Постови
Nelegalna trgovina kulturnim dobrima po ostvarenoj zaradi visoko se kotira u svetu organizovanog kriminala, i odmah je iza trgovine drogom, oružjem i ljudima. "Arheološka mafija" je i kod nas dobro organizovana i odlično opremljena, često znatno bolje od arheologa. Najnoviji slučaj nelegalnih iskopavanja zabeležen je u okolini Paraćina.
Drenovac kod Paraćina pravi je raj za arheologe, jer se na tom prostoru nalaze dobro očuvani ostaci neolitskih naselja. Arheolozi rade danju, a posao preko noći nastavljaju takozvani divlji kopači. Dobro su obavešteni, jer redovno prate zbivanja u arheologiji, tačno znaju gde da kopaju i šta da traže, a nije ni isključeno da imaju stručne pomagače.
Direktor Arheološkog instituta Slaviša Perić naglašava da "ljubitelji" starina imaju svoje ljude na terenu, mrežu saradnika kopača, kojima daju stručna uputstva. Od njih otkupljuju predmete po bagatelnim cenama, a zatim ih iznose preko granice. Dobro uhodani švercerski kanali vode najčešće ka Austriji i Nemačkoj. Na pijaci u Beču postojala je čak i tezga sa arheološkim predmetima iz Srbije.
Drenovac kod Paraćina pravi je raj za arheologe, jer se na tom prostoru nalaze dobro očuvani ostaci neolitskih naselja. Arheolozi rade danju, a posao preko noći nastavljaju takozvani divlji kopači. Dobro su obavešteni, jer redovno prate zbivanja u arheologiji, tačno znaju gde da kopaju i šta da traže, a nije ni isključeno da imaju stručne pomagače.
Direktor Arheološkog instituta Slaviša Perić naglašava da "ljubitelji" starina imaju svoje ljude na terenu, mrežu saradnika kopača, kojima daju stručna uputstva. Od njih otkupljuju predmete po bagatelnim cenama, a zatim ih iznose preko granice. Dobro uhodani švercerski kanali vode najčešće ka Austriji i Nemačkoj. Na pijaci u Beču postojala je čak i tezga sa arheološkim predmetima iz Srbije.
"Divlji istraživači" na delu
Rasprodaja istorije
Nije retkost da se na nelegalnom tržištu u inostranstvu pronađu i predmeti koji imaju inventarski broj nekog od naših muzeja. Krajnji kupci su bogati kolekcionari i antikvari koji znaju pravu vrednost tih starina i spremni su da ih dobro plate.
Osim neolitskih naselja, na meti "divljih" arheologa su, još i više, antički i srednjovekovni lokaliteti. Zakopani ćup s blagom za njih je prava opsesija. Zato koriste metal detektore, građevinske mašine, čak i dinamit kako bi ubrzali posao. Arheološka nalazišta bivaju zauvek uništena i nikada se neće saznati šta je tačno pronađeno, kaže Miodrag Aleksić, kustos Zavičajnog muzeja u Jagodini.
Arheolozi naglašavaju da su kazne za nelegalna iskopavanja veoma blage. Uglavnom se sve završava oduzimanjem predmeta i uslovnom osudom. Ni javnost nije preterano osetljiva kada je reč o divljoj arheologiji. Zato i ne čudi što je to u Srbiji pretvoreno u unosan biznis.
Osim neolitskih naselja, na meti "divljih" arheologa su, još i više, antički i srednjovekovni lokaliteti. Zakopani ćup s blagom za njih je prava opsesija. Zato koriste metal detektore, građevinske mašine, čak i dinamit kako bi ubrzali posao. Arheološka nalazišta bivaju zauvek uništena i nikada se neće saznati šta je tačno pronađeno, kaže Miodrag Aleksić, kustos Zavičajnog muzeja u Jagodini.
Arheolozi naglašavaju da su kazne za nelegalna iskopavanja veoma blage. Uglavnom se sve završava oduzimanjem predmeta i uslovnom osudom. Ni javnost nije preterano osetljiva kada je reč o divljoj arheologiji. Zato i ne čudi što je to u Srbiji pretvoreno u unosan biznis.
Kopači starog novca
Ilegalna iskopavanja i preprodaja arheoloških predmeta imaju kod nas veoma dugu "tradiciju". Milan Pindić, arheolog i direktor požarevačkog Narodnog muzeja od 1953. do 1962. godine, skreće pažnju da se Viminacijum pljačkao oduvek i da je čak i Smederevska tvrđava jednim delom napravljena upravo od materijala iz Viminacijuma. Još pre nego što će, upravo na Viminacijumu, krajem XIX veka početi prva arheološka iskopavanja u Srbiji, mnogi evropski putopisci, a među njima i Feliks Kanic, spominju već razvijenu trgovinu antičkim predmetima koji uglavnom završavaju u Beču ili Pešti. I danas je ilegalna trgovina umetničkim i arheološkim predmetima izuzetno razvijen posao, a destinacije su slične kao u Kanicovo vreme. Budući da je većina lokaliteta u Srbiji potpuno nezaštićena, ovo je obećana zemlja za sve savremene Indijane Džons. Njih danas manje vuče želja za pustolovinama a više velika zarada. Beskrupulozni su, vrlo dobro organizovani i neretko imaju opremu za iskopavanje savremeniju nego što je imaju sami arheolozi. Kako kaže tokom razgovora za "Vreme" dr Miomir Korać, viši naučni saradnik na Arheološkom institutu, koji od 1981. godine radi na Viminacijumu, "divlji kopači" pored toga što parcelišu prostor za sopstvene potrebe, koriste savremenu mehanizaciju, specijalne traktore i plugove kojima prekopavaju teren. Predmeti koje pokupe su nekada veoma velike vrednosti, ali je ona minorna u odnosu na štetu koju tom prilikom nanesu preoranom "kulturnom sloju". Tako se bukvalno melju nepokretni ostaci grada, grobnice, kupatila, pozorišta...
"Arheološka mafija" je doživela procvat krajem sedamdesetih godina prošlog veka, kada se u znatnom broju pojavljuju detektori za metal, a ekspanziju organizovanog pljačkanja lokaliteta upućeni vezuju za devedesete godine. Arheolozi koji rade na terenu kažu da u Srbiji danas svako selo koje se nalazi u blizini nekog lokaliteta ima detektor metala, a negde ih ima i skoro svaka kuća. Čitava priča ide toliko daleko da seljaci prestaju da obrađuju svoje njive, jer im je isplativije da ih prekopavaju tražeći ostatke antičke civilizacije. Interesantno je da ima kuća koje poseduju kataloge rimskog novca i, kako kažu arheolozi, meštani vrlo lako prepoznaju vredne antičke predmete.
Ljudi koji rade na iskopavanjima pričaju da se često dešava da rade paralelno sa lopovima. Arheolozi kopaju danju, a "skupljači" noću. U nekim delovima Srbije omiljeni metod pretraživanja terena "divljih kopača" je miniranje. Često su naoružani, ne iz straha od arheologa, već od konkurencije. Zbog ovakve ekspanzije "divlje arheologije" (arheologija je jedno od retkih zanimanja koje je zakonom zabranjeno da se obavlja privatno), pravi se arheolozi ponekad nađu u veoma dramatičnim situacijama. Ako imaju sreće i pronađu nešto dragoceno, vreme koje prođe dok neko iz nadležnih institucija ne dođe i ne odnese predmete provedu u strahu za sopstveni život.
"Arheološka mafija" je doživela procvat krajem sedamdesetih godina prošlog veka, kada se u znatnom broju pojavljuju detektori za metal, a ekspanziju organizovanog pljačkanja lokaliteta upućeni vezuju za devedesete godine. Arheolozi koji rade na terenu kažu da u Srbiji danas svako selo koje se nalazi u blizini nekog lokaliteta ima detektor metala, a negde ih ima i skoro svaka kuća. Čitava priča ide toliko daleko da seljaci prestaju da obrađuju svoje njive, jer im je isplativije da ih prekopavaju tražeći ostatke antičke civilizacije. Interesantno je da ima kuća koje poseduju kataloge rimskog novca i, kako kažu arheolozi, meštani vrlo lako prepoznaju vredne antičke predmete.
Ljudi koji rade na iskopavanjima pričaju da se često dešava da rade paralelno sa lopovima. Arheolozi kopaju danju, a "skupljači" noću. U nekim delovima Srbije omiljeni metod pretraživanja terena "divljih kopača" je miniranje. Često su naoružani, ne iz straha od arheologa, već od konkurencije. Zbog ovakve ekspanzije "divlje arheologije" (arheologija je jedno od retkih zanimanja koje je zakonom zabranjeno da se obavlja privatno), pravi se arheolozi ponekad nađu u veoma dramatičnim situacijama. Ako imaju sreće i pronađu nešto dragoceno, vreme koje prođe dok neko iz nadležnih institucija ne dođe i ne odnese predmete provedu u strahu za sopstveni život.
Нема коментара:
Постави коментар