Tajne fosila u Maloj Balanici

TAJNE FOSILA U MALOJ BALANICI

BEOGRAD – Novi podaci o starosti fosila ljudske vilice, pronađenog u pećini Mala Balanica u Sićevu, ukazuju da taj lokalitet spada među najstarija nalazišta sa ostacima hominida u Evropi.

Fosil ljudske vilice, pronađen u pećini "Mala Balanica"

Arheolog dr Dušan Mihailović kaže da se očekuju novi nalazi koji bi dodatno rasvetliti faktore koji su uticali na evoluciju čoveka u jugoistočnoj Evropi.

Vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i jedan od rukovodilaca međunarodnog tima, koji je 2006. godine u pećini u Sićevu pronašao fosil ljudske vilice, rekao je u intervjuu Tanjugu da podaci o starosti tog fosila, do kojih su nedavno došli, predstavljaju veliko iznenađenje.

„Mi smo očekivali da je vilica stara oko 200-300 hiljada godina, ali nismo očekivali da je stara pola miliona godina. Taj datum je utvrđen uz pomoć tri tehnike kojima je dobijen isti rezultat i precizno je ustanovljeno da je vilica stara pola miliona godina“, istakao je Mihailović.

To je, kako kaže, izvanredna stvar jer pokazuje da Mala Balanica spada među najstarija nalazišta sa ostacima hominida u Evropi, što je samo po sebi izuzetno značajno, a srećna okolnost jeste i što su istraživanja tu tek započeta i što očekuju nove nalaze.

„Za razliku od mnogih drugih nalazišta, koja su otkrivena pre 50 i 100 godina i gde u većini slučajeva imamo slučajne nalaze van bilo kakvog konteksta, ovo je jedna izvanredna situacija“, ocenio je Mihailović.

On je naglasio da je pronađeni fosil vilice veoma značajan za razumevanje evolucije čoveka u Evropi, pošto pokazuje da je evolucija čoveka u zapadnoj i jugosistočnoj Evropi išla drugačijim tokom, da nije bila ista kao što se smatralo.

„Do sada se smatralo da je Evropu u ovom periodu naseljavao “homo heidelbergensis“ i da je iz njega direktno nastao “neandertalac“. S druge strane, smatralo se da je “homo erectus“ koji se javlja ranije, još pre nekih milion godina, naseljavao samo Aziju ili u najboljem slučaju Aziju i Afriku, ako posmatramo “homo erectusa“ u širem smislu“, rekao je Mihailović.

„Sad se pokazalo da je područje rasprostiranja “homo erectusa“ bilo šire i da je obuhvatalo i jugoistočnu Evropu, odnosno da je ona bila deo tog matičnog područja, koje je bilo stalno nastanjeno i iz koga su ljudske zajednice povremeno migrirale ka srednjoj i ka zapadnoj Evropi, da su upravo preko ove naše teritorije išle sve te migracije koje su značajno uticale na razvoj čoveka na našem kontinentu“, dodao je arheolog.

Mihailović je objasnio da je u zapadnoj Evropi, zbog izolacije i činjenice da je alpsko-karpatski luk u glacijalnim periodima onemogućavao komunikaciju između zapadne i istočne Evrope, došlo do razvoja vrlo specifičnih crta kod ljudskih predaka, koje su na kraju dovele do pojave „neandertalaca“.

„Kod nas se to nije dogodilo. Kod nas su “neandertalci“ došli kasnije i drugačiji su faktori uticali na razvoj čoveka na ovim prostorima. To je druga stvar vrlo bitna za sagledavanje evolucije hominida“, naglasio je on.

Mihailović je precizirao da, za razliku od zapadne Evrope gde je na evoluciju čoveka presudno uticala izolacija, u jugoistočnoj Evropi su u značajnoj meri uticala populaciona kretanja.

„Upravo zbog prožimanja stanovništva i razmene gena te neke arhaične crte su duže opstale i nije došlo do pojave specijalizovanih vrsta koje su bile posebno prilagođene određenoj klimi ili koje su karakteristične za određenu regiju. Mi na neki način pripadamo širem evro-azijskom prostoru i bili smo povezani i sa Afrikom i možemo očekivati, upravo zbog toga, nova otkrića koja će biti veoma značajna i koja se možda vezuju za pojavu anatomski modernog čoveka, odnosno “homo sapiensa““, rekao je on.

Mihailović je napomenuo i da nema mnogo podataka šta je prethodilo pojavi „homo erectusa“ na ovom području i da bi nove analize mogle više da rasvetle taj problem.

„Zna se da je posebna vrsta hominida (homo ergaster) naselila Gruziju pre 1,7 miliona godina. Pre 1,5 miliona godina ljudi su sigurno došli do Evrope što znamo po otkrićima iz pećine Kozarnika u Bugarskoj, ali sada imamo prve konkretne nalaze sa područja jugoistočne Evrope koji svedoče o tome da je jugoistočna Evropa bila naseljena pre pola miliona godina“, rekao je on.

Mihailović je naglasio da je veoma značajno da se ustanovi kako su išle migracije u tom periodu, koliko je jugoistočna Evropa bila povezana sa Azijom i Afrikom, koji su sve faktori uticali na evoluciju čoveka. „Mislim da je ovo naše otkriće dosta doprinelo razumevanju tog problema, ali tek smo započeli istraživanja i verujem da će novi nalazi još više rasvetliti taj problem“, dodao je.

Fosil ljudske vilice pronađen je u najdubljem sloju Male Balanice, ali tu nisu pronađeni tragovi dužeg ljudskog prisustva. Međutim, u gornjim slojevima Male Balanice i susednoj pećini – Velika Balanica, Mihailovićev tim je pronašao na hiljade kamenih alatki iz paleolita i smatraju da i one najverovatnije dostižu starost od 150 ili 200 hiljada godina.

„Imamo tragove ljudskog boravka, svedočanstva o njihovom lovu, njihovoj tehnologiji, načinu života, koji su nešto pozniji od fosila, ali koji su takođe veoma stari i ukazuju na povezanost Balkana, Anadolije i Bliskog istoka u periodu pre 150-200 hiljada godina“, istakao je Mihailović.

U julu nastavljaju iskopavanja pećina Velika i Mala Balanica, kao i iskopavanja pećine u selu Jelašnica kod Niša, gde postoje ostaci iz srednjeg paleolita, stari više od 40.000 godina, i ostaci iz poznijeg perioda, stari oko 25.000 godina.

Istraživanje se realizuje u saradnji sa Univerzitetom u Vinipegu (Kanada) i Mirjanom Roksandić, delimično ga finansira Ministarstvo kulture i informisanja, a u njemu učestvuje veliki broj stručnjaka iz različitih zemalja i više desetina studenata arheologije iz Srbije i ostalih evropskih zemalja te Kanade SAD.

(Pravda, 19.02.2013)

Srbijom su hodali divovi

SRBIJOM SU HODALI DIVOVI


Groblje mamuta, otkriveno u Viminacijumu, potvrđuje da je na ovom prostoru u preistoriji bujao život. Kraj obala Panonskog mora živeli mamuti, mastodonti, sabljozubi tigrovi, nosorozi

Prof. dr Miomir Korać na nalazištu kostiju

Jedino groblje

Ukupno 23 fosilna ostatka mamuta pronađena su u Evropi, Africi, Aziji i Severnoj Americi. Viminacijum je sada jedino poznato groblje mamuta na svetu.

FANTASTIČNO otkriće groblja mamuta na arheološkom lokalitetu Viminacijum, u Starom Kostolcu, izazvalo je svetsku senzaciju i podsetilo da je Srbija i u preistoriji bila pozornica neverovatnih događaja. Prirodnjaci podsećaju da je nekim čudom naš prostor čak i za vreme ledenog doba ostao topla zona u kojoj je život bujao, a da je, posle otopljavanja, Srbija postala najveća magistrala živog sveta koji se širio ka severu i zapadu Evrope.

- Naše tle otkriva malo poznatu priču i o preistoriji i o istoriji sveta - kaže prof. dr Miomir Korać, direktor arheološkog projekta Viminacijum. - Ovde su vladali drugačiji klimatski i geološki uslovi, neuporedivi s onima u severozapadnoj Evropi. Zato ovde imamo i groblje mamuta i procvat najstarije ljudske civilizacije u Lepenskom viru i Vinči. Izuzetan „genetski kod“ ovog tla je dao i 17 rimskih imperatora - četvrtinu broja svih vladara svetskog carstva!

Prirodnjaci naglašavaju da preistorija u Srbiji zbog neuobičajenih uslova mora da se još proučava.

- Srbija se nalazi u delu Evrope gde su se dešavale izuzetno česte i snažne geološke promene u poslednjih od 60 do 70 miliona godina - objašnjava Miodrag Jovanović, stručnjak za preistoriju Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. - Ovde su se dešavale snažne tektonske promene tokom desetina miliona godina koje su izazivale smene živog sveta.

Milionima godina praokean Tetis je naizmenično potapao Balkan i povlačio se sa njega, a ostrva su se izdizala i tonula, zajedno sa živim svetom. Srbija je, objašnjavaju prirodnjaci, najduži deo svoje preistorije provela ili ispod mora, ili kao priobalna tropska zemlja. To objašnjava zašto su na beogradskoj Slaviji pronalaženi ostaci prakitova i ajkula.

- Na zapadu Srbije pronađeni su organizmi koji su živeli na morskom dnu, stari od 400 do 500 miliona godina - kaže Jovanović.

U zemljotresima neopisivih razmera, pre oko 160 miliona godina, delovi Balkana prvi put su provirili iznad nivoa mora. Planinski vrhovi štrčali su iz pučine kao arhipelazi ostrva, na kojima se razvijao kopneni život. Na Staroj planini, pokazuju tragovi, živeli su dinosaurusi, a kraj obala okeana, u Šumadiji i Pomoravlju, mnogobrojni gigantski krokodili, čiji su ostaci nalaženi u kopovima Popovca, kraj Paraćina.

Međutim, tektonski poremećaji ubrzo su Srbiju ponovo zadugo vratili pod morske talase praokeana. Sudbinski preokret za ovaj deo sveta bilo je podvlačenje afričke kontinentalne ploče ispod evropske, koja se zbog toga zgužvala kao hartija. Tako je stvoren lanac velikih venačnih planina, prvo Alpa, na koje su se nadovezali Dinaridi i Karpati. Planinska barijera podelila je praokean na dva dela, a njegova južna polovina Paratetis prekrivao je delimično Srbiju.

- Panonsko more, koje je pokrivalo veliki deo Srbije, čitavih 12 miliona godina povlačilo se koritom Dunava, a potpuno je nestalo tek pre oko pet miliona godina, ističući kroz Đerdap - kaže Zoran Marković iz Prirodnjačkog muzeja. - Seoba životinja u toplije krajeve počela je pre oko 8 miliona godina, kad je stvorena kopnena veza Mediterana sa severom Afrike.

Sagovornik „Novosti“ naglašava da je sve to vreme kopno Srbije bilo pokriveno tropskim ili suptropskim džunglama i savanama, jer su kolebanja klime bila mala, čak i tokom ledenih doba. Kraj obala nestajućeg mora živele su životinje koje su danas karakteristične za severnu Afriku: mamuti i mastodonti, preci današnjih slonova, lavovi, sabljozubi tigrovi, žirafe, hijene, zebre, nosorozi, majmuni.

- Tokom istraživanja, pronašli smo u centralnoj Srbiji groblja životinja koja su karakteristična i za Malu Aziju i za centralnu Evropu. Otkriće fosila tropskih životinja u Srbiji dokazuje da je balkanski prostor bio spona kontinenata - zaključuje Marković.

(Večernje novosti, 14. jun 2012.)

Lobanja psa stara 33000 godina

U Sibiru pronađena lobanja psa stara 33.000 godina

Očuvana lobanja psa stara oko 33.000 godina otkrivena je u pećini u planini Altaj u Sibiru, a naučnici sada ističu da današnji psi možda imaju više od jednog pretka.

Lobanja je ostatak jednog od najstarijeg primerka pripitomljenog psa, ikad pronađenog. Njena starost, u kombinaciji sa jednako drevnim ostacima psa pronađenim u jednoj pećini u Belgiji, ukazuje da su ljudi pripitomili pse na nekoliko mesta.

Sibirska lobanja je odlično očuvana, što je retkost. Naučnici su ubeđeni da je ovaj pas bio pripitomljen, ali smatraju da on nije predak današnjih pasa.

Nedavna genetska istraživanja ukazuju da su najbolji čovekovi prijatelji svi potekli od jednog pretka, odnosno da su svi psi, od pudlice do buldoga, evoluirali od jednog vučjeg pretka.

“I kod belgijskog i kod sibirskog otkrića reč je o pripitomljenim vrstama”, izjavio je Greg Hodžins, istraživač sa Univerziteta Arizona i ko-autor studije.

Vukovi imaju dugačke, tanke njuške i njihovi zubi nisu gusti, a pripitomljavanje je rezultovalo skraćivanjem njuški i širenjem vilice i zbijanjem zuba. 

“Dokaz da je ovaj pas bio pripitomljen je veoma čvrst. Ono što je zanimljivo je što izgleda da on nije bio predak današnjih pasa”, dodao je Hodžins.

Sibirska lobanja je starija od perioda poznatog kao poslednji glacijalni maksimum (PGM), pre oko 26.000 do 19.000 godina, kada se proširio ledeni pokrivač Zemljinog poslednjeg ledenog doba i ozbiljno poremetio živote tadašnjih ljudi i životinja. Hodžins veruje da ni belgijski ni sibirski psi nisu preživeli teške uslove PGM-a.

Međutim, dve lobanje ukazuju da su ljudi pripitomljavali pse tokom rane ljudske istorije na različitim geografskim lokacijama, što znači da današnji pasi imaju više predaka, a ne jednog.

“Govoreći s aspekta ljudske istorije, pre PGM-a ljudi su živeli sa vukovima ili psima u uvelike razdvojenim geografskim područjima Evroazije i živeli su s njima dovoljno dugo da su se oni evolutivno promenili. Onda se promenila klima, kao i ljudska obitavališta i izgleda da odnosi sa tim određenim rodom životinja nisu preživeli”, objasnio je Hodžins.

“Obično kad govorimo o pripitomljavanju, mi mislimo na krave, ovce, koze, životinje od kojih dobijamo meso, mleko, sir, vunu i drugo. To su drugačiji odnosi od onih koje ljudi imaju sa psima. Psi nam, uglavnom, ne obezbeđuju meso ni sekundarne proizvode. Oni su tada verovatno obezbeđivali zaštitu, društvo, možda i pomoć u lovu. Zanimljivo je to što što izgleda je to bio prvi odnos čoveka sa životinjom”, dodao je naučnik.

M. Milikšić (Blic, 24. 01. 2012.)

Najstariji fosilni ostaci psa

OTKRIVENI NAJSTARIJI FOSILNI OSTACI PSA

Nemački naučnici identifikovali su dosad najstariju pseću kost, dokazavši tako da su ljudi držali pse pre više od 14.000 godina, objavio je univerzitet u Tübingenu. Fosilizovane kosti potiču s arheološkog lokaliteta otkrivenog 1873. u pećini Keßlerloch, u severnom švajcarskom kantonu Schaffhausenu, objavila je 2. avgusta ove godine švajcarska agencija ATS.

pseća vilica stara 14 ½ tisuća godina

Pseća kost stara je između 14.100 i 14.600 godina, tvrde arheolozi i dodaju da se u to doba čovek još bavio lovom i skupljanjem plodova. Naučnici su se tek prošle godine zainteresovali za fosilizovane fragmente sa tog lokaliteta. Po veličini očnjaka paleontolozi su zaključili da je reč o psu, a ne o vuku. Čeljust i preostali zubi takođe se razlikuju od vučjih.