субота, 31. децембар 2011.

Internet magazin Veles



ИНТЕРНЕТ МАГАЗИН ПОСВЕЋАН СЛОВЕНИМА


Велес је словенски бог поља, пашњака и шума односно усева, стоке и животиња (дивљих).

Интернет магазин Велес је настао са идејом да се промовише култура, уметност и наука словенских народа. Редакција магазина је настала од чланова форума сајта Стари Словени. Магазин ће говорити о Словенима уопште, словенској историји, митологији, култури и великим људима било из науке, културе или уметности који су свако на свој начин утицали на ток историје човечанства.


Садржај


Археологија
  1. Археолошка и лингвистичка потврда етногенезе и ширења Словена (1)
Празници
  1. Купала/Ивањдан (1)
  2. Масленица (1)
  3. Божићни митови (2)
Уметност
  1. Алфонс Муха - Словенска епопеја (1)
  2. Одјеци времена на примеру Дедова Адама Мицкиевича (1)
  3. Револуција Балета. Посвећење пролећа - Игор Стравински (2)
  4. Мори га - Само Халупка (2)
Живот наших предака
  1. Љубавни живот наших предака (1, 2)
  2. Бадњак (1)
  3. Стамбени објекти и огњишта древних Словена (2)
  4. Политички систем старих Словена (2)
  5. Старословенски накит (3)
Приче инспирисане духом предака
  1. Вођени Књигом Велеса - предање прво (1)
  2. Хрономоција (2)
  3. Дошљакиња (3)
Поглед на стару веру Словена
  1. Дивинизација (1)
  2. Архетипски лик Баба Јаге у фолклору словенских народа (2)
Историја
  1. Свјатослав Велики (1)
  2. Венети (2)
  3. Шафарик (2)
  4. Бог правде (3)
Стрип
  1. Путашествије (2)
Предања
  1. Нека предања о настанку божанстава из заједничког словенског пантеона (3)
Митологија
  1. Мит (3)
Обичаји
  1. Дивинација код Словена (3)
Сродне религије
  1. Руне - тајни језик космоса (3)
  2. Мабиногион - шифровани келтски календар (3)

петак, 30. децембар 2011.

Nađena figura stara 5000 godina


Milutin Sekulović:
NAĐENA FIGURA STARA 5.000 GODINA

Još jedno izuzetno značajno otkriće iz doba eneolita na lokalitetu Torine kod Berana. Stručnjaci Polimskog muzeja otkrili figurinu iz perioda 3000. godine pre nove ere


Lokalitet Torine i figura stara pet hiljada godina

BERANE - U Radmancima, na lokalitetu Torine, najvrednijem i najbogatijem arheološkom nalazištu u Crnoj Gori, iz doba eneolita, usledilo je novo, frapantno otkriće. Stručnjaci iz Polimskog muzeja u Beranama, odakle su Torine udaljene dvadesetak kilometara, izvadili su figurinu žene staru više od 5.000 godina!

- Figurina, karakteristične petougaone glave, sa realistično prikazanim torzom i svim ženskim atributima, neprocenjive je vrednosti. Njeno vađenje na svetlo dana, u mnogo čemu će promeniti dosadašnja naučna saznanja o kulturnim uticajima iz toga vremena - kaže za „Novosti“ direktor Polimskog muzeja, arheolog Predrag Lutovac, koji je zadovoljan tek završenom fazom istraživanja na lokalitetu iz mlađeg bronzanog doba, između trećeg i drugog milenijuma pre nove ere.

Figurina sa Torine, lokaliteta koji je na udaru vandala koji su pre dve godine probili put preko njega, zbog čega niko nije odgovarao, slična je svojim „drugaricama“ pronađenim na lokalitetima Fafos i Predionica na Kosmetu.

- Naša figurina predstavlja nagu ženu. Nema urezanih ukrasa i motiva, kao u slučaju tamošnjih figurina. Ovde su i ranije pronalažene stilizovane figurine, ali ova je po svemu jedinstvena i ubedljivo najstarija. Nastala je u periodu Vinča - Pločnik, odnosno u periodu 3000-3500. godine pre nove ere. Inače, najdublji sloj na Torinama, koje su bile verovatno sezonsko naselje stočara, sa stalnim staništem negde u Polimlju, ili u Skadarskom basenu, baš je iz toga perioda - kaže Lutovac i naglašava da će rezultati istraživanja na Torinama dovesti do „revidiranja“ stavova po kojima mlađe neolitske kulture smenjuje nakovanjska kultura, karakteristična za takozvanu primorsku zonu od Dalmacije do Skadra.

- Torine ukazuju na južnobalkansku grupu koja se od istočne Srbije od Homolja, preko Kosmeta i ovih prostora, pruža do lokaliteta Malić, nedaleko od Skadra. Ova faza istraživanja je pokazala da je Polimlje bilo pored nakovanjske i pod uticajem bubanjsko-humske kontinentalne kulturne grupe. Te dve kulture se na podrčju Berana i Polimlja susreću, prožimaju se i formiraju posebnu kulturu - smatra Lutovac, koji će izuzetno vredan materijal uskoro prezentovati na izložbi u Petnjici, čiji meštani, kao ni mnogi u Beranama i dobrom delu Crne Gore, i ne slute o koliko vrednom svedočanstvu jednog vremena je reč. Oni ma koji nadgledaju lokalitet krišom tragajući za „blagom“, pokazujući da znaju da je reč o nečemu izuzetno vrednom, Lutovac poručuje da ne tražite zlato, jer ga ovde nema.

субота, 03. децембар 2011.

Ubistvo staro 9000 godina

UBISTVO STARO 9.000 GODINA


Nova arheološka istraživanja u zaleđu Lepenskog vira. Nesvakidašnji nalaz kostura jedne žene u čijoj je karlici nađen vrh strelice. To je prvo ubistvo na Starom kontinentu. Ekipa predvođena dr Dušanom Borićem, predavačem na Kembridžu, i prof. Milošem Jeftićem, počela "pohod u nepoznato"

OBIČNO je nizak vodostaj situacija koja omogućava arheolozima da prethodnim istraživanjima obale pridodaju nove nalaze. Tako, malo čudno zvuči vest da su upravo za vreme neuobičajeno visokog vodostaja Dunava, uz obalu, kod Lepenskog vira - krajem aprila otkriveni novi nalazi. To se pre svega odnosi na dva preistorijska groba koja, prema prvim procenama arheologa, pripadaju - jedan vlasačkoj, a drugi starčevačkoj kulturi.

Naime akumulacija na Đerdapu je ispražnjena da bi mogla da primi nadolazeće visoke vode, a onda je ekipa predvođena dr Dušanom Borićem, predavačem na Kembridžu, počela "pohod u nepoznato". Cilj istraživanja zaleđa Lepenskog vira započetih oktobra i novembra 2004. bio je da se pronađe konakt-zona dva fenomena: starčevačkih naselja koja su nađena uz sam Dunav i onih u širem regionu, u zaleđu. Uz Borića, vođa projekta je i prof. Miloš Jeftić, a članovi ekipe su bili arheolozi Andrej Starović, Aleksandar Kapuran i Igor Starević.

Prema rečima dr Dušana Borića važno je da se utvrdi "kakva je bila logistika naselja uz Dunav - reč je o ribarskim i lovačko-sakupljačkim zajednicama - prema zaleđu. Odnosno da se uspostavi veza između prvih zemljoradničkih zajednica koje su živele u zaleđu, u brdima, u pećinama i potkapinama - sa onima uz reku".
Najatraktivniji nalaz koji je na ovu arheološku ekipu čekao devet i po hiljada godina je grob iz mezolita, uz samu obalu, koji pripada vlasačkoj kulturi (koja je prethodila Lepenskom viru).

- Grob je bio ispunjen zubima ciprinida, odnosno zubila šarana i morskim školjkama - kaže za "Novosti" Aleksandar Kapuran. - Zubi šarana su najverovatnije bili ukrasi na odeći, a morske školjke su bile delovi nakita. Upravo taj podatak je ubedio arheologe da su pre devet i po hiljada godina postojali kontakti đerdapske civilizacije sa stanovnicima morskih obala!

Međutim, poseban, zaista nesvakidašnji nalaz u grobu bio je kremeni vrh strelice zaboden u karlicu nađenog kostura. Prema prvim pretpostavkama kostur pripada preistorijskoj ženi, ali to treba da potvrde ili demantuju antropološka istraživanja koja tek prestoje.
O čemu se radi?

Svakako danas nije moguće pouzdano utvrditi kako je došlo do "nezgode", ali arhelozi otkrivajući materijalne tragove negdašnjih civilizacija - otkrivaju način života, privređivanja, verovanja i rituale... Zasada se može pretpostaviti da je žena (ako se potvrdi da je to zaista i bila žena) stradala sasvim slučajno - u lovu.

- Posle 35 godina dobili smo šansu da istražimo prostor koji nisu svojevremeno obuhvatila prethodna zaštitna istraživanja - kaže Kapuran i podseća da su na ovaj pohod danas arheologe uputila istraživanja od pre tri i po decenije koja su zbog izgradnje brane vršena u "cajtnotu".

Sredstva kojima su vršena istraživanja ovog aprila obezbedio je Kembridž. Pored "vlasačkog groba" otkrivena je i "vlasačka kuća", a iznad nje mlađa starčevačka kuća u čijem podu su arheolozi otkrili drugi grob.

U tom grobu je otkrivena lobanja i dislocirane kosti raznih, drugih individua. A, posebno zanimljiv nalaz je ritualno priložena glava jelena. I u tom grobu su nađeni zubi šarana, dosta kremenih alatki, a na podu ostaci starčevačke keramike.

Ovi nalazi, po rečima našeg sagovornika, potvrđuju prethodna istraživanja o neolitskoj kulturi na tlu Balkana. Takođe su i potvrda kontakata mezolitskih i neolitskih populacija, što je slučaj i na Lepenskom viru koji se nalazi dva kilometra uzvodno.

Nova saznanja

- VLASAC je prethodno delimično istražen 1970. i 1971. - pre stvaranja akumulacionog jezera. Ali, deo lokaliteta je, ipak, završio pod vodom. Međutim, niko nije slutio da svi slojevi naselja na ovom lokalitetu nisu uništeni i da je sam lokalitet bio znatno veći od onoga što se ranije mislilo. Zato je od velike važnosti mogućnost daljeg istraživanja na Vlascu - kako bi ovog puta savremenom arheološkom metodologijom dobili mnogo preciznije podatke i da bi konačno razjasnili mnoge arheološke probleme vezane za prelaz iz mezolita, tj. doba ribara-lovaca-sakupljača u neolit kada se javlja keramika i prve pripitomljene vrste životinja i gajenih biljaka - kaže za "Novosti" Dušan Borić iz Portorika, gde je otišao odmah po završetku iskopavanja da održi ranije zakazan seminar.

Religija

- SKELET nađen u mezolitskom grobu je sahranjen u opruženom položaju sa rukama preko karlice - paralelno sa Dunavom i sa glavom okrenutom nizvodno, što ima veze sa religijskim obrascem u kojem su važnu ulogu u kultu mrtvih igrali sama reka Dunav i migratorne vrste riba, poput morune i jesetre - objašnjava Borić.

Moda

- SKELET sa strelicom u karlici je, najverovatnije, pripadao ženi koja je na sebi nosula haljinu. Na to ukazuje blizu 400 zuba šarana perforiranih na korenu koji su kao aplikacija bili prikačeni na haljinu - tvrdi Borić.


(Večernje novosti, 4. maj 2006.)

петак, 02. децембар 2011.

Otkrivene piramide stare 4000 godina

OTKRIVENE PIRAMIDE STARE 4.000 GODINA


Peruanski arheolozi otkrili su u severnim džunglama Perua dva drevna piramidalna kompleksa stara više od 4.000 godina koji su, ako se ispostavi preliminarno utvrđivanje njihove starosti, najstariji hramovi otkriveni u toj zemlji.

Tukume piramide u Peruu

Otkriće dva drevna kompleksa piramida u blizini grada Haena dokaz je da se monumentalna arhitektura hiljadama godina pre dolaska Španaca, proširila preko Anda i došla sve do džungle, prenosi "Arheologija".

Dva nalazišta, Monte Grande i San Isidro, su bili prekriveni vegetacijom i lokalno stanovništvo ga je koristilo kao deponiju pre dolaska arheologa koji su počeli iskopavanja.

Vođa tima, peruanski arheolog Kvirinjo Olivera tvrdi da su hramovi delo rane Brakamoros kulture – konfederacije amazonskih plemena koja su živela na današnjoj granici Perua i Ekvadora.

Otkriće hramova je jedinstveno ne samo zbog njihove starosti već i zbog lokacije, zone između džungle i Anda.
"Moguće je da gledamo u jednu od najranijih civilizacija u Peruu. Ništa tako staro nismo pronašli ni u Andima niti na obali", rekao je Olivera.

Arheolozi su otkrili ostatke ogromnih kompleksa, debele zidove, rampe i pokazatelje sukcesivne gradnje koja je trajala najmanje 2.800 godina.
"Ljudi su smatrali da monumentalna arhitektura nikada nije stigla do džungle. Ovo otkriće pokazuje da jeste", rekao je Olivera.

"Da bi izgradili ove strukture, ljudi su morali da poznaju inženjerstvo i dizajn i da imaju veliku i stabilnu radnu snagu. Sve do sada se verovalo da su živeli u kolibama napravljenim od debala i lišća", dodao je on.

Na jednom od lokaliteta, Olivera je pronašao i grobnicu muškarca visokog roda koji je sahranjen oko 800. pre nove ere sa kućicama 180 puževa. Sloj puževa pokrivao je njegov torzo, dok su druge školjke ukrašavale njegovu glavu i udove. Muškarac je najverovatnije bio neka vrsta iscelitelja ili sveštenika.

Olivera je pronašao i morske školjke u blizini grobnice, što je dokaz dobrih veza priobalja i centralnog dela zemlje. Ovi nalazi ukazuju i da se zajedno sa sofisticiranom arhitekturom, kompleksan sistem obožavanja božanstava proširio sa obale u kontinentalne delove zemlje mnogo ranije nego što se mislilo.

четвртак, 01. децембар 2011.

Otkriveno utvrdjenje staro 3000 godina

OTKRIVENO UTVRĐENJE STARO 3.000 GODINA


Praistorijsko kameno utvrđenje staro 3.000 godina otkriveno je u selu Brezovice na obodu Povlena, 30 kilometara jugozapadno od Valjeva. Dobro očuvane ostatke pronašli su arheolozi valjevskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a potvrda prvih nalaza data od Arheološkog instituta govori o tome da je reč o najstarijoj upotrebi kamena na prostoru Srbije za građenje bedema. Milenijum pre Hrista ovo je bilo područje na kojem su živela plemena Ilira i Tribala, pa su prve pretpostavke da je otkrivena kamena utvrda njihovih ruku delo.
Slično kameno utvrđenje tolike starosti ne postoji u Srbiji

Pošto su bili prinuđeni da prekinu istraživanja manastira Svetog arhangela Mihaila, arheolozi su slobodno vreme iskoristili da obiđu druge lokalitete u okolini valjevske Gračanice. Tako su se u ataru sela Brezovice na obodu Povlena i nadmorskoj visini od preko 800 metara u jednom šumarku, kako priča direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Radivoje Arsić, “bukvalno sapleli na praistorijski kameni bedem”.

- Na taj lokalitet smo pošli kako bismo proverili pretpostavku da bi se u blizini Gračanice, koja je ime dobila po istoimenoj rečici, mogli nalaziti ostaci nekakvog grada po kojem je ta reka dobila ime. Lokalitet je, inače, pre nekoliko godina evidentiran po slučajnim nalazima rimskog novca i keramike iz 4. veka koje je pronašao Zoran Novičić iz Valjeva i ustupio ih gradskom muzeju. Malo je reći da smo kolega Dejan Bulić i ja bili zapanjeni kada smo se u šumarku gotovo sapleli na dugi dobro očuvani kameni bedem - priča Arsić.


Artefakti nađeni u tvrđavi

Potom je arheološka ekipa koja je radila na Gračanici uz pomoć kolege Vladimira Pecikoze iz Istraživačke stanice Petnica, prikupila površinske nalaze i sačinila skicu osnove fortifikacije. Uzorak je odmah poslat Arheološkom institutu i ekipi dr Aleksandra Bulatovića, a kada je stigla povratna informacija da je praistorijska utvrda stara 3.000 godina, Valjevci su postali svesni do kakvog arheološkog otkrića su došli.

Praistorijski bedemi u Brezovicama, po Arsićevim rečima, dugi su preko 300 metara, a široki između 2,5 i 3 metra. Zidani su od krupnog lomljenog i pritesanog kamena, a središte je, umesto malterom, ispunjeno sitnijim kamenom. Unutrašnjost utvrde, gde prvi nalazi pokazuju da postoje ostaci i stambene arhitekture, ima površinu malo veću od pola hektara.

- Slično kameno utvrđenje ne postoji u Srbiji, sem na lokalitetu Krševica kod Bujanovca, ali je ono znatno mlađe i vezano je za period grčke civilizacije. Slične su, međutim, utvrde pronađene na području Bosne i Dalmacije, koje su u tom periodu praistorije Balkana gradili Iliri. Govorimo o vremenu od oko 1.000 godina pre Hrista, kada su na ovom području živela plemena Ilira i Tribala, a ovi krajevi su bili granično područje koje se vremenom pomeralo između te dve etničke grupe - objašnjava Arsić.

(Blic, 31. 10. 2011.)

уторак, 15. новембар 2011.

Did God Have a Wife?

William G. Dever: Did God Have a Wife?
Archaeology and Folk Religion in Ancient Israel



Contents

Introduction

I. Defining and Contextualizing Religion

II. The History of the History:
In Search of Ancient Israel's Religions

III. Sources and Methods for the Study of Ancient Israel's Religions

IV. The Hebrew Bible: Religious Reality or Theological Ideal?

Part I. Cultic Terminology in the Hebrew Bible Part II. Cultic Activities in the Hebrew Bible

V. Archaeological Evidence for Folk Religions in Ancient Israel

VI. The Goddess Asherah and Her Cult

VII. Asherah, Women's Cults, and "Official Yahwism"

VIII. From Polytheism to Monotheism

IX. What Does the Goddess Do to Help?

понедељак, 14. новембар 2011.

Other Europe in the Middle Ages

The Other Europe in the Middle Ages
Avars, Bulgars, Khazars and Cumans Europe in the Middle Ages, 450-1450
General Editor: Florin Curta



CONTENTS

Preface

Florin Curta

Introduction

Tivadar Vida
Conflict and coexistence: the local population of the Carpathian Basin under Avar rule (sixth to seventh century)

Peter Stadler
Avar chronology revisited, and the question of ethnicity in the Avar qaganate

Péter Somogyi
New remarks on the flow of Byzantine coins in Avaria and Walachia during the second half of the seventh century

Uwe Fiedler
Bulgars in the Lower Danube region. A survey of the archaeological evidence and of the state of current research

Orsolya Heinrich-Tamaska
Avar-age metalworking technologies in the Carpathian Basin (sixth to eighth century)

Bartłomiej Szymon Szmoniewski
Two worlds, one hoard: what do metal finds from the forest-steppe belt speak about?

Florin Curta
The earliest Avar-age stirrups, or the “stirrup controversy” revisited

Valeri Iotov
A note on the “Hungarian sabers” of medieval Bulgaria

Veselina Vachkova
Danube Bulgaria and Khazaria as part of the Byzantine oikoumene

Tsvetelin Stepanov
From ‘steppe’ to Christian empire and back: Bulgaria between
800 and 1100

Dimitri Korobeinikov
A broken mirror: the Kıpçak world in the thirteenth century

Victor Spinei
The Cuman bishopric—genesis and evolution

недеља, 13. новембар 2011.

Ukrasni motivi na stećcima

Marian Wenzel: UKRASNI MOTIVI NA STEĆCIMA
Ornamental motifs on tombstones from medieval Bosnia and Surrounding regions

Biblioteka "Kulturno nasljeđe"
Veselin Masleša - Sarajevo, 1965.




SADRŽAJ/CONTENTS

- Geometrijski motivi / geometrical motifs
- Bordure / Borders
- Arhitektonski motivi / Architectural motifs
- Krstovi / Crosses
- Udubljenja i obruči / Hollows and rings
- Rozete i polumjesec / Rosettes and crescent
- Krin / Fleur-de-lys
- Spirale / Spirals
- Grozd i loza / Grape cluster and vine
- Grane i drveće / Branches and trees
- Oružje i oruđe / Weapons and tools
- Ptice / Birds
- Jelen, konj, pas, riba, zmija i ostale životinje / Deers, horse, dog, fish, snake and other animals
- Ruke / Hands and arm
- Glave, polufigure, usamljene figure, parovi / Heads, half-figures, single figures, pairs
- Kolo / Dancers
- konjanici / Horsemen
- Lov / Hunting scenes
- Neklasificirani motivi / Unclassified motifs

субота, 12. новембар 2011.

Roman Imperial Statue Bases

Jakob Munk Højte:
ROMAN IMPERIAL STATUE BASES
from Augustus to Commodus




CONTENTS


Types of Monuments

- Identiication of statue bases
- The language of the inscriptions
- Types of statue base
- Literary testimony for imperial statue bases and inscriptions
- Statue types and materials used for imperial statues
- The cost of imperial statues
- Damnatio memoriae and the reuse of statue bases

Dating the Inscriptions from Imperial Statue Bases

- Imperial nomenclature and honorific titles
- Other dating criteria
- Dating by negative evidence
- Reliability of the dating criteria
- Dating accuracy
- Dates chosen for dedicating imperial statues

The Applicability of the Evidence of the Statue Bases to the Extant Portraits

The Geographical Distribution of Imperial Portrait Statues

- The geographical distribution of extant imperial portraits
- The geographical distribution of statue bases
- The number of sites and the number of bases per site

Statues Dedicated Before and After a Reign

- Pre-accessional dedications
- Posthumous dedications

Occasions for Erecting Imperial Statues

- Accession
- Jubilees (decennalia and vicennalia)
- Imperial visits
- Patterns of chronological distribution during a reign

Dedicators of Roman Imperial Statues

- Statues dedicated by communities or their executive bodies
- Private dedicators
- Public or private?
- Corporations as dedicators
- Military units as dedicators
- Statue bases without dedicators
- Regional diferences and developments

понедељак, 24. октобар 2011.

Harriet Crawford - Sumer and the Sumerians

SUMER AND THE SUMERIANS
by Harriet Crawford


Mesopotamia produced one of the best-known ancient civilisations, with a literate, urban culture and highly developed political institutions. Writing primarily for a non-specialist audience but drawing on the most up-to-date historical and archaeological sources, Harriet Crawford reviews the extraordinary social and technological developments in the region over a period of two millennia, from 3800 to 2000 B.C. She describes the physical environment and discusses architecture, trade and industry, the development of writing and changes in social and political structures. The final chapter examines the shift in power during this period from the ‘temple’ to the ‘palace’.


Contents:

1. The rediscovery of the ancient Near East the physical environment
2. History chronology and social organisation
3. Patterns of settlement and agriculture
4. Town planning and temple architecture
5. Public buildings and private housing
6. Life, death and the meaning of the universe
7. Manufacturing industry and trade
8. Writing and the arts
9. Conclusions the development of Sumerian society

четвртак, 20. октобар 2011.

Арийцы - Основатели европейской цивилизации

Гордон Чайлд:
АРИЙЦЫ - ОСНОВАТЕЛИ ЕВРОПЕЙСКОЙ ЦИВИЛИЗАЦИИ

Известный британский историк и археолог популярно и увлекательно рассказывает о корнях и дальнейшем развитии древней арийской цивилизации. Основываясь на археологических, антропологических илингвистических исследованиях, он рассказывает о происхождении ариев и о дальнейшем их расселении в бассейне Средиземного моря.



СОДЕРЖАНИЕ

Предисловие

Глава I. Языки и предыстория

Глава II. Первое появление ариев на страницах истории
Арийские династии в Месопотамии в XV веке до н. э
Хеттская проблема
Археологические данные
Вторжение ариев в Индию
Иранцы в 1-м тысячелетии до н. э.

Глава III. Расселение индоевропейских народов в бассейне Средиземного моря
Эллины и жители Эгеиды
Фракийцы и фригийцы
Лигурийцы и италики
Сведения о «народах моря» и северных стран в египетских источниках
Ахейский период

Глава IV. Духовная и материальная культура времен индоевропейской общности по данным лингвистики

Глава V. К вопросу об азиатской прародине Индоевропейцев
Предполагаемое вторжение брахицефалов
Вазописцы
Кавказ и железный век в Европе
Возможности Анатолийского плоскогорья
Вновь к вопросу об азиатской прародине индоевропейцев

Глава VI. Появились ли индоевгоейцы в центральной Европе?
Гипотеза доктора Джайлса и земледельцы долины Дуная
Обряд кремации
Скандинавы в долине Дуная
Альпийские поселенцы в долине Дуная

Глава VII. Теория о североевропейской колыбели индоевропейцев
Индоевропейцы-блондины
Скандинавия и гипотеза германистов

Глава VIII. Индоевропейцы в южной России
Миграции индоевропейцев

Выводы
Группы индоевропейского населения в бронзовом веке
Приложение к главе VIII

Глава IX. Роль индоевропейцев в истории
Вместо послесловия. Проблема происхождения индоевропейцев в свете новых данных

недеља, 18. септембар 2011.

Praistorija jugoslavenskih zemalja

Eneolitsko doba
Praistorija jugoslavenskih zemalja
III dio


Sadržaj

1. Rudarstvo i metalurgija eneolitskog perioda Jugoslavije
2. Tiszapolgar i Bodrogkeresztur kultura
3. Bubanj-Salcuta-Krivodol kompleks
4. Cotofeni kultura
5. Vajska-Hunyadihalom grupa
6. Lasinjska kultura
7. Badenska kultura
8. Kostolačka kultura
9. Vučedolska kultura i vučedolski kulturni kompleks
10. Retz-Gajary kultura
11. Problem eneolita na istočnoj jadranskoj obali

субота, 17. септембар 2011.

Praistorija jugoslavenskih zemalja

Praistorija jugoslavenskih zemalja
PALEOLITSKO I MEZOLITSKO DOBA (knjiga I)

Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine
Centar za balkanološka ispitivanja

Sarajevo, 1979.


Sadržaj

Predgovor (9)
Uvod (13)

Prirodni okviri u kvartaru jugoslavenskih zemalja (19)
- Tomislav šegota, Paleoklimatske i palogeografske promjene (21)
- Alojz Šercelj, Pregled pleistocenske flore na teritoriju Jugoslavije (35)
- Mirko Malez, Kvartarna fauna Jugoslavije (55)

Fosilni čovjek i njegov život na tlu jugoslavenskih zemalja (79)
- Mirko Malez, Fosilni čovjek na tlu jugoslavenskih zemalja (81)
- Đuro Basler, Život i kultura paleolitskog i mezolitskog čovjeka na tlu jugoslavenskih zemalja (103)

Kulturne prilike u paleolitskom i mezolitskom dobu jugoslavenskih zemalja (115)
- Uvod (117)

Paleolitsko i mezolitsko doba u Sloveniji (121)
- Drago Meze, Razvoj reljefa Slovenije u pleistocenu (123)
- Franc Osole, Rad na istraživanju paleolitskog i mezolitskog doba u Sloveniji (129)
- Mitja Brodar - Franc Osole, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Sloveniji (135)
- Mitja Brodar - Franc Osole, Paleolitske i mezolitske regije i kulture u Sloveniji (159)

Paleolitsko i mezolitsko doba u Hrvatskoj (195)
- Mirko Malez, Prirodni okviri (197)
- Mirko Malez, Rad na istraživanju paleolitskog i mezolitskog doba u Hrvatskoj (221)
- Mirko Malez, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Hrvatskoj (227)
- Mirko Malez, Paleolitske i mezolitske regije i kulture u Hrvatskoj (277)

Paleolitsko i mezolitsko doba u Bosni i Hercegovini (297)
- Ivan Soklić, Prirodni okviri (299)
- Đuro Basler, Rad na istraživanju paleolitskog i mezolitskog doba u Bosni i Hercegovini (309)
- Đuro Basler, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Bosni i Hercegovini (313)
- Đuro Basler, Paleolitske i mezolitske regije i kulture u Bosni i Hercegovini (331)

Paleolitsko i mezolitsko doba u Srbiji (357)
- Branko Gavela, Prirodni okviri i rad na istraživanju paleolitskog i mezolitskog doba u Srbiji (359)
- Đuro Basler, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Srbiji (363)
- Branko Gavela, Paleolitske i mezolitske regije i kulture u Srbiji (373)

Paleolitsko i mezolitsko doba u Crnoj Gori (377)
- Marijan Jurić - Đuro Basler, Prirodni okviri i rad na istraživanju paleolitskog i mezolitskog doba u Crnoj Gori (379)
- Đuro Basler, Nalazišta paleolitskog i mezolitskog doba u Crnoj Gori (383)
- Đuro Basler, Paleolitske i mezolitske regije i kulture u Crnoj Gori (387)

Paleolitsko doba u Makedoniji (405)
- Mirko Malez, Prirodni okviri, rad na istraživanju i nalazišta paleolitskog doba u Makedoniji (407)

Popis karata (419)
Bibliografija (421)
Registar (449)

недеља, 28. август 2011.

Креслав Рысь - Руны восточных Славян


Креслав Рысь: РУНЫ ВОСТОЧНЫХ СЛАВЯН



Эта книга на данный момент является единственным комплексным исследованием, посвящённым рунам восточных славян, живших на землях от Невы до Десны и от Одера до Волги. Сейчас говорится о «тысячелетии славянской письменности» – но действительно ли ей всего 1000 лет? Основная цель книги – возродить и не дать погибнуть целому пласту славянской культуры – дохристианской письменности, тесно связанной с религией, философией и жизнью народов, населявших современную Россию.

Здесь также проводятся попытки сравнительного анализа рунических письменностей различных европейских, скандинавских, азиатских и средиземноморских народов, что даёт возможность охватить картину рунического искусства в целом.

недеља, 07. август 2011.

Naše stare praznoverice i običaji

Светислав Првановић:

НАШЕ СТАРЕ ПРАЗНОВЕРИЦЕ И ОБИЧАЈИ


Мало је крајева у нашој земљи који се одликују таквим етничким шаренилом као Тимочка Крајина. Хетерогени састав њеног становништва, уз потпуну очуваност како старинаца тако и разних досељеничких група (српских, влашких и бугарских), изукрштана наречја и говорне струје, прави мозаик народног фолклора, обичаја и предања, све то њену етнографску слику чини врло занимљивом.

На жалост, иако она пружа обиље материјала за етнолошка проучавања, за њега се до данас, осим Маринка Станојевића, нико није озбиљније заинтересовао. А тај материјал, под притиском све бржих економских и друштвених промена, ишчезава из дана у дан. Стари полако одлазе, а са њима лежу у гроб не само њихова схватања и начин живота, већ и све оно што су знали о нашој даљој прошлости, испуњеној робовањем, заблудама и патњама сваке врсте.

Интересантну област етнологије чине разне празноверице и обичаји.

По веровању старих Тимочана, које се код заосталог света и сада упорно одржава, људском судбином одлучују неке више, невидљиве силе. То нису само бог, анђели и свеци на небу и ђаволи на земљу, које је хришћанство званично признало. То су и разне друге, од цркве непризнате духовне силе – але, неведе, удуриснице, самодиве, самовиле, чуме, вампири, аждаје, змајеви, вештице, вирушке, осење, караконџуле и шта још све не. Кријући се по пољима и путевима, по запуштеним зградама, поред мостова и воденица, оне свуда прате човека и вребају прилику да му чине зло.

Веровање у сва та чуда вуче порекло из дубоке старине, још из некадашњег словенског паганизма. У Тимочкој Крајини и данас се срећу трагови словенске митологије. Тако, на пример, за кључко село Велесницу К. Јиречек наводи да је тако названа по имену старословенског бога Велеса или Волоса, заштитника стоке. Прадавног митолошког порекла је и тимочка реч неведа, супротног значења од „веда“, од које су постале речи сведок, свадба итд. Неведа је неки зао дух, нешто невидљиво, незнано. Код Словена и данас „не вем“ значи не знам, а „неведење“ незнање, непознавање. Истог порекла је и реч „самодива“, слична руском „самодур“ (грубијан, тиранин). Тимочани у клетви употребљавају израз „Марен да га убије!“, у коме је реч „марен“ (негде марем или марам) тамног порекла и значења, али и она означава неку мистичну, натприродну силу.

1) Кмет повео село да истера змаја

2) Учитељ прогони вампире

3) Војвода спаљује вештицу

4) Убијање стараца

четвртак, 28. јул 2011.

Hrvati i kršćanstvo


HRVATI I KRŠĆANSTVO (dokumentarna serija)



Šestodijelna serija "Hrvati i kršćanstvo" prikaz je dvaju tisućljeća kršćanstva na današnjem hrvatskom tlu, a predočuje nam ne samo vjerska gibanja nego povijesna i kulturna zbivanja koja se međusobno isprepliću.

Krstionica (baptisterij) kneza Višeslava

Zagrebačka katedrala (prvostolna crkva),
sagrađena početkom 13. stoljeća

Prva epizoda prikazuje povijest od najstarijih kultura na našem tlu, prve kršćanske zajednice, prihvat kršćanstva kao službene religije te dolazak Hrvata i njihovo kasnije pokrštavanje.

Druga epizoda serije "Hrvati i kršćanstvo" prikazuje događaje koji su uslijedili nakon što su Hrvati prihvatili kršćansku vjeru. Vrijeme je to kada kulminira sukob Rima i Carigrada, što će kasnije rezultirati i konačnim raskolom. Naravno da su to događaji koji su imali svoje posljedice i na zbivanja u Hrvatskoj, jer do kneza Branimira postojala je snažna probizantska struja u hrvatskom plemstvu. Knez Branimir priklanja se rimskoj crkvi, a veza Hrvata i Petrovih nasljednika od tada je neraskidiva. U Hrvatsku dolaze benediktinci i benediktinke, a kasnije i cisterciti. Razvijaju se umjetnost i graditeljstvo, sve su jače veze s tadašnjim kulturnim središtima, a vrlo su žive veze i s arapskim kalifatima. Vrijeme je to koje su obilježile snažne osobnosti hrvatskih narodnih vladara.

U trećoj epizodi pratimo suton hrvatskog kraljevstva u posljednjim godinama 11. stoljeća. Osniva se zagrebačka biskupija čime će težište političkog djelovanja s juga Hrvatske biti preseljeno na sjever. Vrijeme je to križarskih pohoda kao i najezde Tatara, a kasnije i Osmanlija. Mnoga krivovjerja ne zaobilaze ni naše krajeve. Protuteža će im biti inkvizicija. Pojavljuju se novi redovi - dominikanci, franjevci i pavlini. Tiskaju se prve knjige na hrvatskom jeziku, nastaju sjajna djela kiparske i graditeljske umjetnosti.

Četvrta epizoda serije "Hrvati i kršćanstvo" prikazuje vrijeme humanizma i renesanse, vrijeme otkrića Novog svijeta, ali i za Hrvatsku sigurno najstrašnije razdoblje. Na Krbavskom polju gine elita hrvatskog plemstva, nekad jako kraljevstvo svedeno je na "ostatke ostataka", samo dvadeset tisuća četvornih kilometara. Rasplamsava se i građanski rat između pristaša Ivana Zapolje i Ferdinanda Habsburškog. Cetinskom poveljom Hrvati prisežu Habsburzima, ali njihova je pomoć u borbi protiv Turaka mlaka. Nastaje i egzodus iz južnih krajeva prema sjeveru, pa i u druge zemlje. Međutim, istodobno nastaju djela Marka Marulića, komedije Marina Držića, formiraju se bogate i vrijedne knjižnice. Kao odgovor na reformaciju u Hrvatsku stižu isusovci.

Peta epizoda bavi se događajima koji su uslijedili poslije prestanka opasnosti od Turaka. Malena i ratovima iscrpljena Hrvatska skoro se utopila u Mađarskoj. Otpor se javlja u vidu narodnog pokreta, a u jačanju narodne svijesti veliku će ulogu odigrati svećenstvo. Zalaganjem bana Josipa Jelačića i Hrvatskog sabora Zagrebačka biskupija postaje nadbiskupijom. Uz zagrebačke nadbiskupe središnja osoba crkvenog života u Hrvatskoj je Josip Juraj Strossmayer. Veliki potres u Zagrebu znatno oštećuje katedralu. Javlja se ideja južnoslavenskog ujedinjenja. Hrvati se masovno iseljavaju u prekomorske zemlje. Raspada se Austro-Ugarska, a javlja se nova državna tvorevima. U Italiji se pojavljuje fašizam.

Šesta, posljednja epizoda serijala "Hrvati i kršćanstvo" prikazuje događaje koji su obilježili 20. stoljeće. Vrijeme je to totalitarizama koji, kako desni, tako i lijevi, na katoličku crkvu gledaju kao na opasnost. Mnogi su svećenici završili na robiji ili na stratištima. Zagrebački nadbiskup blaženi Alojzije Stepinac umro je u kućnom pritvoru, dok je njegov nasljednik Franjo Šeper postao treći čovjek katoličke crkve u svijetu. Šeperovi će nasljednici na nadbiskupskoj stolici, kardinali Franjo Kuharić i Josip Bozanić u samo četiri godine razmaka ugostiti papu što potvrđuje tisućljetnu bliskost hrvatskog naroda i Svete Stolice.

* Format: U boji, .avi
* Jezik: hrvatski
* Broj epizoda: 6
* Rejting: NR (Not Rated)
* Studio: HRT 2
* Datum proizvodnje: 2002
* Vreme trajanja jedne epizode: Oko 30 minuta

Redatelj: Ninoslav Lovčević
Scenarist: Ninoslav Lovčević, Hrvoje Hitrec
Snimatelj: Branko Cahun
Autor: Hrvoje Hitrec
Urednik: Ninoslav Lovčević

понедељак, 25. јул 2011.

Этруски -Тайны славянской цивилизации

Этруски - Тайны славянской цивилизации



Древних римлян называют учителями западной Европы. Учителя учителей – этруски! Одно время названия славянских племён складывались из добавления к корню рус приставок, отражавших особенности этих племён, по отношению к остальным русам, например, ЭТ'русски, П'руссы. Приставка эт перед самоназванием русов означает просветлённые русы – носители высокой культуры, доказательства которой сохранились на севере Италии, в виде надписей на камнях и произведений искусства.

В фильме рассказывается о появлении славянской письмености задолго до Кирила и Мефодия. Это подверждают древние находки неизведаной для нас письмености. Эта письменность была расшифрована.

Выпущено: Россия
Продолжительность: 00:30:00
Озвучивание: русский
Качество: TVRip
Формат: MPEG
Видео кодек: XviD
Аудио кодек: MP3
Видео: DivX 5, 624x464, 1496 kb/s
Аудио: MP3, 128 kb/s
Размер: 350 MB

уторак, 28. јун 2011.

Elements of Archaeological Conservation

J. M. Cronyn:
The Elements of Archaeological Conservation




What are the objectives and principles of archaeological conservation? Janey Cronyn sets out, in a lucid and practical manner, to survey the current processes and technologies employed in conservation, to explore the nature of artefacts, their decay, and how they are examined and treated in the laboratory. A general preface to the subject introduces
individual chapters investigating the agents of deterioration and preservation, techniques of conservation, siliceous and related materials, metals, and organic materials. The concluding section offers a guide to relevant organizations, training facilities, and publications.

Copiously illustrated with both photographs and line drawings, The Elements of Archaeological Conservation is a unique and valuable reference text for anyone training—or considering training—in conservation or archaeology, as well as for non-conservators such as excavators, finds specialists, archaeometrists, and museum curators.

A freelance consultant, lecturer, and author in archaeological conservation, J.M.Cronyn is a Fellow of the International Institute for Conservation (FIIC), and taught the subject to archaeology undergraduates and to graduate conservators at the University of Durham for fourteen years. W.S.Robinson who has contributed details on marine materials, is a consultant archaeological conservator and an officer of the Nautical Archaeology Society.

понедељак, 20. јун 2011.

Bogorodičina crkva u Donjoj Kamenici


Владимир Поповић:
Црква у Доњој Каменици





Богородичина црква налази се у селу Доња Каменица код Књажевца, у Источној Србији, а подигнута је у првој половини XIV века, као задужбина непознатог бугарског властелина. Грађевина је релативно малих димензија, али веома занимљиве архитектуре чијим се складним пропорцијама ствара утисак монументалности. Конзерваторски радови на живопису и архитектури црквице су окончани 1958. године, а она се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја.

Богородичина црква има основу крста неправилног облика, изнад кога се уздиже купола. На њеној западној страни се налази нартекс са спратом, над којим се уздижу две мале симетричне куле звонаре. Испред нартекса је некада постојао дрвени егзонартекс са спратом, од кога су данас видљиви само камени темељи, а његов приближан облик је приказан на моделима цркве, насликаним у ктиторским композицијама.

Живопис Богородичине цркве је различите тематике и носи одлике Ренесансе Палеолога, карактеристичне за то доба. Ктиторске композиције су приказане у црквеном наосу и на спрату нартекса. Циклуси сцена из живота светог Николе и свете Петке су налсикани у кулама звонарама и на спрату нартекса, док је његово приземље украшено фрескама владара и светих ратника који напоредо загрљени јашу. Поред ктиторских протерета, у првој зони наоса су приказани свеци, док су изнадњих насликана Страдања Христова и Велики Празници. У олтарксом делу је приказана Богородица са Христом и анђелима, као и Поклоњење архијереја.

среда, 01. јун 2011.

Historija počinje u Sumeru

(History Begins at Sumer)



Sadržaj


Prosvjeta
Prve škole

Školski dani
Prvi slučaj »podmazivanja«

Otac i sin
Prvi slučaj mladenačkog prestupništva

Međunarodna zbivanja
Prvi »rat živaca«

Vlada
Prva dvodomna skupština

Građanski rat u Sumeru
Prvi povjesničar

Društvena reforma
Prvi slučaj smanjenja poreza

Zakonici
Prvi Mojsije

Pravda
Prvi pravni presedan

Medicina
Prva farmakopeja

Poljodjelstvo
Prvi ratarski godišnjak

Vrtlarstvo
Prvi pokusi sađenja sjenovitih stabala

Filozofija
Prva čovjekova kozmogonija i kozmologija

Etika
Prve moralne ideje

Patnja i podložnost
Prvi »Job«

Mudrost
Prve poslovice i izreke

Ezopika
Prve basne

Logomahija
Prve književne debate

Raj
Prve biblijske paralele

Potop
Prvi Noa

Pakao
Prva priča o uskrsnuću

Ubijanje zmaja
Prvi »Sveti Juraj«

Priče o Gilgamešu
Prvi slučaj književne posudbe

Epska književnost
Čovjekovo prvo herojsko doba

Za kraljevskog mladoženju
Prva ljubavna pjesma

Popisi knjiga
Prvi knjižnički katalog

Svjetski mir i sklad
Čovjekovo prvo zlatno doba


Prevela: Vesna Krmpotić

петак, 27. мај 2011.

O nekim znamenitostima Koželja


Љубиша Рајковић Кожељац:

О НЕКИМ ЗНАМЕНИТОСТИМА КОЖЕЉА



Развитак - часопис за друштвена питања, културу и уметност
(1962. година, број IV-V)

четвртак, 19. мај 2011.

Archaeology of Ancient Sicily

R. Ross Holloway:
THE ARCHAEOLOGY OF ANCIENT SICILY




Sicily is renowned for the richness of its archaeological record, especially from the classical age. This accessible survey provides the only comprehensive introduction to the wealth of ancient artefacts and monuments discovered on the island.

From the Palaeolithic to the later Roman period, The Archaeology of Ancient Sicily explores all the main topics of archaeological interest. These range from Greek colonisation, sanctuaries and burial, the architecture of temples, houses, theatres and military sites, to sculpture, the cities of the island, and the Sicels. Separate sections explore the fascinating coinage of Sicily and the famous late Roman villa at Piazza Armerina.

With clear, concise and illuminating commentary, over 200 illustrations, and an exhaustive bibliography—now updated—Professor Holloway’s study continues to be the standard work on the archaeology of ancient Sicily. It is also a valuable tool for students of ancient history.

субота, 30. април 2011.

Milost surovog Galerija

Radivoj Radić:
MILOST SUROVOG GALERIJA

Car u poslednjim satima života zatražio da prestanu progoni hrišćana. Konstantinova majka Jelena žena nevažnog porekla


U vojnom logoru u Jorku, u Britaniji, gde je najradije boravio, 25. jula 306. godine preminuo je Konstancije Hlor. Premda je bio značajna istorijska ličnost, kasnije je upamćen pre svega kao otac Konstantina Velikog. Njegova porodica je poticala s Balkanskog poluostrva, iz podunavske provincije priobalne Dakije. Ženio se dva puta: iz prvog braka, s Jelenom, imao je sina Konstantina Velikog, a iz drugog šestoro dece. Kasniji vizantijski pisci su Konstanciju dodali epitet Hlor, što bi značilo zeleni, odnosno bledi.

Po smrti Konstancija Hlora, vojska je bez mnogo oklevanja proglasila njegovog sina Konstantina Velikog za avgusta. Galerije, avgust na Istoku, priznao je Konstantinovo uzdizanje, ali samo kao cezara. Konstantin, koga će istorija s razlogom prozvati Veliki, rođen je 273. ili 274. godine u Medijani kod današnjeg Niša. Konstantinova majka Jelena bila je žena nevažnog porekla, služavka ili gostioničarka, koja je navodno pronašla i iskopala Hristov krst.

Posle Konstantinovog uzdizanja u Britaniji 306, sledeće, 307. godine pretorijanci su za cara proglasili Maksencija, sina bivšeg avgusta Maksimijana, što je značilo da na Zapadu postoje tri cara: Sever, Konstantin Veliki i Maksencije. Galerije nije priznao Maksencijevo uzdizanje, jer je narušavalo tetrarhiju, a imao je i neke lične razloge. On je imenovao Severa za avgusta i uputio ga na Italiju koju je držao Maksencije, a kojem se u međuvremenu pridružio otac Maksimijan, nekadašnji avgust koji se nikad nije iskreno odrekao vlasti. Građanski rat se više nije mogao izbeći. Ostareli Dioklecijan, koji je penzionerske dane provodio okopavajući vrt i sadeći biljke, s gorčinom je shvatao da se njegov sistem tetrarhije nepovratno urušava.

Da bi se razrešila kriza kojoj se kraj nije ni naslućivao, Galerije je u pomoć pozvao Dioklecijana, tvorca tetrarhije i najveći autoritet u Rimskom carstvu. Sastanak je održan u Karnuntumu, nadomak današnjeg Beča. Imenovan za konzula 308. godine, Dioklecijan je predsedavao sastanku i naglasio da se on neopozivo povukao s vlasti još 305, pa je odbio da se vrati, a to je savetovao i svom bivšem ratnom drugu i savladaru Maksimijanu, koji se pojavio među učesnicima. Predloženo je da se prizna Konstantin Veliki, ali ne kao avgust već samo kao cezar, dok je za avgusta predložen novi čovek - Licinije - Galerijev saborac i valjan vojskovođa koji je stekao ugled u ratovima protiv Persije.

Umesto da razbistri postojeće stanje, sastanak u Karnuntumu 308. ga je učinio još zamršenijim, jer je broj nezadovoljnih porastao. Saglasno sporazumu, vlast su delili Galerije, Licinije, Konstantin i Maksimin Daja, dok Maksencije nije bio priznat.

Konstantin je bio svestan da mu predstoji rat protiv Maksencija, pa je najpre preuzeo Španiju. Maksencije ga je, kao ubicu svog oca, u Rimu proglasio za “narodnog neprijatelja”. Pri tom je zaboravio da se prema ocu Maksimijanu ni on sam nije ponašao nimalo bolje nego Konstantin, već ga je izbacio iz Rima i Italije. Konstantin je najpre pokušao da izgladi sukob, ali mu to nije pošlo za rukom.

UBICE RADILE NA SMENU

O surovostima koje su pratile progone hrišćana, Laktancije je zabeležio: “Kada bih imao stotinu usta i gvozdeni jezik, ni onda ne bih mogao nabrojati sva mučenja koja su hrišćani podnosili ... Gvožđe se tupilo i lomilo; ubice su se zamarale i radile na smenu, po redu...”

Godinama dok je trajao građanski rat nastavljao se i hod po mukama hrišćana, koji su i dalje bili izloženi žestokim progonima. Ni silazak sa vlasti Dioklecijana i Maksimijana, 305. godine, nije doneo promenu političkog kursa prema sledbenicima Isusa Hrista. Za hrišćane sa Zapada situacija je bila daleko povoljnija nego za one na Istoku. Konstancije Hlor je nastavio sa svojom umerenom tolerancijom, a u tome ga je sledio i kolega Sever. Njihovu politiku snošljivosti, doduše iz različitih razloga, prihvatili su i Konstantin i Maksencije.

U brutalnosti su prednjačili Galerije i od 305. njegov cezar Maksimin Daja. Kada je ustanovljeno da u jednom mestu u maloazijskoj oblasti Frigiji žive samo hrišćani, ono je spaljeno sa svim stanovnicima. Veliki broj stradalih zabeležen je i u Egiptu, gde je u nekim danima ubijeno deset, zatim dvadeset, a nekad čak šezdeset ili sto hrišćana. Smatra se da ukupan broj hrišćanskih žrtava u progonima na Istoku doseže nekoliko hiljada. Veliki broj njih je mučen, a neki su poslati na prisilni rad u rudnike.

Istinski preokret je nastupio s Galerijevom bolešću, a hrišćani su ga tumačili kao ruku Proviđenja. Mučen boljkom od koje nije bilo leka i opterećen nekom vrstom griže savesti, a polako sve svesniji da višegodišnji progon nije slomio hrišćane i da je čitava akcija promašila cilj, Galerije je na samrtničkoj postelji, 30. aprila 311. godine, objavio edikt kojim je zahtevano da na celokupnoj teritoriji Carstva prestanu progoni.

Galerijev edikt je veoma važan dokument, sa dalekosežnim posledicama, jer se njime opoziva verska politika državnih vlasti koja je upražnjavana više od dve stotine godina. Mukotrpna pravna nesigurnost, koja je iznad njih lebdela poput Damoklovog mača, uklonjena je snagom rimskog zakonodavstva, a to je za njih bilo više nego sloboda u tzv. periodima mira u kojima nije bilo njenog pravnog utemeljenja.

Nekoliko dana po donošenju edikta, Galerije je umro u strašnim mukama, a uskoro se hrišćanskim žiteljima Istoka pokazalo da je njihova radost bila preuranjena.

четвртак, 14. април 2011.

Zajedničko poreklo indoevropskih jezika

ZAJEDNIČKO POREKLO INDOEVROPSKIH JEZIKA


Uzmite reči koje se javljaju u istom obliku i sa istim značenjem u svih sedam grana arijevske porodice i u njima ćete naći najautentičnije i najpoverljivije podatke u kojima možete pročitati misli naših predaka, pre nego što su postali Hindusi, ili Persijanci, ili Grci, ili Rimljani, ili Kelti, ili Teutonci, ili Sloveni. Naravno, pojedini od ovih starih rukopisa su mogli biti zagubljeni u jednoj ili drugoj od ovih sedam grana arijevske porodice, ali čak i tada, ako ih pronađemo u šest, ili pet, ili četiri, ili tri, ili čak samo dve od njenih originalnih grana, verovatnoća ostaje, osim ako možemo dokazati kasniji istorijski kontakt između ovih jezika, da su ove reči postojale pre velikog arijevskog odvajanja. Ako nađemo agni, što znači vatra, u sanskrtu, i ignis, što znači vatra, u latinskom, možemo bezbedno zaključiti da je vatra bila poznata nepodeljenim Arijevcima, čak i da se nikakav trag istog imena za vatru ne pojavi ni na jednom drugom mestu. A zašto? Zato što ne postoje indikacije da je latinski ostao u dužem jedinstvu sa sanskrtom od bilo kog drugog arijevskog jezika, ili da je latinski mogao pozajmiti takvu reč iz sanskrta, nakon što su ova dva jezika postala zasebna. Kroz, međutim, litvansko ugnis i škotsko ingle, možemo pokazati da su slovenski i moguće teutonski jezici poznavali istu reč za vatru, iako su je vremenom zamenili drugim rečima. Reči, kao i sve ostale stvari će umreti, i zašto treba da žive na jednom tlu, venu i nestaju na drugom, nije uvek lako reći. Šta je postalo od ignis, na primer, u svim romanskim jezicima? Ona je uvenula i iščeznula, verovatno zato što je, nakon što je izgubila svoj poslednji neakcentovani slog, postala nepogodna za izgovor; a druga reč fokus, što je na latinskom značilo ognjište, oltar, je zauzela njeno mesto.

Pretpostavimo da bi želeli da znamo da li su antički Arijevci pre ovog odvajanja poznavali miša: samo bi trebali da konsultujemo glavne arijevske rečnike i našli bi na sanskrtu mûsh, na grčkom μûs, na latinskom mus, na staroslovenskom myse, na starovisoko nemačkom mûs, što nam dozvoljava da je, u vremenu toliko udaljenom od našeg da se osećamo obaveznim da ga izmerimo po indijskoj pre nego našoj hronologiji, miš bio poznat, to jest, imenovan, shvaćen i prepoznat kao jedinstvena vrsta, koja se ne može pomešati sa bilo kojom drugom štetočinom.

A ako bi upitali da li je neprijatelj mišiji, mačka, bila poznata u istom udaljenom vremenu, osećali bi se opravdanim ako odlučno kažemo, ne. Mačka se na sanskrtu kaže mârgâra vidâla. Na grčkom i latinskom reči koje su obično date za mačku, yaλεη i aiλovpos, mustella i felis, nisu originalno označavale pitomu mačku, već lasicu ili kunu. Naziv za pravu mačku na grčkom bio je kάtta, na latinskom catus i ove reči su dale imena za mačku u svim teutonskim, slovenskim i keltskim jezicima. Sama životinja je, koliko do sada znamo, stigla u Evropu iz Egipta, gde je vekovima obožavana i pripitomljavana; a kako ovo prispeće verovatno datira iz četvrtog veka n. e., možemo sasvim lako razumeti da zajedničko ime za nju nije moglo postojati kada su se arijevske nacije razdvojile.

U ovom smislu više ili manje kompletna slika stanja civilizacije, pre arijevskog razdvajanja, može se i jeste rekonstrisana, nalik je mozaiku sklopljenom od fragmenata antičkog kamenja; i sumnjam da li ćemo, u praćenju istorije ljudskog uma, ikada stići do dubljeg sloja od onoga koji nam je otkriven pritičućim zracima različitih arijevskih jezika.

Niti je to sve; jer čak je i taj protoarijevski jezik, kakav je rekonstruisan iz ruševina razasutih u Indiji, Grčkoj, Italiji i Nemačkoj, jasno rezultat dugog, dugog procesa misli. Čovek se zaprepasti pred hronološkim ograničenjima kada gleda u toliko daleke životne periode. Ali ako shvatamo sanskrt kao savršeni književni jezik, potpuno različit od grčkog i latinskog, 1500 pre n. e., gde se mogu te grane sanskrta, grčkog i latinskog sastajati, dok ih pratimo do njihovog zajedničkog govora? A potom, kada smo propratili ove moćne nacionalne grane nazad do njihovog zajedničkog sastajališta, čak i tada taj zajednički jezik izgleda kao stena izlizivana i uglačavana godinama osekom i tokom misli. Nalazimo u tom jeziku složenicu, na primer, kao što je asmi, jesam, grčko εσμi. Šta bi drugi jezici dali za tako čist koncept kao što je jesam? Mogu reći, ja stojim, ili ja živim, ili ja rastem, ili ja radim, ali je samo malom broju jezika data mogućnost da kažu ja jesam. Nama se ništa ne čini prirodnijim od pomoćnog glagola jesam; a svi ti napori leže ispod nivoa zajedničkog protoarijskog govora. Mnogi različiti načini su otvoreni, pokušani, takođe, da bi se došlo do složenice kakva je asmi, i takvog koncepta kakav je ja jesam. Ali svi su ostavljeni, i samo ovaj je ostao, i zauvek je sačuvan u svim jezicima i svim dijalektima arijevske porodice. U as-mi, as je koren, a u složenici as-mi, predikativni koren as, biti, je prediciran od mi, ja. Ali nijedan jezik ne bi mogao odjednom stvoriti toliko prazan, ili, ako više volite, toliko opšti koren kao as, biti. As je originalno značilo disati, odakle imamo asu, dah, duh, život, takođe âs, usta, latinski ôs, ôris. Neprestanim habanjem i kidanjem ovaj koren as, disati, je najpre morao da izgubi sve znake svog originalnog materijalnog karaktera, pre nego što je mogao da proizvede to čisto apstraktno značenje postojanja, bez ikakve kvalifikacije, koje je do viših operacija misli prevelo istu službu koju nula, slično invenciji indijskog genija, treba da prevede u aritmetici. Ko će reći koliko je dugo trenje koje je promenilo as, disati, u as, biti, trajalo? Čak je i koren as, disati, bio arijevski koren, ne semitski, niti, turanski. On je posedovao istorijsku individualnost – on je bio rad naših predaka, i predstavlja nit koja nas spaja u našim mislima i rečima sa onima koji su najpre mislili na nas, sa onima koji su najpre govorili za nas, i čije misli i reči ljudi još uvek misle i govore, iako su od njih udaljeni hiljadama, može biti stotinama hiljada godina.

Friedrich Max Müller:
Čemu nas Indija može naučiti?
(India, What can it Teach Us?)

субота, 09. април 2011.

Sumerian mythology

Samuel Noah Kramer:
SUMERIAN MYTHOLOGY (1944 - 1961)


The Sumerians were a non-Semitic, non-Indo-European people who lived in southern Babylonia from 4000-3000 B.C.E. They invented cunieform writing, and their spiritual beliefs influenced all successive Near Eastern religions, including Judaism, Christianity and Islam. They produced an extensive body of literature, among the oldest in the world. Samuel Noah Kramer spent most of his life studying this literature, by piecing together clay tablets in far-flung museums. This short work gives translations or summaries of the most important Sumerian myths.

Preface

The Sumerians were a non-Semitic, non-Indo-European people who flourished in southern Babylonia from the beginning of the fourth to the end of the third millennium B. C. During this long stretch of time the Sumerians, whose racial and linguistic affiliations are still unclassifiable, represented the dominant cultural group of the entire Near East. This cultural dominance manifested itself in three directions:

1. It was the Sumerians who developed and probably invented the cuneiform system of writing which was adopted by nearly all the peoples of the Near East and without which the cultural progress of western Asia would have been largely impossible.

2. The Sumerians developed religious and spiritual concepts together with a remarkably well integrated pantheon which influenced profoundly all the peoples of the Near East, including the Hebrews and the Greeks. Moreover, by way of Judaism, Christianity, and Mohammedanism, not a few of these spiritual and religious concepts have permeated the modern civilized world.

3. The Sumerians produced a vast and highly developed literature, largely poetic in character, consisting of epics and myths, hymns and lamentations, proverbs and "words of wisdom." These compositions are inscribed in cuneiform script on clay tablets which date largely from approximately 1750 B. C. a In the course of the past hundred years, approximately five b thousand such literary pieces have been excavated in the mounds of ancient Sumer. Of this number, over two thousand, more than two-thirds of our source material, were excavated by the University of Pennsylvania in the mound covering ancient Nippur in the course of four grueling campaigns lasting from 1889 to 1900; these Nippur tablets and fragments represent, therefore, the major.

четвртак, 07. април 2011.

Critical History of Early Rome

Gary Forsythe:
A CRITICAL HISTORY OF EARLY ROME
(From Prehistory to the First Punic War)




Contents

01. Italy in Prehistory

- The Land and its Linguistic Diversity
- Modern Archaeology and Prehistory
- Prehistoric Italy
- The Ice Man
- The Bronze and Iron Ages
- Ancient Languages and Modern Archaeology

02. Archaic Italy c. 800–500 B.C.
- Phoenicians in the West
- Greek Colonization in the West
- The Formation of Etruscan Civilization
- Phoenicians, Greeks, and Etruscans
- Growth and Decline of Etruscan Civilization
- The Alphabet
- The Archaeology of Early Latium

03. The Ancient Sources for Early Roman History

- The Annalistic Tradition
- The Antiquarian Tradition
- Livy and Dionysius of Halicarnassus
- Cicero and Diodorus Siculus
- Ancient Documentary Sources
- Roman Oral Tradition and Greek Myth

04. Rome During the Regal Period

- The Nature of the Evidence
- The Site of Rome
- The Archaeology of Early Rome
- The Ancient Literary Tradition
- Archaic Roman Institutions
Rome’s Growth and Expanding Horizons

05. Archaic Roman Religion

- Some Important Roman Divinities
- The Official Religious Calendar
- The Religious Priesthoods
- Roman Religious Practices and Ideology

06. The Beginning of the Roman Republic

- How Did The Monarchy End?
- The Nature and Origin of the Consulship
- The Early Consular Fasti
- Patricians and Plebeians
- Senators, Patricians, and Priests
- The Plebeian Tribunate
- The Tribal and Other Assemblies
- Rome and the Latins
- Sp. Cassius, the Fabii, and the Cremera
- Clan Warfare and the Lapis Satricanus

07. Rome of the Twelve Tables

- The Trial of K. Quinctius
- Appius Herdonius and Quinctius Cincinnatus
- Facts and Fictions of the Plebeian Tribunate
- The Decemviral Legislation
- Jurisdiction in Early Roman Law
- Litigation and Orality in Early Roman Law
- Society and Economy
- The Second Board of Decemvirs
- The Prohibition of Intermarriage
- The Second Secession and the Valerian Horatian Laws

08. Evolution and Growth of the Roman State, 444–367 B.C.

- The Military Tribunes with Consular Power
- The Sedition of Sp. Maelius
- The War Against Fidenae
- The War Against Veii
- The Gallic Catastrophe and Its Aftermath
- The Sedition of M. Manlius Capitolinus
- The Licinian Sextian Laws

09. Rome’s Rise to Dominance, 366–300 B.C.

- The Emergence of the Roman Nobility
- Tibur, Gauls, Greeks, and Carthage
- The Samnites and the First Samnite War
- The Latin War and its Consequences
- The Second Samnite War
- The Philinus Treaty
- Other Significant Changes in the Roman State
- Roman Factional Politics

10. Rome’s Conquest and Unification of Italy, 299–264 B.C.

- The Third Samnite War
- Early Roman Coinage
- Military Ethos and Aristocratic Family Tradition
- Domestic and Foreign Affairs during the 280s B.C.
- The Pyrrhic War
- The Roman Organization of Italy
- Some Final Assessments


http://www.4shared.com/document/dLU3A5qs/

среда, 06. април 2011.

Школе у Сумеру

Samuel Noah Kramer:
PRVE ŠKOLE (prosvjeta)


Sumerska škola bijaše izravni izdanak izuma i razvoja klinastog pisma, toga najznačajnijeg sumerskog doprinosa civilizaciji. Prva su pisana svjedočanstva pronašli u sumerskom gradu Erehu. Otkrilo se preko tisuću malih, slikovnim pismom ispisanih crepića na kojima se najvećma čitaju ulomci trgovinskih i administrativnih zabilježaka. Ali među njima se našlo i nekoliko pločica koje sadržavaju popise riječi namijenjene učenju i vježbanju. To znači da su već 3000. godine prije n. e. neki pisari razmišljali o poduci i učenju. U narednim stoljećima napredak je tekao sporo. Ali sredinom trećeg tisućljeća mora da je diljem Sumera iznikao stanoviti broj škola u kojima se poučavalo osnovno pisanje. U drevnom Šurupaku, zavičaju sumerskog Noe, otkopalo se u godinama 1902-3. podosta školskih »čitanki« iz vremena oko 2500. godine prije n. e.




Međutim, sumerski je školski sistem sazreo i osnažio tek u drugoj polovici trećeg tisućljeća. Već su otkopani deseci tisuća glinenih pločica koji potječu iz tog razdoblja, a nema sumnje da još stotine tisuća leže u zemlji, te čekaju da budu iskopane. Velika ih je većina administrativnog karaktera; obuhvaćaju sva razdoblja sumerskog gospodarskog života. Na temelju njih saznali smo da se broj pisara koji su obavljali svoj zanat tokom svih tih godina penjao na tisuće. Bilo je »mlađih« i »visokih« pisara, kraljevskih i hramskih, pisara koji su se u pojedinim vrstama administrativne djelatnosti uvelike izvještili, i pisara koji su postali vodeći činovnici u vladi. Stoga je opravdano pretpostaviti da su po svoj zemlji cvjetale brojne pisarske škole popriličnog opsega i važnosti.

No ni jedna od tih ranijih pločica izravno ne raspravlja o sumerskom školskom sistemu, o njegovoj organizaciji i načinu provođenja. Da bismo o tome nešto doznali, moramo se uputiti u prvu polovicu drugog tisućljeća prije n. e. Iz tog kasnijeg doba potječe na stotine »vježbeničkih« pločica isprešaranih svim vrstama vježbi, koje su u stvari ispisivali sami učenici kao dio svoje dnevne školske zadaće. To je čitava skala pismena – od traljavih osnovačkih črčkarija do otmjeno ispisanih znakova naprednog učenika koji se sprema »diplomirati«. Jasno je da nam te drevne »vježbaonice« podosta otkrivaju metodu učenja u sumerskim školama, kao i srž nastavne osnove. Srećom, stari su sumerski učitelji i sami rado pisali o školskom životu, a nekoliko njihovih rasprava o tom predmetu pronađeno je, iako tek djelomice. Iz svih tih izvora niknula je predodžba o sumerskoj školi – njezinoj svrrsi i namjeni, njezinim učenicima i nastavničkom zboru, njezinom nastavnom planu i tehnici poučavanja. U tako ranom razdoblju čovjekove povijesti to je uistinu jedinstveno.

Glavna namjena sumerske škole bila je, kako bismo mi to rekli, »profesionalna« – a to znači da je u prvom redu trebalo odgajati pisare da bi se zadovoljile ekonomske i administrativne potrebe zemlje, u prvom redu potrebe hrama i dvora. Za sve vrijeme njena postojanja taj je cilj u sumerskoj školi ostao i osnovni. Međutim, u toku njena rasta i razvitka, škola je postala središte kulture i učenja u Sumeru. Unutar njenih zidova razvijao se školnik-učenjak, čovjek koji je proučavao svekoliko teološko, botaničko, zoološko, mineraloško, geografsko, matematičko, gramatičko i jezično znanje svoga vremena, i koji je i sam pridonosio tom znanju.

Štoviše, sumerska je škola, za razliku od današnjih učilišta, bila žarište onoga što bismo nazvali stvaralačkim pisanjem. U njoj su se proučavala i prepisivala književna djela prošlosti; u njoj su se, također, stvarala nova. Iako je tačno da su svršeni đaci sumerskih škola najčešće postajali pisari u službi hrama i dvora, ili pak u službi bogatih moćnika zemlje, bilo je i nekih koji su svoj život posvetili poučavanju i učenju. Poput sveučilišnih nastavnika naših dana, mnogi je taj drevni učenjak zarađivao kruh poučavajući u školama, a u svoje se slobodno vrijeme bavio istraživanjem i pisanjem. Sumerska škola, koja je vjerojatno nastala u sklopu hrama, postala je u toku vremena svjetovna ustanova, a i njezina je nastavna osnova poprimila uglavnom svjetovni značaj. Nastavnici su po svoj prilici primali plaću od školarine što su je plaćali đaci.

Školovanje nije bilo ni sveopće, ni obavezno. Većina je učenika potjecala iz bogatih obitelji; siromašni su rijetko smogli novac i vrijeme potrebno za dugotrajno školovanje. Sve donedavna a priori smo bili toga mišljenja, a da je tome tako, ingeniozno je dokazao njemački učenjak Nikolaus Schneider 1945, služeći se ondašnjim izvorima. U tisućama objavljenih ekonomskih i administrativnih dokumenata iz vremena oko 2000. prije n. e., nekih pet stotina pojedinaca navelo je da su pisari, a kao daljnji podatak mnogi su dodali ime i zanimanje oca. Schneider je popisao sve te podatke i zaključio da su očevi pisara – to jest onih koji su svršili škole – bili guverneri, »gradski oci«, poslanici, hramski službenici, časnici, pomorski kapetani, visoki porezni činovnici, razne vrste svećenika, upravitelji, nadglednici, predradnici, pisari, arhivari i računovođe. Ukratko, ti su očevi pripadali bogatijim mještanima gradskih zajednica. U ovim svjedočanstvima ni jedna žena nije ubilježena kao pisarica; stoga je vjerojatno da su đaci u školama bili isključivo dječaci.

Upravitelj sumerske škole bijaše umia, »stručnjak« ili »profesor«, koga su također nazivali i »školskim ocem«, dok se đak nazivao »školskim sinom«. Pomoćnik predavača imao je naziv »veliki brat«, a jedno od njegovih zaduženja bijaše i to da ispisuje nove pločice koje će učenici prepisivati; on je pregledavao učeničke prijepise i ispitivao građu koju su naučili naizust. Ostali članovi nastavničkog osoblja bijahu: »čovjek zadužen za crtanje« i »čovjek zadužen za sumerski jezik«. Također je bilo i »redara«, a našao se tu i »čovjek s bičem«, koji se očito brinuo o disciplini. Ništa ne znamo o međusobnim odnosima školskog osoblja, osim činjenice da je upravitelj bio »školski otac«. Isto tako, ništa ne znamo ni o izvorima njihova dohotka. Vjerojatno ih je isplaćivao »školski otac« od školarine koju je primao.

Što se tiče nastavne građe sumerske škole, o njoj ima mnoštva podataka iz samih škola, što je u ranoj povijesti čovjeka doista neobično. U pogledu građe nemamo potrebe oslanjati se na tvrdnje drevnih svjedoka, ili pak zaključivati na osnovu tu i tamo razbacanih sitnih obavještenja. Mi u stvari posjedujemo napise samih đaka, od prvih početničkih pokušaja pa sve do prijepisa naprednih učenika kojih su radovi tako dobri da se jedva razlikuju od radova samih nastavnika. Po tim školskim radovima možemo zaključiti da se nastavni plan sumerske škole dijelio u dvije glavne skupine: prva bi se mogla označiti kao poluznanstvena i školska, a druga kao književna i stvaralačka.

Kad govorimo o prvoj, to jest o poluznanstvenoj skupini, moramo odmah naglasiti da njezini predmeti nisu ponikli iz učenjačkih pobuda – traženja istine zbog istine. Naprotiv, njih je nametnuo i poticao osnovni cilj škole: da nauči pisara pisati na sumerskom jeziku. Da bi se zadovoljila ta pedagoška potreba, sumerski su učitelji pisanja našli sistem poduke koji se sastojao prvenstveno u jezičkoj podjeli – to jest oni su sumerski jezik podijelili u skupine srodnih riječi i izreka tražeći da ih učenici prepisuju i pamte sve dok ih ne bi znali ponoviti bez teškoća. U trećem tisućljeću prije n. e. ti su udžbenici bivali sve potpuniji i postepeno su se ujednačivali i manje-više standardizirali u svim sumerskim školama. Među njima nalazimo duge popise naziva drveća i rječnog bilja; svih vrsta životinja, uključujući kukce i ptice; imena zemalja, gradova i naselja; kamenja i minerala. Ti nam sastavi otkrivaju pozamašno poznavanje onoga što bismo nazvali botaničkom, zoološkom, geografskom i mineraloškom predajom – činjenica koju povjesničari nauke tak sada uočavaju.

Sumerski su učitelji izrađivali i različite matematičke pločice, razrađujući mnoge matematičke probleme zajedno s rješenjima. Iz područja znanosti o jeziku, studij sumerske gramatike bijaše dolično zastupljen na školskim pločicama. Velik broj pločica ispisan je dugim listama imeničkih složenica i glagolskih oblika, što upućuje na istančan smisao za gramatiku. Štoviše, kako su semitski Akađani u posljednjoj četvrtini trećeg tisućljeća prije n. e. sve više prodirali u Sumer, tako su se sumerski učitelji sve revnije laćali pripreme najstarijih »rječnika« na svijetu. Semitski osvajači ne samo da su preuzeli sumersko pismo već su uvelike cijenili i sumerska književna djela, koja su proučavali i oponašali još dugo nakon što je sumerski iščezao iz kola govornih jezika. Odatle je iskrsla pedagoška potreba za »rječnicima« koji će sadržavati prijevod sumerskih riječi i izreka na akadski jezik.

Što se tiče književne i stvaralačke značajke sumerske nastavne osnove, ona se najvećma očitovala u proučavanju, prepisivanju i oponašanju brojne i raznorodne skupine književnih tvorbi koje su nastale uglavnom u drugoj polovici trećeg tisućljeća prije n. e. Ta drevna djela, na stotine njih, bijahu gotovo listom u pjesničkoj formi, a duljina im se kolebala od pedesetak redaka do blizu tisuću. Do danas su identificirani slijedeći žanrovi: mitovi i epske priče u obliku pripovjednih spjevova koji slave djela i podvige sumerskih bogova i polubogova; ovamo pripadaju himne bogovima i kraljevima, tužaljke nad propašću gradova i mudrovanja uključivši i poslovice, basne i rasprave. Od nekoliko tisuća »književnih« pločica i ulomaka nađenih u ruševinama Sumera ne mali broj potječe od nezrele ruke samih učenika.
Još uvijek malo znamo kakve su bile metode poduke i tehnike koja se primjenjivala u sumerskim školama. Jutrom, po dolasku u školu, učenik je valjda počeo proučavati pločicu za koju se pripremio dan prije. Tada bi »veliki brat« – to jest pomoćnik nastavnika – pripremio novu pločicu, koju bi učenik i opet prepisivao i proučavao. Obojica, i »veliki brat« i »školski otac«, vjerojatno su pregledavali učenikove prijepise da ustanove jesu li ispravni. Nema sumnje da je pamćenje u učenju igralo veliku ulogu. Nedodopisane liste pločica i književnih štiva koja su učenici prepisivali i proučavali, učitelji i pomoćnici mora da su dopunjavali prilično obilnim usmenim objašnjenjima. Ali ova »predavanja«, koja bi za naše poznavanje sumerske naučne, vjerske i književne misli bila od neprocjenjive važnosti, po svoj prilici nisu nikad bila zapisana, te su stoga za nas izgubljena.

U oči nam upada jedna činjenica: u sumerskoj školi nije bilo ničega od tzv. »naprednog« školstva. Disciplina se održavala pomoću batine. Da bi učenike potakli na marljivost, učitelji su po svoj prilici pribjegavali pohvali i isticanju đaka, a da bi ispravili učeničke greške i nedostatke, najvećma su se služili batinom. Učeniku zbog toga nije bilo lako. Boravio je u školi od izlaza do zalaza sunca. U školskoj godini, mora da je bilo i nekih praznika, ali o tome nemamo podataka. Učenik je mnoge godine posvetio učenju, od rane mladosti sve do mladićkog doba. Bilo bi zanimljivo saznati da li se od učenika očekivalo da se usavrši u ovoj ili onoj grani znanosti, do koje mjere i za koje vrijeme. No, što se toga tiče, a i mnogočega drugoga u vezi sa sumerskom školskom djelatnošću, naši nas izvori ostavljaju na cjedilu.

Kako je izgledala drevna sumerska školska zgrada? Na nekoliko mezopotamijskih iskopišta izbile su na vidjelo građevine za koje se zbog ovog ili onog razloga držalo da su školske zgrade – jedna je otkrivena u Nipuru, druga u Siparu, a treća u Uru. Ali osim činjenice da je u prostorijama nađen velik broj pločica, unutrašnjost ovih zgrada jedva se nečim razlikuje od običnih kućnih soba – pa nas to navodi na zaključak da smo se možda prevarili u računu. Međutim, zimi 1934-35. jedan Francuz koji je otkapao drevni Mari, koji se nalazi daleko na zapad od Nipura, otkrio je dvije prostorije koje nesumnjivo imaju karakteristike školske sobe, osobito zato što je u njima nađeno nekoliko redova klupa od pečene gline, na kojima se mogao smjestiti jedan, dvojica, pa i četvorica đaka.

Historija počinje u Sumeru
History Begins at Sumer (Garden City, New York 1959)
Prevela: Vesna Krmpotić