Early Iron Age in the Serbian Danube Basin

Nikola Tasić:
HISTORICAL PICTURE OF DEVELOPMENT OF
EARLY IRON AGE IN THE SERBIAN DANUBE BASIN
(Original Scholarly Work)


www.scribd.com/doc/20793689/Nikola-Tasić-Historical-Picture-of-Development-of-Early-Iron-Age-in-the-Serbian-Danube-Basin


Résumé/Summary:

ИСТОРИЈСКА СЛИКА РАЗВОЈА РАНОГ ГВОЗДЕНОГ ДОБА У СРПСКОМ ПОДУНАВЉУ

Хронолошка граница између бронзаног и старијег гвозденог доба уочљива је на налазиштима у српском Подунављу, посебно у Срему, јужном Банату па и у већем делу западне Румуније, на прелазу II у I милениј пре н. е. То је територијално јако распрострањена Белегиш II – Гава култура коју прати велики комплекс остава Hа А1–А2 периода и бројне некрополе и налазишта са црноглачаном керамиком која, нарочито у финалној фази, доживљава највиши домет (гирланд мотиви, изузетан квалитет израда посуда, максимално углачана црна површина). Престанком употребе ове врсте керемике започиње стварања новог, распрострањеног културног комплекса чија је керамика украшавана печатним мотивима, спиралама и „S” мотивима. Налази ове врсте су ређи на источноалпском простору (у Словенији, источној Аустрији), а знатно чешћи на налазиштима у српском и румунском Подунављу и северозападној Бугарској. Назван је Босут-Басараби комплекс по два добро истражена налазишта: Босут – вишеслојно налазиште у источном Срему и Басараби – велика некропола у Олтенији (Румунија). Временски траје, укључујући његову рану фазу (Калакача-Горнеа), од почетка па до средине I миленија, када на простору Војводине и непосредно уз Дунав на југу долази до краткотрајног продора скитских племена (налази из околине Вршца, са некрополе код Дорослова, из околине Београда – Ритопек, налази са подручја Ђердапа као што су украси из Барача). Налази који се у литератури помињу јужно од Дунава (Злотска пећина или Атеница код Чачка) могли су да доспеју и као предмети трговине између скитских и палеобалканских племена.

Без обзира што је продор скитских племена кратко трајао, он је био несумњиво пресудан за дубље промене које су довеле најпре до нестанка Босут-Басараби комплекса, затим до краткотрајне појаве сремске групе (коју између осталих налаза илуструје и чурушка остава) и првог таласа продора келтских племена из средње Европе у јужну Панонију и српско Подунавље. Стабилизација Келта припада нешто млађем времену, почетак III века пре н. е., после њиховог пораза код Делфа 279. године, када се враћају на север и у српском Подунављу оснивају бројна насеља. У античким изворима они су забележени као Скордисци, који су у Срему и јужно од Дунава у северној Србији основали своју државу.