Internet magazin Veles

„ВЕЛЕС“

ИНТЕРНЕТ МАГАЗИН ПОСВЕЋАН СЛОВЕНИМА

Велес је словенски бог поља, пашњака и шума односно усева, стоке и животиња (дивљих).

Интернет магазин Велес је настао са идејом да се промовише култура, уметност и наука словенских народа. Редакција магазина је настала од чланова форума сајта Стари Словени. Магазин ће говорити о Словенима уопште, словенској историји, митологији, култури и великим људима било из науке, културе или уметности који су свако на свој начин утицали на ток историје човечанства.

Садржај

Археологија

1. Археолошка и лингвистичка потврда етногенезе и ширења Словена (1)

Празници

1. Купала/Ивањдан (1)
2. Масленица (1)
3. Божићни митови (2)

Уметност

1. Алфонс Муха - Словенска епопеја (1)
2. Одјеци времена на примеру Дедова Адама Мицкиевича (1)
3. Револуција Балета. Посвећење пролећа - Игор Стравински (2)
4. Мори га - Само Халупка (2)

Живот наших предака

1. Љубавни живот наших предака (1, 2)
2. Бадњак (1)
3. Стамбени објекти и огњишта древних Словена (2)
4. Политички систем старих Словена (2)
5. Старословенски накит (3)

Приче инспирисане духом предака

1. Вођени Књигом Велеса - предање прво (1)
2. Хрономоција (2)
3. Дошљакиња (3)

Поглед на стару веру Словена

1. Дивинизација (1)
2. Архетипски лик Баба Јаге у фолклору словенских народа (2)

Историја

1. Свјатослав Велики (1)
2. Венети (2)
3. Шафарик (2)
4. Бог правде (3)

Стрип

1. Путашествије (2)

Предања

1. Нека предања о настанку божанстава из заједничког словенског пантеона (3)

Митологија

1. Мит (3)

Обичаји

1. Дивинација код Словена (3)

Сродне религије

1. Руне - тајни језик космоса (3)
2. Мабиногион - шифровани келтски календар (3)

Nađena figura stara 5000 godina

Milutin Sekulović:
NAĐENA FIGURA STARA 5.000 GODINA

Još jedno izuzetno značajno otkriće iz doba eneolita na lokalitetu Torine kod Berana. Stručnjaci Polimskog muzeja otkrili figurinu iz perioda 3000. godine pre nove ere

Lokalitet Torine i figura stara pet hiljada godina

BERANE - U Radmancima, na lokalitetu Torine, najvrednijem i najbogatijem arheološkom nalazištu u Crnoj Gori, iz doba eneolita, usledilo je novo, frapantno otkriće. Stručnjaci iz Polimskog muzeja u Beranama, odakle su Torine udaljene dvadesetak kilometara, izvadili su figurinu žene staru više od 5.000 godina!

- Figurina, karakteristične petougaone glave, sa realistično prikazanim torzom i svim ženskim atributima, neprocenjive je vrednosti. Njeno vađenje na svetlo dana, u mnogo čemu će promeniti dosadašnja naučna saznanja o kulturnim uticajima iz toga vremena - kaže za „Novosti“ direktor Polimskog muzeja, arheolog Predrag Lutovac, koji je zadovoljan tek završenom fazom istraživanja na lokalitetu iz mlađeg bronzanog doba, između trećeg i drugog milenijuma pre nove ere.

Figurina sa Torine, lokaliteta koji je na udaru vandala koji su pre dve godine probili put preko njega, zbog čega niko nije odgovarao, slična je svojim „drugaricama“ pronađenim na lokalitetima Fafos i Predionica na Kosmetu.

- Naša figurina predstavlja nagu ženu. Nema urezanih ukrasa i motiva, kao u slučaju tamošnjih figurina. Ovde su i ranije pronalažene stilizovane figurine, ali ova je po svemu jedinstvena i ubedljivo najstarija. Nastala je u periodu Vinča - Pločnik, odnosno u periodu 3000-3500. godine pre nove ere. Inače, najdublji sloj na Torinama, koje su bile verovatno sezonsko naselje stočara, sa stalnim staništem negde u Polimlju, ili u Skadarskom basenu, baš je iz toga perioda - kaže Lutovac i naglašava da će rezultati istraživanja na Torinama dovesti do „revidiranja“ stavova po kojima mlađe neolitske kulture smenjuje nakovanjska kultura, karakteristična za takozvanu primorsku zonu od Dalmacije do Skadra.

- Torine ukazuju na južnobalkansku grupu koja se od istočne Srbije od Homolja, preko Kosmeta i ovih prostora, pruža do lokaliteta Malić, nedaleko od Skadra. Ova faza istraživanja je pokazala da je Polimlje bilo pored nakovanjske i pod uticajem bubanjsko-humske kontinentalne kulturne grupe. Te dve kulture se na podrčju Berana i Polimlja susreću, prožimaju se i formiraju posebnu kulturu - smatra Lutovac, koji će izuzetno vredan materijal uskoro prezentovati na izložbi u Petnjici, čiji meštani, kao ni mnogi u Beranama i dobrom delu Crne Gore, i ne slute o koliko vrednom svedočanstvu jednog vremena je reč. Oni ma koji nadgledaju lokalitet krišom tragajući za „blagom“, pokazujući da znaju da je reč o nečemu izuzetno vrednom, Lutovac poručuje da ne tražite zlato, jer ga ovde nema.

Ubistvo staro 9000 godina

UBISTVO STARO 9.000 GODINA

Nova arheološka istraživanja u zaleđu Lepenskog vira. Nesvakidašnji nalaz kostura jedne žene u čijoj je karlici nađen vrh strelice. To je prvo ubistvo na Starom kontinentu. Ekipa predvođena dr Dušanom Borićem, predavačem na Kembridžu, i prof. Milošem Jeftićem, počela "pohod u nepoznato"

OBIČNO je nizak vodostaj situacija koja omogućava arheolozima da prethodnim istraživanjima obale pridodaju nove nalaze. Tako, malo čudno zvuči vest da su upravo za vreme neuobičajeno visokog vodostaja Dunava, uz obalu, kod Lepenskog vira - krajem aprila otkriveni novi nalazi. To se pre svega odnosi na dva preistorijska groba koja, prema prvim procenama arheologa, pripadaju - jedan vlasačkoj, a drugi starčevačkoj kulturi.

Naime akumulacija na Đerdapu je ispražnjena da bi mogla da primi nadolazeće visoke vode, a onda je ekipa predvođena dr Dušanom Borićem, predavačem na Kembridžu, počela "pohod u nepoznato". Cilj istraživanja zaleđa Lepenskog vira započetih oktobra i novembra 2004. bio je da se pronađe konakt-zona dva fenomena: starčevačkih naselja koja su nađena uz sam Dunav i onih u širem regionu, u zaleđu. Uz Borića, vođa projekta je i prof. Miloš Jeftić, a članovi ekipe su bili arheolozi Andrej Starović, Aleksandar Kapuran i Igor Starević.

Prema rečima dr Dušana Borića važno je da se utvrdi "kakva je bila logistika naselja uz Dunav - reč je o ribarskim i lovačko-sakupljačkim zajednicama - prema zaleđu. Odnosno da se uspostavi veza između prvih zemljoradničkih zajednica koje su živele u zaleđu, u brdima, u pećinama i potkapinama - sa onima uz reku".
Najatraktivniji nalaz koji je na ovu arheološku ekipu čekao devet i po hiljada godina je grob iz mezolita, uz samu obalu, koji pripada vlasačkoj kulturi (koja je prethodila Lepenskom viru).

- Grob je bio ispunjen zubima ciprinida, odnosno zubila šarana i morskim školjkama - kaže za "Novosti" Aleksandar Kapuran. - Zubi šarana su najverovatnije bili ukrasi na odeći, a morske školjke su bile delovi nakita. Upravo taj podatak je ubedio arheologe da su pre devet i po hiljada godina postojali kontakti đerdapske civilizacije sa stanovnicima morskih obala!

Međutim, poseban, zaista nesvakidašnji nalaz u grobu bio je kremeni vrh strelice zaboden u karlicu nađenog kostura. Prema prvim pretpostavkama kostur pripada preistorijskoj ženi, ali to treba da potvrde ili demantuju antropološka istraživanja koja tek prestoje.
O čemu se radi?

Svakako danas nije moguće pouzdano utvrditi kako je došlo do "nezgode", ali arhelozi otkrivajući materijalne tragove negdašnjih civilizacija - otkrivaju način života, privređivanja, verovanja i rituale... Zasada se može pretpostaviti da je žena (ako se potvrdi da je to zaista i bila žena) stradala sasvim slučajno - u lovu.

- Posle 35 godina dobili smo šansu da istražimo prostor koji nisu svojevremeno obuhvatila prethodna zaštitna istraživanja - kaže Kapuran i podseća da su na ovaj pohod danas arheologe uputila istraživanja od pre tri i po decenije koja su zbog izgradnje brane vršena u "cajtnotu".

Sredstva kojima su vršena istraživanja ovog aprila obezbedio je Kembridž. Pored "vlasačkog groba" otkrivena je i "vlasačka kuća", a iznad nje mlađa starčevačka kuća u čijem podu su arheolozi otkrili drugi grob.

U tom grobu je otkrivena lobanja i dislocirane kosti raznih, drugih individua. A, posebno zanimljiv nalaz je ritualno priložena glava jelena. I u tom grobu su nađeni zubi šarana, dosta kremenih alatki, a na podu ostaci starčevačke keramike.

Ovi nalazi, po rečima našeg sagovornika, potvrđuju prethodna istraživanja o neolitskoj kulturi na tlu Balkana. Takođe su i potvrda kontakata mezolitskih i neolitskih populacija, što je slučaj i na Lepenskom viru koji se nalazi dva kilometra uzvodno.

Nova saznanja

- VLASAC je prethodno delimično istražen 1970. i 1971. - pre stvaranja akumulacionog jezera. Ali, deo lokaliteta je, ipak, završio pod vodom. Međutim, niko nije slutio da svi slojevi naselja na ovom lokalitetu nisu uništeni i da je sam lokalitet bio znatno veći od onoga što se ranije mislilo. Zato je od velike važnosti mogućnost daljeg istraživanja na Vlascu - kako bi ovog puta savremenom arheološkom metodologijom dobili mnogo preciznije podatke i da bi konačno razjasnili mnoge arheološke probleme vezane za prelaz iz mezolita, tj. doba ribara-lovaca-sakupljača u neolit kada se javlja keramika i prve pripitomljene vrste životinja i gajenih biljaka - kaže za "Novosti" Dušan Borić iz Portorika, gde je otišao odmah po završetku iskopavanja da održi ranije zakazan seminar.

Religija

- SKELET nađen u mezolitskom grobu je sahranjen u opruženom položaju sa rukama preko karlice - paralelno sa Dunavom i sa glavom okrenutom nizvodno, što ima veze sa religijskim obrascem u kojem su važnu ulogu u kultu mrtvih igrali sama reka Dunav i migratorne vrste riba, poput morune i jesetre - objašnjava Borić.

Moda

- SKELET sa strelicom u karlici je, najverovatnije, pripadao ženi koja je na sebi nosula haljinu. Na to ukazuje blizu 400 zuba šarana perforiranih na korenu koji su kao aplikacija bili prikačeni na haljinu - tvrdi Borić.


(Večernje novosti, 4. maj 2006.)

Otkrivene piramide stare 4000 godina

OTKRIVENE PIRAMIDE STARE 4.000 GODINA

Peruanski arheolozi otkrili su u severnim džunglama Perua dva drevna piramidalna kompleksa stara više od 4.000 godina koji su, ako se ispostavi preliminarno utvrđivanje njihove starosti, najstariji hramovi otkriveni u toj zemlji.

Tukume piramide u Peruu

Otkriće dva drevna kompleksa piramida u blizini grada Haena dokaz je da se monumentalna arhitektura hiljadama godina pre dolaska Španaca, proširila preko Anda i došla sve do džungle, prenosi "Arheologija".

Dva nalazišta, Monte Grande i San Isidro, su bili prekriveni vegetacijom i lokalno stanovništvo ga je koristilo kao deponiju pre dolaska arheologa koji su počeli iskopavanja.

Vođa tima, peruanski arheolog Kvirinjo Olivera tvrdi da su hramovi delo rane Brakamoros kulture – konfederacije amazonskih plemena koja su živela na današnjoj granici Perua i Ekvadora.

Otkriće hramova je jedinstveno ne samo zbog njihove starosti već i zbog lokacije, zone između džungle i Anda.
"Moguće je da gledamo u jednu od najranijih civilizacija u Peruu. Ništa tako staro nismo pronašli ni u Andima niti na obali", rekao je Olivera.

Arheolozi su otkrili ostatke ogromnih kompleksa, debele zidove, rampe i pokazatelje sukcesivne gradnje koja je trajala najmanje 2.800 godina.
"Ljudi su smatrali da monumentalna arhitektura nikada nije stigla do džungle. Ovo otkriće pokazuje da jeste", rekao je Olivera.

"Da bi izgradili ove strukture, ljudi su morali da poznaju inženjerstvo i dizajn i da imaju veliku i stabilnu radnu snagu. Sve do sada se verovalo da su živeli u kolibama napravljenim od debala i lišća", dodao je on.

Na jednom od lokaliteta, Olivera je pronašao i grobnicu muškarca visokog roda koji je sahranjen oko 800. pre nove ere sa kućicama 180 puževa. Sloj puževa pokrivao je njegov torzo, dok su druge školjke ukrašavale njegovu glavu i udove. Muškarac je najverovatnije bio neka vrsta iscelitelja ili sveštenika.

Olivera je pronašao i morske školjke u blizini grobnice, što je dokaz dobrih veza priobalja i centralnog dela zemlje. Ovi nalazi ukazuju i da se zajedno sa sofisticiranom arhitekturom, kompleksan sistem obožavanja božanstava proširio sa obale u kontinentalne delove zemlje mnogo ranije nego što se mislilo.

Otkriveno utvrdjenje staro 3000 godina

OTKRIVENO UTVRĐENJE STARO 3.000 GODINA

Praistorijsko kameno utvrđenje staro 3.000 godina otkriveno je u selu Brezovice na obodu Povlena, 30 kilometara jugozapadno od Valjeva. Dobro očuvane ostatke pronašli su arheolozi valjevskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a potvrda prvih nalaza data od Arheološkog instituta govori o tome da je reč o najstarijoj upotrebi kamena na prostoru Srbije za građenje bedema. Milenijum pre Hrista ovo je bilo područje na kojem su živela plemena Ilira i Tribala, pa su prve pretpostavke da je otkrivena kamena utvrda njihovih ruku delo.
Slično kameno utvrđenje tolike starosti ne postoji u Srbiji

Pošto su bili prinuđeni da prekinu istraživanja manastira Svetog arhangela Mihaila, arheolozi su slobodno vreme iskoristili da obiđu druge lokalitete u okolini valjevske Gračanice. Tako su se u ataru sela Brezovice na obodu Povlena i nadmorskoj visini od preko 800 metara u jednom šumarku, kako priča direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Radivoje Arsić, “bukvalno sapleli na praistorijski kameni bedem”.

- Na taj lokalitet smo pošli kako bismo proverili pretpostavku da bi se u blizini Gračanice, koja je ime dobila po istoimenoj rečici, mogli nalaziti ostaci nekakvog grada po kojem je ta reka dobila ime. Lokalitet je, inače, pre nekoliko godina evidentiran po slučajnim nalazima rimskog novca i keramike iz 4. veka koje je pronašao Zoran Novičić iz Valjeva i ustupio ih gradskom muzeju. Malo je reći da smo kolega Dejan Bulić i ja bili zapanjeni kada smo se u šumarku gotovo sapleli na dugi dobro očuvani kameni bedem - priča Arsić.

Artefakti nađeni u tvrđavi

Potom je arheološka ekipa koja je radila na Gračanici uz pomoć kolege Vladimira Pecikoze iz Istraživačke stanice Petnica, prikupila površinske nalaze i sačinila skicu osnove fortifikacije. Uzorak je odmah poslat Arheološkom institutu i ekipi dr Aleksandra Bulatovića, a kada je stigla povratna informacija da je praistorijska utvrda stara 3.000 godina, Valjevci su postali svesni do kakvog arheološkog otkrića su došli.

Praistorijski bedemi u Brezovicama, po Arsićevim rečima, dugi su preko 300 metara, a široki između 2,5 i 3 metra. Zidani su od krupnog lomljenog i pritesanog kamena, a središte je, umesto malterom, ispunjeno sitnijim kamenom. Unutrašnjost utvrde, gde prvi nalazi pokazuju da postoje ostaci i stambene arhitekture, ima površinu malo veću od pola hektara.

- Slično kameno utvrđenje ne postoji u Srbiji, sem na lokalitetu Krševica kod Bujanovca, ali je ono znatno mlađe i vezano je za period grčke civilizacije. Slične su, međutim, utvrde pronađene na području Bosne i Dalmacije, koje su u tom periodu praistorije Balkana gradili Iliri. Govorimo o vremenu od oko 1.000 godina pre Hrista, kada su na ovom području živela plemena Ilira i Tribala, a ovi krajevi su bili granično područje koje se vremenom pomeralo između te dve etničke grupe - objašnjava Arsić.

(Blic, 31. 10. 2011.)