Figure stare 8000 godina

FIGURE STARE 8.000 GODINA

Nemački Geološki institut iz Hajdelberga potvrdio svetsku arheološku senzaciju na lokalitetu Belica. Svetska premijera srpskog nalazišta sa oko 100 figurina od novembra 2013. do marta 2014. u Tibingenu

Pronađeni predmeti na lokalitetu "Belica"

UGLEDNI nemački Univerzitet u Tibingenu i Geološki institut u Hajdelbergu potvrdili su da je arheološki lokalitet Belica kraj Jagodine najstarije svetilište Evrope.

U naselju iz ranog neolita nađena najveća riznica praistorijskih umetnina na svetu, sa oko 100 čovekolikih figura od kamena, kosti i gline, starih oko 8.000 godina.

Ovo je rezultat istraživanja koje su zajedno obavili nemački i srpski stručnjaci prošlog leta na lokalitetu koji je 2002. godine otkrio prof. dr Milorad Stojić iz Arheološkog instituta SANU.

Kulture Lepenskog vira i Belice su egzistirale u približno isto vreme, ali su se bitno razlikovale.

- Lepenci su još bili lovci-sakupljači dok su Beličani bili zemljoradnici, o čemu govore pronađene figurine sa simboličnim predstavama ženskih i muških reproduktivnih organa, trudnice, majke s detetom - kaže profesor Stojić. - Kameni predmeti su originalnog izgleda i izrađeni na izuzetnom umetničkom nivou od stena lepih i različitih boja, bogate teksture. Očito je da su figurine bile posvećene kultu plodnosti, što je karakteristika ratarskih zajednica koje obožavaju majku zemlju. Na figurama iz Belice predstavljene su sve faza nastanka i razvoja ljudskog ploda, od začeća do porođaja. Ovakve predstave nisu nikada do sada zabeležene u umetničkom stvaralaštvu čovečanstva, od kada je ono nastalo 38.000 godina pre nove ere.

Geofizička ispitivanja u 2012. na lokalitetu Belica otkrila su praistorijsko naselje opasano kružnim rovom prečnika 75 metara. U tom krugu pronađeni su kružni, trapezasti i trouglasti temelji monumentalnih građevina, kakvi do sada nisu nalaženi u naseljima ranog neolita.

- To dokazuje da je reč o duhovnom središtu koje je istog značaja za protostarčevačku zajednicu, kakve je u poznom mezolitu imao verski centar Lepenski vir - kaže prof. dr Stojić.

On naglašava da su istraživanja na Belici izvedena u saradnji s Univerzitetom u Tibingenu, koji će izdati dvojezičnu monografiju na nemačkom i srpskom "Belica, najbrojniji grupni nalaz kulturno-umetničke plastike iz kamenog doba i najstarije duhovno središte u neolitu Evrope".

Nemački stručnjaci su lokalitet kraj Jagodine nazvali arheološkom senzacijom 21. veka, a nalazi iz Belice će svetsku premijeru imati na izložbi od novembra 2013. do marta 2014. u Arheološkom muzeju u Tibingenu.

(Večernje novosti, 25.02.2013)

Tajne fosila u Maloj Balanici

TAJNE FOSILA U MALOJ BALANICI

BEOGRAD – Novi podaci o starosti fosila ljudske vilice, pronađenog u pećini Mala Balanica u Sićevu, ukazuju da taj lokalitet spada među najstarija nalazišta sa ostacima hominida u Evropi.

Fosil ljudske vilice, pronađen u pećini "Mala Balanica"

Arheolog dr Dušan Mihailović kaže da se očekuju novi nalazi koji bi dodatno rasvetliti faktore koji su uticali na evoluciju čoveka u jugoistočnoj Evropi.

Vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i jedan od rukovodilaca međunarodnog tima, koji je 2006. godine u pećini u Sićevu pronašao fosil ljudske vilice, rekao je u intervjuu Tanjugu da podaci o starosti tog fosila, do kojih su nedavno došli, predstavljaju veliko iznenađenje.

„Mi smo očekivali da je vilica stara oko 200-300 hiljada godina, ali nismo očekivali da je stara pola miliona godina. Taj datum je utvrđen uz pomoć tri tehnike kojima je dobijen isti rezultat i precizno je ustanovljeno da je vilica stara pola miliona godina“, istakao je Mihailović.

To je, kako kaže, izvanredna stvar jer pokazuje da Mala Balanica spada među najstarija nalazišta sa ostacima hominida u Evropi, što je samo po sebi izuzetno značajno, a srećna okolnost jeste i što su istraživanja tu tek započeta i što očekuju nove nalaze.

„Za razliku od mnogih drugih nalazišta, koja su otkrivena pre 50 i 100 godina i gde u većini slučajeva imamo slučajne nalaze van bilo kakvog konteksta, ovo je jedna izvanredna situacija“, ocenio je Mihailović.

On je naglasio da je pronađeni fosil vilice veoma značajan za razumevanje evolucije čoveka u Evropi, pošto pokazuje da je evolucija čoveka u zapadnoj i jugosistočnoj Evropi išla drugačijim tokom, da nije bila ista kao što se smatralo.

„Do sada se smatralo da je Evropu u ovom periodu naseljavao “homo heidelbergensis“ i da je iz njega direktno nastao “neandertalac“. S druge strane, smatralo se da je “homo erectus“ koji se javlja ranije, još pre nekih milion godina, naseljavao samo Aziju ili u najboljem slučaju Aziju i Afriku, ako posmatramo “homo erectusa“ u širem smislu“, rekao je Mihailović.

„Sad se pokazalo da je područje rasprostiranja “homo erectusa“ bilo šire i da je obuhvatalo i jugoistočnu Evropu, odnosno da je ona bila deo tog matičnog područja, koje je bilo stalno nastanjeno i iz koga su ljudske zajednice povremeno migrirale ka srednjoj i ka zapadnoj Evropi, da su upravo preko ove naše teritorije išle sve te migracije koje su značajno uticale na razvoj čoveka na našem kontinentu“, dodao je arheolog.

Mihailović je objasnio da je u zapadnoj Evropi, zbog izolacije i činjenice da je alpsko-karpatski luk u glacijalnim periodima onemogućavao komunikaciju između zapadne i istočne Evrope, došlo do razvoja vrlo specifičnih crta kod ljudskih predaka, koje su na kraju dovele do pojave „neandertalaca“.

„Kod nas se to nije dogodilo. Kod nas su “neandertalci“ došli kasnije i drugačiji su faktori uticali na razvoj čoveka na ovim prostorima. To je druga stvar vrlo bitna za sagledavanje evolucije hominida“, naglasio je on.

Mihailović je precizirao da, za razliku od zapadne Evrope gde je na evoluciju čoveka presudno uticala izolacija, u jugoistočnoj Evropi su u značajnoj meri uticala populaciona kretanja.

„Upravo zbog prožimanja stanovništva i razmene gena te neke arhaične crte su duže opstale i nije došlo do pojave specijalizovanih vrsta koje su bile posebno prilagođene određenoj klimi ili koje su karakteristične za određenu regiju. Mi na neki način pripadamo širem evro-azijskom prostoru i bili smo povezani i sa Afrikom i možemo očekivati, upravo zbog toga, nova otkrića koja će biti veoma značajna i koja se možda vezuju za pojavu anatomski modernog čoveka, odnosno “homo sapiensa““, rekao je on.

Mihailović je napomenuo i da nema mnogo podataka šta je prethodilo pojavi „homo erectusa“ na ovom području i da bi nove analize mogle više da rasvetle taj problem.

„Zna se da je posebna vrsta hominida (homo ergaster) naselila Gruziju pre 1,7 miliona godina. Pre 1,5 miliona godina ljudi su sigurno došli do Evrope što znamo po otkrićima iz pećine Kozarnika u Bugarskoj, ali sada imamo prve konkretne nalaze sa područja jugoistočne Evrope koji svedoče o tome da je jugoistočna Evropa bila naseljena pre pola miliona godina“, rekao je on.

Mihailović je naglasio da je veoma značajno da se ustanovi kako su išle migracije u tom periodu, koliko je jugoistočna Evropa bila povezana sa Azijom i Afrikom, koji su sve faktori uticali na evoluciju čoveka. „Mislim da je ovo naše otkriće dosta doprinelo razumevanju tog problema, ali tek smo započeli istraživanja i verujem da će novi nalazi još više rasvetliti taj problem“, dodao je.

Fosil ljudske vilice pronađen je u najdubljem sloju Male Balanice, ali tu nisu pronađeni tragovi dužeg ljudskog prisustva. Međutim, u gornjim slojevima Male Balanice i susednoj pećini – Velika Balanica, Mihailovićev tim je pronašao na hiljade kamenih alatki iz paleolita i smatraju da i one najverovatnije dostižu starost od 150 ili 200 hiljada godina.

„Imamo tragove ljudskog boravka, svedočanstva o njihovom lovu, njihovoj tehnologiji, načinu života, koji su nešto pozniji od fosila, ali koji su takođe veoma stari i ukazuju na povezanost Balkana, Anadolije i Bliskog istoka u periodu pre 150-200 hiljada godina“, istakao je Mihailović.

U julu nastavljaju iskopavanja pećina Velika i Mala Balanica, kao i iskopavanja pećine u selu Jelašnica kod Niša, gde postoje ostaci iz srednjeg paleolita, stari više od 40.000 godina, i ostaci iz poznijeg perioda, stari oko 25.000 godina.

Istraživanje se realizuje u saradnji sa Univerzitetom u Vinipegu (Kanada) i Mirjanom Roksandić, delimično ga finansira Ministarstvo kulture i informisanja, a u njemu učestvuje veliki broj stručnjaka iz različitih zemalja i više desetina studenata arheologije iz Srbije i ostalih evropskih zemalja te Kanade SAD.

(Pravda, 19.02.2013)

Fosil iz Srbije otkriva tajne evolucije

   

FOSIL IZ SRBIJE OTKRIVA TAJNE EVOLUCIJE

Fragment fosila ljudske vilice nađen u pećini Mala Balanica u Srbiji predstavlja najstariji nalaz ljudskih predaka u ovom delu Evrope, a otkriće međunarodnog tima objavljeno je u prestižnom naučnom časopisu PLOS ONE.

Mala Balanica - fragment vilice Homo erektusa

Novi radiometrijski datumi objavljeni su danas, a članak su objavili Vilijam Džek Rink sa Mekmaster univerziteta u Kanadi i međunarodni tim pod rukovodstvom Dušana Mihailovića sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i Mirjane Roksandić sa Univerziteta u Vinipegu, Kanada.

“Utvrđeno je da je fosil star najmanje 397,000 godina, kao i da je verovatno stariji od 525,000 godina,” objašnjava Rink. “U datovanju smo koristili tri različite tehnike: elektron-spin rezonancu (ESR), izotopske analize uranovog niza i tehniku infracrvene luminiscencije. Dobijeni su izuzetno ujednačeni datumi, čime je pouzdano utvrđena starost nalaza. To pokazuje da vilica predstavlja najstariji istočnoevropski fosil srednjopleistocenskih hominida.

“U to vreme su u zapadnoj Evropi ljudski preci počeli da poprimaju neandertalske karakteristike, koje se ne javljaju na ovom nalazu,” ističe Roksandić. ”Naučnici smatraju da je do razvoja neandertalskih crta došlo zbog toga što su zapadnoevropske populacije u glacijalnim periodima bile izolovane. Nasuprot tome, jugoistočna Evropa nikada nije bila izolovana od Azije i Afrike, pa su na evoluciju čoveka uticali sasvim drugačiji faktori. Balkansko poluostrvo je po svemu sudeći pripadalo matičnom području iz koga su ljudske zajednice rekolonizovale Evropu nakon povlačenja glečera. Fosil je opredeljen u vrstu Homo erectus s.l. .”

“Jugoistočna Evropa je veoma značajna za razumevanje ljudske evolucije,” naglašava Mihailović. “Dobro datovani fosili iz ovog perioda su veoma retki, a ovaj koji smo našli u mnogo čemu je jedinstven. Dobijeni datumi pomeraju granice u proučavanju evolucije čoveka. Istraživanja su pokazala da je Balkan predstavljao "kapiju Evrope" i bio jedno od tri refugijalna područja gde su ljudi, biljke i životinje našli utočište tokom glacijala. Sve nas to inspiriše da nastavimo iskopavanja.”

Mala Balanica - fragment mandibule Homo erektusa

Na datovanju fosila su bili angažovani antropolozi, arheolozi i fizičari iz Srbije, Kanade, Velike Britanije i Francuske. Arheološka iskopavanja Velike i Mala Balanice, blizu Sićeva pored Niša, traju od 2004. godine, a finansira ih Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Od 2010. godine u okviru iskopavanja se organizuje međunarodna letnja škola, koja se realizuje u saradnji Filozofskog fakulteta u Beogradu i Univerziteta u Vinipegu. Vilica je nađena 2006. godine, a okvirno datovanje je obavljeno na Univerzitetu u Bordou.

Datovanje ESR tehnikom je preduzeto u laboratoriji dr Rinka i u nuklearnom reaktoru Univerziteta Mekmaster; datovanje uranovim nizom u Istraživačkom centru GEOTOP Univerziteta Kvebek u Montrealu, a datovanje infracrvenom stimulisanom luminiscencijom u Centru za primenu fizičkih istraživanja u arheologiji na Univerzitetu Bordo u Francuskoj. Analize sedimenata obavljene su na Univerzitetu Oksford Bruks u Velikoj Britaniji.

PLOS ONE je jedan od najprestižnijih časopisa otvorenog tipa, u kome se objavljuju saopštenja iz različitih naučnih oblasti.

(B92, 7.2.2013)

Tajna četiri 4 župske Venere

TAJNA ČETIRI ŽUPSKE VENERE

Još nije razotkrivena zagonetka preistorijskih figurina nađenih u vitkovačkom polju kraj Aleksandrovca. Delo prvih preistorijskih zemljoradnika koje je i neprocenjivo kulturno blago

Četiri pronađene figurine u Župi aleksandrovačkoj

NAUČNICI još nisu do kraja otkrili zagonetku koju čuvaju četiri omalene preistorijske figurine nađene na lokalitetu Vitkovačko polje, tri kilometra od Aleksandrovca. Župljani planiraju da se upuste i u brendiranje najznačajnije među njima - "Ledi of Aleksandrovac", sa 35 centimetara visine to je najveća i najznačajnija "ženska sfinga", koja pripada vinčanskoj kulturi - mlađem neolitu (4.500 - 3.200 godina pre nove ere).

- "Ledi of Aleksandrovac", kako su je zvaninično imenovali na Svetskoj izložbi u Nici, a u narodu poznatija kao "Miladija", najpopularniji je nalaz koji imamo - priča za "Novosti" mr Jelena Todorović Gavrilović, direktorka Zavičajnog muzeja Župe, gde se čuva dragocena "četvorka". - Figurine i neolitski nalazi iz naše muzejske zbirke svedoče da se narod i u preistoriji na župskim prostorima bavio poljoprivredom. Nekoliko hiljada godina kasnije, naša zemlja je još plodna, a danas je prepoznatljiva po vinu.

Te župske Venere simboli su plodnosti, slave i ženu i zemlju. Pre tačno deset godina, odlučeno je da "Ledi of Aleksandrovac" bude zvaničan suvenir bogate župske varoši. Iako često u senci "Miladije", tri srodne figurine od terakote (pečene zemlje), "Venus de Župa", "Madam de Vitkovo" i "Madam de Venčac" nađene takođe na lokalitetu Vitkovačko polje pravi su hit za arheologe.

- Figurine predstavljaju ostvarenja prvih preistorijskih zemljoradnika i neprocenjivo su kulturno blago - ističe naša sagovornica.

- Britanski kraljevski muzej, Danski kraljevski muzej, Muzej "Tera amata" u Nici samo su neki od reprezentativnih prostora gde su se aleksandrovački simboli mogli videti.

Nedavno preminuli profesor istorije Miloslav Bondžić, jedan od najzaslužnijih što je Župa dobila Zavičajni muzej, zaslužan je i za popularnost figurina van granica zemlje. Ostao je žal, međutim, što se Vitkovačko polje, sa oko 100 hektara usled nedostatka sredstava do danas nije potpuno arheološki ispitalo. Stručnjaci iznose da bi tek mogla da se očekuju revolucionarna otkrića.

- Imamo sreću da živimo na teritoriji na kojoj su mnogi nepozanti narodi ostavili dragocenosti kroz svoje delatnosti - govorio je svojevremeno arheolog Nikola Tasić, potpredsednik SANU.

- U tome je Župa aleksandrovačka u svemu originalna. Treba samo videti u čemu je sve Župa dala svoj doprinos epohi odnosno kulturi neolita, svojim čudesnim boginjama. To je bez sumnje ideološki koncept o svetu, ljudima i stvarima i o položaju čoveka u prirodi. To je nastalo u Župi, u središtu Srbije.

Loša infrastruktura i skrajnut položaj uticali su poslednjih decenija da i nauka donekle izgubi interesovanje za boginje iz Župe, ali su upravo ti nedostaci pomogli da se sačuva bogata istorija župskog kraja, među kojima je i grad vitezova Koznik. Pljačkaši su poštedeli mnoge otkrivene i neotkrivene lokalitete.

(Večernje novosti, 17.02.2013)

Monete i pečati bugarskih careva

Издания на Народния музей въ София

Монетитѣ и печатитѣ на българскитѣ царе

отъ Никола А. Мушмовъ

Уредникъ на Нумизматическия отдѣлъ при Народния музей

съ 266 образи въ текста и 7 автотипни таблици