Постови
Nikola Tasić:
www.scribd.com/doc/34606882/Nikola-Tasić-Historical-Picture-of-Development-of-Bronze-Age-Cultures-in-Vojvodina
Résumé/Summary:
Јужне области Панонске низије добро су истражене када се мисли на време бронзаног доба, прецизније II миленијум пре н.е. Више од 120 година врше се мања и већа истраживања, прикупља материјал и обрађују сакупљени подаци. Све то пружа могућност да се процес развоја култура бронзаног доба сагледа као процес појаве, еволуције и нестанка култура, њихове стилске и типолошке карактеристике, економике и хронолошког вредновања. Детаљном анализом дошло се до закључака који показују да су се током овог периода одвијали процеси интеграције и дезинтеграције култура, њихов настанак и нестанак. У овом раду покушали смо да пратимо те процесе. Они би укратко могли да се сумирају на:
a) Процес настанка култура раног бронзаног доба и то оних које се у Срему формирају на основама финалне фазе вучедолске културе. То је винковачка култура која запоседа исте локације и има сличну функцију у Срему као и старија култура. То је изградња система утврђених насеља која су подизана на десној обали Дунава као брана надирању позних степских култура. Њихове фортификационе карактеристике, географски положај и други елементи указују да добро организован систем одбране, нека врста »праисторијског лимеса« (Карта 1). Подручје Војводине је у овом тренутку дезинтегрисано чињеницом да се у Банату формира стилски другачија култура, моришка (Мокрин-Перјамош) а на југу од ње »Панчево - Доња Варош« а нешто касније рана ватинска култура. Она је за кратко време интегрисала велики простор и делом прешла на југу Саву и Дунав.
b) Други значајан преломан тренутак у развоју култура бронзаног доба чини продор носилаца инкрустоване, најпре Трансданубијске, затим Сримљан (Szeremle) и најзад комплекс Дубовац-Жуто Брдо-Gârla mare, Cârna, Orsoja, Балеј. Развијена фаза ове културе ширила се Дунавом према југозападној Румунији и северозападној Бугарској. У исто време долином Тисе на простор северног Баната и Бачке појављује се »Карпатска варијанта« Hügelgräber културе.
c) Најзад у позном бронзаном добу у Срему, јужном Банату и у мањој мери преко Дунава, на основама Белегиш културе, њене старије фазе, појављују се велике некрополе са црном глачаном керамиком »Гава типа« која ће интегрисати велики простор од Карпата, па преко Трансилваније у Банат до Срема. Појава ове керамике која се типолошки опредељује у Белегиш II-Гава, Медијас у Румунији, прати распрострањен комплекс »остава бронзаних предмета времена Hа А1–А2« какве су познате код нас у Срему, на целом простору Баната у Трансилванији и румунском Подунављу и даље. Са њима се завршава бронзано доба и на просторима Војводине.
Хронолошке и културне одреднице предложене периодизације биле би за Војводину:
1. Рано бронзано доба - 2000/1900 - 1600. год. пре н.е.
Културе: винковачка, Маково (Makó/Macău), моришка, Besenstrich-Stempel (Панчево-Доња Варош);
2. Средње бронзано доба - 1600/1500-1200. год. пре н.е. са позном ватинском културом, раним културама инкрустоване керамике, Остојићево-Gerjen (на северу Баната). У другој фази овог периода развијају се рана Белегиш култура (Белегиш I) у Срему; Hügelgräber на северу Војводине (Банат и Бачка) и развијене културе са инкрустованом керамиком (Дубовац, Жуто Брдо).
2. Позно бронзано доба - 1200-900. год. пре н.е. карактерише појава великих некропола са спаљеним покојницима Белегиш II времена (Белегиш, Роспи Ћуприја, Карабурма, Рафинерија нафте код Панчева, Орешац и Иланџа код Вршца и др.). На овим урнама видан је утицај Гава културе. Северозападни део Бачке и западни Срем били су захваћени крајем овог периода продором носилаца ране Urnenfelder културе са којом у средњој Европи започиње старије гвоздено доба.
HISTORICAL PICTURE OF DEVELOPMENT OF BRONZE AGE CULTURES IN VOJVODINA
www.scribd.com/doc/34606882/Nikola-Tasić-Historical-Picture-of-Development-of-Bronze-Age-Cultures-in-Vojvodina
Résumé/Summary:
ИСТОРИЈСКА СЛИКА РАЗВОЈА КУЛТУРА БРОНЗАНОГ ДОБА ВОЈВОДИНЕ
Јужне области Панонске низије добро су истражене када се мисли на време бронзаног доба, прецизније II миленијум пре н.е. Више од 120 година врше се мања и већа истраживања, прикупља материјал и обрађују сакупљени подаци. Све то пружа могућност да се процес развоја култура бронзаног доба сагледа као процес појаве, еволуције и нестанка култура, њихове стилске и типолошке карактеристике, економике и хронолошког вредновања. Детаљном анализом дошло се до закључака који показују да су се током овог периода одвијали процеси интеграције и дезинтеграције култура, њихов настанак и нестанак. У овом раду покушали смо да пратимо те процесе. Они би укратко могли да се сумирају на:
a) Процес настанка култура раног бронзаног доба и то оних које се у Срему формирају на основама финалне фазе вучедолске културе. То је винковачка култура која запоседа исте локације и има сличну функцију у Срему као и старија култура. То је изградња система утврђених насеља која су подизана на десној обали Дунава као брана надирању позних степских култура. Њихове фортификационе карактеристике, географски положај и други елементи указују да добро организован систем одбране, нека врста »праисторијског лимеса« (Карта 1). Подручје Војводине је у овом тренутку дезинтегрисано чињеницом да се у Банату формира стилски другачија култура, моришка (Мокрин-Перјамош) а на југу од ње »Панчево - Доња Варош« а нешто касније рана ватинска култура. Она је за кратко време интегрисала велики простор и делом прешла на југу Саву и Дунав.
b) Други значајан преломан тренутак у развоју култура бронзаног доба чини продор носилаца инкрустоване, најпре Трансданубијске, затим Сримљан (Szeremle) и најзад комплекс Дубовац-Жуто Брдо-Gârla mare, Cârna, Orsoja, Балеј. Развијена фаза ове културе ширила се Дунавом према југозападној Румунији и северозападној Бугарској. У исто време долином Тисе на простор северног Баната и Бачке појављује се »Карпатска варијанта« Hügelgräber културе.
c) Најзад у позном бронзаном добу у Срему, јужном Банату и у мањој мери преко Дунава, на основама Белегиш културе, њене старије фазе, појављују се велике некрополе са црном глачаном керамиком »Гава типа« која ће интегрисати велики простор од Карпата, па преко Трансилваније у Банат до Срема. Појава ове керамике која се типолошки опредељује у Белегиш II-Гава, Медијас у Румунији, прати распрострањен комплекс »остава бронзаних предмета времена Hа А1–А2« какве су познате код нас у Срему, на целом простору Баната у Трансилванији и румунском Подунављу и даље. Са њима се завршава бронзано доба и на просторима Војводине.
Хронолошке и културне одреднице предложене периодизације биле би за Војводину:
1. Рано бронзано доба - 2000/1900 - 1600. год. пре н.е.
Културе: винковачка, Маково (Makó/Macău), моришка, Besenstrich-Stempel (Панчево-Доња Варош);
2. Средње бронзано доба - 1600/1500-1200. год. пре н.е. са позном ватинском културом, раним културама инкрустоване керамике, Остојићево-Gerjen (на северу Баната). У другој фази овог периода развијају се рана Белегиш култура (Белегиш I) у Срему; Hügelgräber на северу Војводине (Банат и Бачка) и развијене културе са инкрустованом керамиком (Дубовац, Жуто Брдо).
2. Позно бронзано доба - 1200-900. год. пре н.е. карактерише појава великих некропола са спаљеним покојницима Белегиш II времена (Белегиш, Роспи Ћуприја, Карабурма, Рафинерија нафте код Панчева, Орешац и Иланџа код Вршца и др.). На овим урнама видан је утицај Гава културе. Северозападни део Бачке и западни Срем били су захваћени крајем овог периода продором носилаца ране Urnenfelder културе са којом у средњој Европи започиње старије гвоздено доба.
Нема коментара:
Постави коментар