Žene su vladale Peruom?

GROBNICA POTVRĐUJE DA SU ŽENE NEKADA VLADALE PERUOM


Otkriće još jedne grobnice u Peruu koja je pripadala sveštenici koja je živela pre dolaska Španaca, osmoj u posleđe dve decenije, pokazuje da su moćne žene vladale ovim regionom pre 1.200 godina, tvrde arheolozi. Ostaci žene iz Močika civilizacije otkriveni su krajem jula u oblasti La Libertad u severnoj provinciji Čepan. To je jedno od nekoliko otkrića u regionu koji su zadivili naučnike. Arheolozi su 2006. pronašli čuvenu "Damu iz Caoa" koja je umrla pre oko 1.700 godina i koja je bila jedna od prvih žena-vladara u Peruu. "Ovo otkriće jasno pokazuje da žene nisu samo vodile rituale već i vladale ovom oblašću i bile su kraljice Močika društva", rekao je AFP-u direktor projekta Luis Haime Kastiljo. "Ovo je osma otkrivena sveštenica. U našim istraživanjima pronašli smo samo grobnice žena, nikada muškaraca", dodao je on. Sveštenica je pronađena u "impresivnoj pogrebnoj odaji staroj 1200 godina", rekao je arheolog i dodao da su Močike bili poznati kao vešte zanatlije. "Odaja u kojoj je sveštenica bila oblika je slova "L" i napravljena je od gline, prekrivena bronzanim pločama u obliku talasa i morskih ptica", rekao je Kastiljo i dodao da su u blizini sveštenice pronađeni nož i maska. Grobnica, ukrašena sa slikama u žutoj i crvenoj boji i keramičkim vazama, sakrivena je u zidu. "Uz telo sveštenice pronašli smo i tela petoro dece od kojih dve bebe i dvoje odraslih - svi su žrtvovani", rekao je Kastiljo i dodao da su na vrhu kovčega pronađena dva pera. Hulio Saldana, arheolog koji radi na grobnoj odaji, kaže da otkriće grobnice potvrđuje da je selo San Hoze de Moro bilo groblje Močika elite a da su najimpresivnije grobice pripadale ženama.

(Tanjug, 23. avgust 2013.)

Bakarni prsten star 7.000 godina

NA PLOČNIKU PRONAĐEN PRSTEN STAR SEDAM MILENIJUMA


Za samo nekoliko dana od kako su počela iskopavanja na neolitskom nalazištu Pločnik, međunarodni tim arheologa je pronašao metalni bakarni prsten sa početka 5. milenijuma pre nove ere, kao i razne komade metala i kamene sekire.

Kako bi dokazali osnovane pretpostavke da je na lokalitetu Pločnik započeta jedna od najstarijih proizvodnji metala na svetu tim arheologa predvođeni Julkom Kuzmanović Cvetković i Dušanom Šljivarom započeo je drugu fazu iskopavanja u Pločniku. Radovi se obavljaju u okviru međunarodnog projekta „Razvoj metalurgije u Evroaziji“, koji se finansira od strane Vlade Velike Britanije.

Vrednost radova je oko pola miliona funti i to je jedna od najvećih projekta i stranih investicija u srpskoj arheologiji čiji je nosilac Institut za arheologiju univerzitetskog koledža u Londonu.

- Prsten koji smo pronašli zajedno sa prošlogodišnjim nalazom minđuše u njegovoj blizini, predstavlja jedan od prvih metalnih objekata proizvedenih na svetu i kulturno blago izuzetne vrednosti za Toplicu i Srbiju. Cilj ovog projekta je da se istraži organizacija najstarije proizvodnje metala na svetu, koja je dokumentovana na lokalitetima Pločnik, Belovode i Jarmovca u Priboju na Limu. Na terenu imamo specijaliste iz raznih krajeva sveta koji se bave kremenom, keramikom, kao i rekonstrukcijom najstarijeg bavljenja topljenja bakra – rekla je Julka Kuzmanović Cvetković.

Ona ističe da će radovi trajati oko mesec dana, i da je za kraj planiran eksperiment kojim će pokušati da rekonstruišu čitav proces najstarijeg bavljenja topljenja metala. Međunarodni arheolozi koji su uključeni u ovaj projekat Ben Roberst sa Univerziteta u Duramu i Silvija Amikone koja je zadužena za teknološko ispitivanje keramike, kao i Miljana Radivojević, idejni tvorac projekta i koja je doktorirala na ovu temu u Lodonu, oduševljeni su arheološkim nalazištem.

– Predmeti koje pronalazimo na ovom prostoru pokazuju da je vinčanska kultura imala smisla za umetnost i kulturu. Želimo da ispitamo pojavu najstarije metalurgije na svetu za koju se pretpostavlja da je na ovim prostorima. Jedno od najvažnijih pitanja u svetskoj arheologiji, kako i na koji način nastaje metal. Debata traje skoro 200 godina i sada smo na pragu da ponudimo nove podatke i analize koje će doprineti znanju o ovom pitanju – rekao je britanski arheolog Ben Roberts.

On naglašava da je svetska naučna javnost izuzetno zaiteresovana, naročito da se odgovori na pitanje zašto i kako se pojava obrade metala dogodila baš u Srbiji. Ističući da su dosadašnja istraživanja lokaliteta Pločnik izazvali pravu senzaciju u svetu, Miljana Radivojević se nada da će projekat dati odgovor kako su ljudi uspeli da ovladaju prvim metalom, kako su ga obrađivali i kako su ga upotrebljavali.

– Postoji veliki broj dokaza da je bakar na ovom prostoru bio uobičajni metal. Ostaje samo da se utvrdi odakle je dolazio taj bakar i da li je moguće da se on vadio u nekom od okolnih rudnika - objašnjava dr londonskog univerziteta za arheologiju Miljana Radivojević.

O sastavu pronađenih predmeta će se više znati nakon analize koja će se obaviti na londonskom Institutu za arheologiju.

(Alo, 9. avgust 2013.)