti, lavovi, žirafe, o čemu svedoče pronalasci njihovih fosila širom Srbije.

- Najnovija geološka ispitivanja američkih naučnika pokazala su da je Crno more do pre oko 7.500 godina bilo slatkovodno jezero, a da se onda odjednom pretvorilo u more - kaže prof. Knežević.

- Istraživanja su pokazala da je u to vreme došlo do strahovitih tektonskih poremećaja ovog i danas vrlo trusnog područja i rušenja prirodnih brana, kopnenih prevlaka na mestu današnjih Bosfora i Dardanela. Taj cunami je poplavio ceo današnji crnomorski region i uništio neolitske civilizacije koje su cvetale oko velikog jezera.

Sagovornik “Novosti” naglašava da je današnji raspored kopna i mora samo jedna kratka faza u burnoj istoriji Mediteranskog basena, koji je kolevka života i civilizacija. Međutim, on napominje da je teško istraživati najvažniji kopneni put migracija vrsta iz Afrike ka Evropi, drevno kopno Egeidu. Ovo kopno počelo je da tone pre oko milion godina, a danas se nalazi na dnu Egejskog i Mramornog mora.

- Balkan je preživeo kao evropsko uporište tog mosta migracije vrsta i zato je riznica za prirodnjake - kaže prof. Knežević. - Na drevnoj Egeidi se prvo stvorio niz jezera, a finale je nastupilo pre sedam i po milenijuma kad ona doživljava pravu kataklizmu. Poslednje prevlake Bosfor i Dardanele ruši gigantski morski talas, koji je, prema proračunima američkih naučnika, bio tri puta veći od Nijagarinih vodopada.

Slana bujica pretvara celu Trakijsku niziju u pustoš i u more blata, koje zadugo ostaje besplodno, jer se tokom sledećih hiljadu godina tu stvara današnje Crno more. Biblijska poplava izaziva i podizanje nivoa Dunava, najveće pritoke Crnog mora, koji drastično podiže nivo u Đerdapskoj klisuri.

- Do ovih otkrića niko nije povezivao veoma visoke rečne terase dunavskih sedimenata s kataklizmom i kulturom Lepenskog vira - kaže prof. Knežević. - Međutim, sada postaje jasno zašto ta kultura nastaje na četvrtoj terasi, dovoljno visokoj da je nadolaženje reke na ugrozi.

Naš sagovornik podseća da se do sada smatralo da je praistorijsko naselje Lepenski vir visilo nad Dunavom, ali da dokazi o crnomorskoj kataklizmi ukazuju da se ona razvila kraj obale reke, čiji je nivo bio mnogo viši nego danas.

(Večernje novosti, 25. jun 2012.)

понедељак, 02. јул 2012.

Zlato pod nogama mamuta

ZLATO POD NOGAMA MAMUTA

U Viminacijumu, uz fosile preistorijskih divova izronile rimske grobnice. Otkriven najfiniji zlatni nakit, a nedaleko odatle i zagonetan „industrijski“ kompleks

Pronađen nakit

MISTERIJAMA u Viminacijumu nema kraja - arheolozi su u četvrtak na mestu gde to niko nije očekivao, u podnožju brega Nosak gde su pronašli fosile mamuta, otkrili rimske grobnice iz drugog i trećeg veka naše ere. U njima su pronađeni izuzetno vredni komadi finog nakita, uljane lampe koje su pokojnicima osvetljavale put na drugi svet i drugi antički predmeti. Otkrićima tu nije bio kraj, jer je nedaleko od nekropole, u padini lesnog brda s grobljem mamuta, otkriven i misteriozni „industrijski kompleks“ s ostacima ogromnih peći za koje se tek utvrđuje čemu su služile.

- Sve do sada verovalo se da je ovde bila močvara van grada Viminacijuma, a sada se sve okrenulo naglavačke i očekujemo otkrivanje velike nekropole - kaže arheolog mr Ilija Danković. - Pošto su se Rimljani sahranjivali duž puteva, najverovatnije se ovde negde nalazi i put ka istaknutom logoru-karauli lederati, današnjem Ramu, koga već dugo tražimo.

Arheologe iznenađuje što se nekropola nalazi na mestu s koga je rudarski bager očistio podnožje lesnog brda, u kome se oko 100 metara dalje nalaze fosili mamuta. I na zasečenoj kosini brda pojavili su se rimski grobovi, ali i zagonetni kompleks kružnih peći kraj kojih se podižu zarušene konstrukcije od masivnog tesanog kamena.

- Ova otkrića pokazuju da smo se prevarili kad smo rekli da je Viminacijum bio veliki grad koji se prostirao na oko 400 hektara - kaže prof dr Miomir Korać, direktor Arheološkog projekta Viminacijum. - Viminacijum je bio metropola koja se prostirala na više od 450 hektara! Groblje je prava misterija jer su pokojnici izuzetno blizu jedan do drugog, neki od njih su kremirani, a drugi sahranjeni, što nije uobičajeno da se radi na istom prostoru. Prve pronađene grobnice bile su opljačkane još u antičkom periodu, a onda smo naišli na nedirnut dečiji grob u kome je bio izuzetno fini zlatni nakit - prsten i naušnice ukrašeni zelenim dragim kamenjem, pa očekujemo da će biti još takvih netaknutih grobova.

U potrazi za novim otkrićima stručnjaci Arheološkog instituta SANU neumorno rade u žutoj ravnici nalik na površinu Meseca koju su napravili ogromni rudarski bageri. Oni se bore s vrućinom od četrdestak stepeni u površinskom kopu uglja Drmno i oblacima sitne lesne prašine koju vetar ponovo diže u vazduh posle nekoliko stotina hiljada godina, kad su je do ovde prvi put doneli orkani s evropskih lednika. Les se uvlači u najsitnije pore i peče grlo, ali arheolozi ne odustaju i sve dublje se ukopavaju u lesni breg u potrazi za mamutima.

- Deo kljove koji smo do sada oslobodili dug je 1,85 metara, a još uvek nismo stigli do njene polovine - kaže mr Nemanja Mrđić.

- Iz lesa smo iskopali i nekoliko ogromnih pršljenova i kostiju, ali sve ovo je tek početak. Za ovaj teren se smatralo da je arheološki jalov, a sad iz dana u dan imamo nova otkrića i očekujemo da se tako nastavi.


KREČ

ARHEOLOZI naglašavaju da su na novootkrivenom antičkom groblju ponovo pronašli pokojnika zalivenog u kreč, što nije zabeleženo ni na jednoj drugoj rimskoj nekropoli, osim viminacijumskoj koja je bila ogromna i koristila se oko 500 godina. Oni pretpostavljaju da je pokojnik bio žrtva neke zaraze zbog koje je poliven živim krečom, ali jednostavno nemaju s čim da uporede ovakav način sahranjivanja, jer nije viđen ni na jednom drugom lokalitetu.

(Večernje novosti, 21. jun 2012.)