Najstariji fosilni ostaci psa

OTKRIVENI NAJSTARIJI FOSILNI OSTACI PSA

Nemački naučnici identifikovali su dosad najstariju pseću kost, dokazavši tako da su ljudi držali pse pre više od 14.000 godina, objavio je univerzitet u Tübingenu. Fosilizovane kosti potiču s arheološkog lokaliteta otkrivenog 1873. u pećini Keßlerloch, u severnom švajcarskom kantonu Schaffhausenu, objavila je 2. avgusta ove godine švajcarska agencija ATS.

pseća vilica stara 14 ½ tisuća godina

Pseća kost stara je između 14.100 i 14.600 godina, tvrde arheolozi i dodaju da se u to doba čovek još bavio lovom i skupljanjem plodova. Naučnici su se tek prošle godine zainteresovali za fosilizovane fragmente sa tog lokaliteta. Po veličini očnjaka paleontolozi su zaključili da je reč o psu, a ne o vuku. Čeljust i preostali zubi takođe se razlikuju od vučjih.

Genetičko podrijetlo Hrvatâ

GENETIČKO PODRIJETLO HRVATÂ

"Genetičko podrijetlo Hrvatâ", četverodijelna dokumentarna serija autora Hrvoja Juvančića, temelji se na najnovijim otkrićima genetičkog podrijetla stanovnika Hrvatske, do kojih su došli istraživači Zavoda za antropologiju iz Zagreba.

1. epizoda: Afrički Adam i Eva

2. epizoda: Kneževi sjeverne Evrope

3. epizoda: Ukrajinska veza

4. epizoda: Iranski utjecaji

Timočko-kučevski knez Borna

ТИМОЧКО-КУЧЕВСКИ КНЕЗ БОРНА
ОСНИВАЧ ПРВЕ ХРВАТСКЕ ДРЖАВЕ

Појава хрватског кнеза Борне из прве половине IX века није још довољно објашњена. Оно што се о њему сигурно зна, на основу франачких анала, односи се на улогу коју је одиграо у корист Франака у току устанка Људевита Посавског. Али шта је био по пореклу, када је и како постао кнезом приморске Хрватске и, најзад, зашто се толико заложио за франачку ствар, то су питања на која још није дат поуздан одговор. Мада франачки летописи бележе појаву и улогу Борне кроз период од једва три-четири године, хрватски историчари (Фердо Шишић, на пример) сматрају да је он владао много дуже, најмање десетак година. По том гледишту, он је Францима био привржен само зато што су му ишли на руку при разграничењу с романским градовима у Далмацији.


Најстарију вест о Борни налазимо код Ајнхарда, познатог летописца на франачком двору. Године 818, бележећи како су два словенска посланства ступила пред цара Лудовика жалећи се на Бугаре, он у наставку износи да су то били »legati Abodritorum ac Bornæ, ducis Guduscanorum et Timocianorum, qui nuper a Bulgarorum societate desciverant et ad nostros fines se contulerant« (посланици Браничеваца и Борне, кнеза Гудушчана и Тимочана, који су недавно из заједнице с Бугарима отпали и у наше крајеве прешли).

Овај Ајнхардов податак, у облику како је цитиран , потпуно је јасан. Једно посланство је дошло у име Браничеваца, а друго у име Борне, заједничког кнеза Гудушчана и Тимочана, који су недавно (и једни и други) прекинули односе с Бугарима и прешли у крајеве под франачком врховном влашћу. У трагању за Борниним пореклом овај запис мора бити узет као полазна тачка, траг за којим треба само ићи даље. Случај је, међутим, хтео да у то посумња Фрањо Рачки, који је повукао на погрешан пут и касније историографе.

Прочитати цео текст

Nasca Lines Decoded

DECODING NASCA (2010)

Since their discovery in the 1920s, the Nasca lines have remained shrouded in mystery. Why were they constructed? What purpose did they ultimately serve? Over the years, the Nasca puzzle has inspired a number of colorful hypotheses.

Astronomical theory

In 1941, history professor Paul Kosok traveled to Nasca to see the famous geoglyphs and happened to observe the sun setting directly over one of the long pampa lines. He was struck by the idea that the lines could be linked to the positions of the sun and other stars at different times of the year—an immense astronomical calendar written on the ground, or as Kosok put it, “the largest astronomy book in the world.”

A German mathematics teacher, Maria Reiche, took an interest in Kosok’s idea and spent much of her life studying the Nasca geoglyphs in this new astronomical context and fighting to preserve them, becoming a legendary figure in southern Peru for her unflagging efforts.

However, subsequent analyses by astronomers Gerald Hawkins and Anthony Aveni have conclusively demonstrated any connections between the Nasca lines and certain stars to be statistically insignificant and therefore meaningless.

Aliens theory

Erich von Däniken, author of the best-selling book Chariots of the Gods?, proposed and popularized the idea that aliens were responsible for building many of the ancient world’s greatest landmarks, including the Nasca lines. He argues that the huge geometric geoglyphs (e.g. trapezoids) can be understood as “an airfield... built according to instructions from an aircraft.” Other enormous ground drawings supposedly functioned as signals to the extraterrestrials, who are described by van Däniken as “human-like beings with golden, shimmering skins.”

According to this theory, the aliens visited Peru’s southern desert in ancient times, then departed, upon which the native population continued building the geoglyphs in an attempt to woo the aliens back. The Nasca people may have believed they were worshipping the gods, but van Däniken concludes: “If we just replace the little word ‘gods’ with ‘extraterrestrials’ we’ve finally hit the nail on the head.”

Needless to say, archaeologists and other scientists have found no evidence to suggest that aliens visited the Peruvian desert or were responsible for the construction of the lines.

Subterranean water theory

This more recent theory put forward by researcher David Johnson links the Nasca geoglyphs to sources of underground water that would have been critical to desert-dwelling people. Johnson believes that many geometric geoglyphs mark the locations of geological faults bearing flows of subterranean water. In other words, the Nasca lines can be viewed as a complex map of underground water resources.

Some shapes, such as trapezoids, were built directly over the top of these faults, while others merely point in their direction, and still others mark the boundaries of these aquifers or the places where the water flow changes direction.

While this hypothesis is intriguing, most archaeologists believe Johnson lacks the evidence to prove his case.


Download:

Letitbit (704 x 400, 192 kbps)

Rapidshare, Hotfile (624 × 352, 137 kbps)

Potomci rimskih vojnika u Kini

Potomci rimskih vojnika žive u zabačenom selu u Kini?

I. Kešanski
26.11.2010. 11:00
Komentara: 30

PEKING - Genetska testiranja stanovnika jednog zabačenog kineskog sela pokazala su da više od polovine njihovog DNK vodi poreklo od belaca, što ide u prilog teoriji da su to potomci “izgubljene legije” rimskih vojnika.

Sai Džunjan iz Likijana (levo) i glava vojskovođe Marka Krasa (desno)

Mnogi stanovnici sela Likijan, koje se nalazi na obodu pustinje Gobi, imaju karakteristike po kojima se razlikuju od većine pripadnika mongoloidne rase.

Oni imaju svetle oči, plave ili zelene, dugačke noseve, pa čak i svetlu kosu, što je ranije već izazvalo tvrdnje o njihovom evropskom poreklu.

Sai Džunjan je jedan od tih svetlookih seljana koji veruju da su im preci bili rimski vojnici.

Njemu su prijatelji i porodica dali nadimak Sai Luoma, odnosno Sai Rimljanin.

“Nadamo se da ćemo dokazati da je legenda istinita, iskopavanjem i otkrivanjem dokaza o ranijem kontaktu Kine i Rimskog carstva”, izjavio je Juan Hongeng, načelnik centra za italijanske studije pri Lanžou univerzitetu.

Genetski testovi su dodali težinu teoriji da su se rimski legionari naselili u Likijanu pošto su pobegli posle jedne izgubljene bitke.

U bici koja se odvila 53. godine pre nove ere, učestvovali su Rimljani predvođeni Markom Licinijem Krasom i vojnici Partijskog carstva, naroda iz oblasti današnjeg Irana.

Hiljade rimskih vojnika zajedno sa Krasom je poginulo, ali se veruje da su se neki spasili i pobegli u Kinu, gde su se kasnije borili kao plaćenici.

Ova teorija se pripisuje Homeru Dabsu profesoru kineske istorije sa univerziteta u Oksfordu.

Mnogi naučnici se međutim ne slažu sa njom i smatraju da je u Likijanu neophodno pronaći dosta artefakata koji su tipični za Rimljane, da bi se moglo govoriti o direktnom kontaktu Rimljana i Kineza.

Većina istoričara smatra da su dve imperije imale kontakt jedino preko trgovine čuvenim Putem svile.

Machu Picchu Decoded

A National Geographic documentary about the fascinating and mysterious pre-Columbian Inca lost city of Machu Picchu.



Deep in the Andean mountains lays a mysterious ruin named Machu Picchu. For 400 years it sat abandoned on its misty cliff, the quintessential lost city in the jungle. Rediscovered in 1911, it contained no written records or carvings, nothing that could shed light on its history. For a century since, it has defied the endless scores of visitors and scientists who attempted to understand its purpose. Who were the mysterious people who built it and why did they build it here? Today an international team of archeologists, engineers and scientists are finally piecing together the clues. Together they are discovering astonishing new burials, revealing the intricacies of its ingenious engineering and finally decoding the secrets of Machu Picchu.


http://www.fileserve.com/file/bcFDGar
http://www.fileserve.com/file/UjUDReY

http://netload.in/dateiE8z9U7GUO3/National.Geographic.Machu.Picchu.Decoded.2010.XviD.part2.rar.htm
http://netload.in/dateiSfvKvcgXnI/National.Geographic.Machu.Picchu.Decoded.2010.XviD.part1.rar.htm

http://hotfile.com/dl/53600496/db9538a/National.Geographic.Machu.Picchu.Decoded.2010.XviD.part2.rar.html
http://hotfile.com/dl/53600537/b3f285f/National.Geographic.Machu.Picchu.Decoded.2010.XviD.part1.rar.html

Neretljani - zaboravljeno srpsko pleme

Marko Aleksić:
Neretljani - zaboravljeno srpsko pleme

Pagani na moru

Istorija ranog srednjeg veka srpskih plemena nije dovoljno poznata, pogotovo vreme njihovog doseljavanja na Balkan, formiranja države i pokrštavanja. Epoha kada je na zapadu stvarano carstvo Karla Velikog, kada su Vikinzi plovili severnim morima, a Sloveni stvarali svoje prve države na Balkanu i Alpima, u Rusiji, obalama Baltika i Moravskoj, u domaćoj istoriografiji prekrivena je maglom zaborava i nedostatka podataka. Baš ovakvu sudbinu doživeli su i Neretljani, pleme pomoraca i gusara koji su zahvaljujući svom temperamentu i geografskom položaju među prvim našim sunarodnicima izašli iz tišine srednjeg veka.

Pleme Neretljana živelo je na obali Jadrana, na uskom pojasu od ušća Neretve u Jadran na istoku do Splita na zapadu. Ovu teritoriju, dugačku oko 75 i široku 10-20 km, oni su naselili, kako beleže ranosrednjevekovni hroničari, u ono vreme kada su i ostali Srbi sa severa došli na teritoriju antičke provincije Dalmacije, u prvoj polovini VII veka. Ubrzo zatim, osvojili su i velika srednjejadranska ostrva: Brač, Hvar, Korčulu i Mljet. U svom naletu slovenski moreplovci su pokušali da nasele čak i susednu, italijansku obalu. O slovenskom napadu na beneventanski grad Sipont u zalivu poluostrva Monte Gargano, sačuvan je podatak iz 642. godine, a većina naučnika ovaj pokušaj invazije vezuje upravo za Neretljane.

Svoje ime duguju reci Neretvi, čiji su naziv preuzeli od romanizovanih starosedelaca koje su tu zatekli (lat. Narenta). Običaj da pleme dobije ime po reci čije obale naseljava poznat je kod Slovena: na primer, Vislani u Poljskoj, Strumičani u Grčkoj, Moravci u Češkoj, Bužani po reci Bugu zapadnoj Ukrajini, a kod Srba oblast, a kasnije i država Bosna - po istoimenoj reci čiji naziv je takođe predslovenskog porekla. Osim ovog, Neretljani su nosili i imena Marjani (Primorci) i Pagani, a njihova zemlja zvala se Paganija, Meranija i Krajina. Ovaj poslednji naziv je i najčešći u domaćim izvorima jer su Neretljani naseljavali krajnji severozapad onog dela dalmatinske obale koga su kasnije kontrolisali Srbi, isto kao što se oblast na jugoistoku, blizu reke Bojane na granici sa Vizantijom, takođe zvao Krajina.

Teritorijalna podela balkanskog poluostrva sredinom X veka
(po opisu Konstantina Porfirogenita).

Narod sa ostrva Neretve

Prve istorijske podatke o Neretljanima zabeležile su drevne mletačke hronike, iz prve polovine IX veka. Oko 829. godine "poslanik Slovena sa ostrva Neretve" pridošao je u Veneciju da sa duždom sklopi mir i da se pokrsti. Razloge ove posete hroničar ne navodi, ali oni postaju jasniji iz događaja koji slede. Nedugo zatim, Neretljani krše primirje i pljačkaju mletačke trgovce dok su se ovi vraćali iz južne Italije. Novi dužd, Petar Tradenik, poveo je 839. godine flotu na dalmatinske Slovene koji su gusarili po Jadranu. Tada je ugovorio mir sa hrvatskim knezom Mislavom i neretljanskim knezom Družakom (Drosaico, Marianorum judice). I dok se hrvatski gusari jedno vreme ne pominju na Jadranu, dužd je primoran da već sledeće, 840. godine, vodi novi pohod protiv Neretljana u kome je izgubio više od stotinu ljudi, a "on se vratio bez slavlja". U Veneciji je 846. godine zabeležen jedan u nizu napada Slovena, za koga većina istraživača smatra da su ga izveli upravo - Neretljani.

Gusari na vidiku!

Iako su naseljavali relativno malu oblast, Neretljani su posedovali jednu od najjačih flota na Jadranu! Na severoistoku sused im je bila druga, mnogo veća srpska kneževina, Zahumlje, a na severozapadu su se graničili sa Hrvatima. Granicu su najčešće delili i sa Splitom, koji je u ranom srednjem veku bio vizantijski grad. Najstariji opis ove kneževine dao je vizantijski car Konstantin VII Porfirogenit polovinom X veka, u svom poznatom delu De administrando imperio (o upravljanju carevinom). Car ih naziva Pagani i Neretljani (Arentani), a njihovu zemlju Paganija. "Pagani se zovu što ne primiše krst u ono vreme kad su se svi Srbi pokrstili". On navodi i tri župe u Paganiji - Rastoku, Mokro i Dalen, četiri grada - Mokro, Vrulja, Ostrog i Slavineca, kao i ostrva Korčulu (na kome ima i grad), Mljet, Hvar i Brač. Osim što navodi da se župa Dalen ne nalazi na obali, car-pisac ne daje podatke o položaju ovih lokaliteta. Za sada je jedino sigurna ubikacija grada Mokro, središta istoimene župe, koji se nalazio kod današnje Makarske. Omiš, koji se kasnije pominje kao najveće naselje u oblasti, ovde se ne navodi, što znači da polovinom X veka, kao i u više navrata kasnije, nije bio u okviru Paganije.

Srpski nadgrobni spomenik od kamena - mramor, okolina Makarske (XIII - XV vek).

Osim plovidbom, Neretljani su se bavili i trgovinom, uzgajanjem maslina, smokava i vinove loze. Na obroncima Biokova i Mosora i na ostrvima gajili su stoku, a sigurno je da su obrađivali i zemlju. Na osnovu sačuvanih starijih toponi ma vidi se da je ova oblast u ranom srednjem veku obilovala šumama i močvarama, a obradivog zemljišta je bilo malo. To se poklapa i sa opisom prolaska krstaša kroz ove krajeve, krajem XI ve ka. Iz kasnijih srednjevekovnih izvora znamo i to da su se u ove oblasti uvozile žitarice, a izvozilo se vino, usoljena riba, suvo voće i dr. Ipak, najunosnija delatnost bila je gusarenje koje je stalno donosilo značajne prihode. Nije isključeno da se plen delio baš onako kako se i danas deli ulov ribe na ovom delu Jadrana: pola plena pripada onom ko je organizovao lov i čiji su brodovi (knez ili župan), a drugu polovinu dele ravnopravno svi učesnici, članovi posada. Tip broda koji su koristili Neretljani zvao se sagena. To je duguljast, relati vno plitak brod vitkog trupa i oštrog p ramca koji se odlikovao velikom brzinom (lat. sagitta - strela). Brod je imao jarbol, a posadu je činilo 40 veslača, koji su ujedno bili i borci. Sličan tip broda bio je dobro poznat u Mediteranu, gradili su g a i drugi Sloveni, a bliski su im i vikinški drakari, na kojima su skadinavski ratnici počeli češće da pljačkaju zapadnu Evropu upravo u ovo vreme, početkom IX veka. Osim sagene, u upotrebi je bila i kondura, brod sličnog tipa, ali dosta manji, sa posadom od 20 ljudi, kao i manji tipovi brodova i barki.

Rekonstrukcija izgleda sagene, brzog ratnog broda sa posadom od 40 veslača - boraca na kome su plovili Neretljani (X vek).

Dok su Vikinzi pljačkali obale Britanije, Franačke i arapske Španije, u Sredozemlju su najveću opasnost predstavljali arabljanski gusari. Vizantijske flote tada su bile najmoćnija pomorska sila na Mediteranu, ali je njena trgovina sa zapadnom Evropom bila ugrožena od kada su Arabljani 30-ih i 40-ih godina IX veka redom zauzeli bogate gradove Sicilije (Palermo, Mesina) i južne Italije (Brindizi, Tarent, Bari). U takvim okolnostima, pomorski put uz razuđenu dalmatinsku obalu bio je najbezbedniji. Pored Venecije, preko koje se odvijao i najveći deo trgovine sa zapadom, Vizantija je držala i luke Kotor, Dubrovnik, Split, Trogir, Zadar, Rab i Osor. Naravno, nije trebalo mnogo vremena da i oni postanu meta saracenskih gusara. Prvi njihov zalet dublje u Jadran desio se 841. godine, kada je flota od 36 brodova opljačkala i zapalila redom Osor, Ankonu (u papskoj državi), zatim Budvu, Rose, kotorski donji grad i svetomiholjsku Prevlaku u Boki Kotorskoj. U odsustvu većih vizantijskih snaga u Jadranu, venecijanska i dalmatinska flota su trpele ozbiljne poraze.

Arapski napadi na Jadranu kulminirali su petnaestomesečnom opsadom Dubrovnika, koja je otpočela 866. godine. Dubrovački poslanici koji su otišli da mole pomoć od svog vladara, zatekli su na dvoru u Konstantinopolju novog cara, Vasilija I Makedonca (867-886). Želeći da ojača vizantijsku politiku na zapadu, ovaj vladar je poslao stotinu ratnih brodova pod zapovedništvom drungarija flote Nikite Orifa u pomoć opsađenom gradu. Na samu pojavu carske flote u blizini gradske luke, Saraceni su povukli opsadu, a Nikita Orif je preduzeo kontraofanzivu protiv njih u južnoj Italiji. Tokom borbi oko Barija 869-871. godine, u hrišćanskom savezu sa 400 lađa je i kralj Italije Ludvig II, ali i Srbi i Hrvati. Među Srbima, koje su Dubrovčani kao vizantijske saveznike prevezli na svojim brodovima, pominju se Zahumljani, Travunjani i Konavljani, ali ne i Neretljani. Zašto? Pa, oni su u to vreme zabavljeni drugim stvarima. Bave se izgleda onim što najbolje znaju da rade, te sredinom marta 870. godine njihov plen postaju papini poslanici, koji su se upravo vraćali sa crkvenog sabora u Carigradu. To je bio razlog da Vasilije I pošalje flotu koja upokorava dalmatinske Slovene. Pokrštavanje je bilo jedan od ključnih uslova mirovnog sporazuma. Papini poslanici su oslobođeni i stigli su u Rim krajem godine, gde su ubrzo sačekali radosnu vest o oslobađanju Barija 2. februara 871. godine.

Manji brod sa posadom od 8 do 10 ljudi otkriven ispred ulaza u ninsku luku (Hrvatska) - druga polovina XI veka.

Gusarski napadi arapskih moreplovaca nisu zaobišli ni neretljanske obale, o čemu svedoči njihovo pljačkanje ostrva Brača 872. godine. Međutim, Vasilije I je ubrzo proterao Arape iz Tarenta i svih ostalih kopnenih tvrđava, pa je tako zalaganjem vizantijske politike saracensko prisustvo u Italiji i na Jadranu bilo na zalasku. Sa druge strane, kada je carska flota napustila vode Jadrana, Pagani nisu dugo odolevali iskušenjima, pa ih ponovo zatičemo 887. godine u žestokim sukobima sa Venecijom. Te godine dužd Petar Kandijan došao je sa 12 brodova u neretljanske vode i u luci Mokro uništio pet brodova Neretljana. Međutim, u bici na kopnu Mlečani su doživeli poraz, a sam dužd je bio i najveći gubitnik - izgubio je život...

Najstariji rudnik u Evropi

Nebojša Grujičić:
NAJSTARIJI RUDNIK U EVROPI

Iskopavanjima na arheološkim lokalitetema Belovode i Belolice nedaleko od Petrovca na Mlavi dokazano je da je Vinčanska kultura od samog svog početka sredinom petog milenijuma pre naše ere poznavala obradu metala, što će za posledicu imati reviziju dosadašnjih predstava o rađanju civilizacije

Predmeti sa nalazišta Belovode stari 7.000 godina:
Askos (ritualna posuda)

Za ovu godinu završena su arheološka iskopavanja velikog vinčanskog naselja na lokalitetu Belovode u ataru sela Veliko Leole kod Petrovca na Mlavi, kao i preliminarna istraživanja tek otkrivenog praistorijskog rudnika bakra na lokalitetu Belolice (Faca Bjelji) u selu Ždrelu, desetak kilometara istočno od Belovoda. Prvi dostupni rezultati ovih istraživanja su spektakularni. Po njima, Balkan je kolevka evropske metalurgije, Vinčanska kultura je autohtona i prva evropska kultura koja je poznavala obradu metala, a datiranje početaka metalne kulture pomera se u prošlost za najmanje hiljadu i po godina.

PRAISTORIJSKI METROPOLIS:

Sve je počelo pedesetih godina XX veka, kada je arheolog amater Nikola Krstić, nastavnik fizičkog vaspitanja u Osnovnoj školi u Petrovcu, biciklom obilazio Homolje i tokom deset godina istraživanja uredno upisao i opisao 187 arheoloških lokaliteta na koja je naišao. Među njima se nalazio i lokalitet Belovode, 2 km zapadno od sela Veliko Laole, u nizini između reka Busur i Mlava. Tu, u njivama u okolini jednog izvora, Krstić je pronašao kremena sečiva, komade ornamentisane keramike i male skulpture, na osnovu čega je lokalitet znalački okarakterisao kao najbogatije arheološko nalazište u dolini Mlave.

Lokalitet je arheološki registrovan 1988, a 1994. godine su arheolozi Dušan Šljivar iz Narodnog muzeja u Beogradu i Dragan Jacanović iz Narodnog muzeja u Požarevcu u okviru projekta "Neolit u dolini Velike Morave i basenu Mlave" tragom Krstićevih beleški krenuli u preliminarnu sondažu terena. Pre početka realizacije ovog projekta na arheološkoj mapi Srbije prostor Homolja pretstavljao je belu mrlju, bez ijednog neolitskog naselja. Istraživanja su pokazala da je naselje Belovode osnovano oko 5500 godina p.n.e, da dakle pripada najstarijem periodu Vinčanske kulture poznatom kao period Vinča-Tordoš, da je izgorelo oko 4500. g.p.n.e, i da je u pitanju jedno od najvećih dosad poznatih naselja iz tog perioda. "Belovode su za Vinčansku civilizaciju metropola poput danas Njujorka ili Pariza", priča za "Vreme" Dragan Jacanović. "Do ovog otkrića za velika neolitska naselja smatrana su ona koja su se rasprostirala na površini od oko 20 hektara, dok se većina naselja prostirala na 5-10 hektara. Belovode su naselje od 100 hektara koje je u završnoj fazi imalo 700-800 kuća. Takvih naselja nema mnogo. Belevode, zajedno sa Konjušnicom u Viteževu i Pločnikom kod Prokuplja mogu se smatrati evropskim metropolama petog milenijuma p.n.e."

Dr Borislav Jovanović iz arheološkog instituta u Beogradu, ekspert za arheometalurgiju i čovek koji je sedamdesetih godina otkrio i istražio doskora najstariji poznati rudnik Rudna glava kod Majdanpeka (datiran na oko 5000. g.p.n.e), nagovestio je Šljivaru i Jacanoviću mogućnost da u okviru vinčanskih naselja u tom kraju mogu da pronađu sitne grumenčiće ruda bakra – malahita i azurita. Tako je ranije na lokalitetima Divostin i Selevac iz istog perioda, na površini od 2500 m2 nađeno 110 arheometalurških uzoraka ovih ruda, od kojih 90% nije prelazilo veličinu mm3, pa se na osnovu njih ništa nije moglo zaključiti o eventualnoj metalurškoj obradi. U Belovodama je situacija bila potpuno drugačija. "Već posle tri-četiri dana radnici na iskopavanju su nas u šali pitali da nisu Vinčanci možda prskali vinovu lozu, jer su naišli na plavi kamen", kaže Jacanović. Na površini od samo 250 m2 pronađeno je na hiljade uzoraka rude, od kojih su neki težili i preko jednog kilograma. Pokazalo se da je u pitanju ruda sa visokim procentom bakra, ali bila je očigledna i još jedna činjenica – uzorci su predstavljali zapravo šljaku, bakarnu rudu iz koje je bakar najpre bio izvučen termičkom obradom. To je značilo da su stanovnici Belovoda znali kako da liju bakar, da je Vinčanska kultura od svojih početaka poznavala tajnu metalurgije i da je Vinča – definitivno prva metalna kultura Evrope, a možda i u svetu.

Neolitska metropola u Drenovcu

NEOLITSKA METROPOLA U DRENOVCU
 
Na arheološkim istraživanjima u Pomoravlju otkriveno je više od sto neolitskih naselja, a najznačajnija su Drenovac kod Paraćina, za koju se ispostavilo da je neolitska metropola, Vinorača kod Jagodine i Veliki Popović u opštini Despotovac. Ta neolitska naselja su iskopana poslednjih 50 godina, a istraživanja su posebno intenzivirana od 2002. godine.

Posuda iz Drenovca letos otkrivena

Posebno je zanimljiva neolitska metropola Drenovac za koju istraživači predvođeni direktorom Arheološkog instituta u Beogradu dr Slavišom Perićem pretpostavljaju da je nestala u prirodnoj katastrofi ili požaru iznoseći zaključak da je ova praistorijska zajednica živela u matrijarhatu.

Na nalazištu Drenovac radi međunarodna stalna arheološka radionica „Srednje Pomoravlje u neolitizaciji jugoistočne Evrope“, uz arheologe i studente iz Srbije, Bugarske, Grčke, Republike Srpske, Makedonije, Nemačke, Rumunije. Lokalitet je poznat kao Turska česma, obuhvata površinu od 30 hektara, i jedno je od većih neolitskih naselja na teritoriji Srbije i centralnog Balkana. Datira s kraja sedmog milenijuma pre nove ere, a pripada starijoj starčevačkoj i mlađoj vinčanskoj kulturi.

Dr Slaviša Perić ističe da su arheolozi nailazili na ostatke stambene arhitekture i na skoro osam metara dubine. Kuće su bile površine 15 metara sa osam metara, a po oruđu (ima alatki i od vulkanskog stakla čestog na Karpatima) vidi da su se stanovnici bavili zemljoradnjom, lovom i ribolovom.

Sada se radi na sistematizaciji arheološke građe sa ovog prostora, pišu stručni i magistarski radovi, doktorske disertacije. Ovaj projekat iskopavanja poznat kao „Arheološke radionice“, odvija se od 2002. godine uz učešće Arheološkog instituta, muzeja u Jagodini i Paraćinu i finansijsku pomoć Ministarstva kulture.

(Blic, 27.10.2010)

Etruski - Raseni i ruski jezik

Николай Севастьянович Державин:
Etruski - Raseni i ruski jezik

Mi danas već znamo, da su pretšasnici ruskog naroda, kao i njegova jezika, na svojoj teritoriji koju on sada drži, bili narodi duboke starine, koji su u svom kulturnom i jezičnom razvitku stajali na predindoevropskom ili jafetskom stadiju razvitka. Na jugu i jugoistoku evropskog dijela našeg Saveza u prvoj hiljadi godina prije naše ere to su bili Kimerijci, isto što i Kimeri ili Iberi, zatim Skiti i Sarmati, poznati starogrčkim autorima, počevši najranije od V vijeka prije naše ere. Sa pomenutim narodima, svakako da se ne iscrpljuje sav etnografski sastav starih naselja istočnoevropskog dijela našega Saveza. U njega su ulazili također Etrusci i nekoji drugi narodi.

Radovi N. J. Mara otkrili su u ruskom jeziku ogromno etrusko naslijeđe, ili etruscizme, i to najviše u sastavu korjenskih ruskih riječi.

Kao etrusko naslijeđe u ruskom jeziku javljaju se, na primjer, slijedeći termini:

a) imena životinja koje su služile za prenos i prevoz - pas - »лайка« (otuda »лаи, лаять«), konj - »лошадь«, jelen - »лось«,

b) kozmički termini - рай, радуга, рок, рокот (od »неба«, »грома«) луна, луч, ручей, река itd.

v) mikrokozmički - глаз, рот (»jutarnja zora«), osnova u glagola рождать, расти i drugi.

g) socijalni termini (među njima termini uzrasta kao i termini srodstva) - раб, отрок, ребенок ... ,

d) tehnički - рука, ремесло, рыть , рушить,

e) viši pojmovi - рад, ропот, речь itd.

ž) pridjevi - румяный, рижий itd. da ne govorimo o množini glagola*

Opsežna paleolingvistička istraživanja dovela su N. J. Mara do zaključka, da ruski jezik, kako se danas objašnjava paleontologijom govora, »vapi protiv savršeno naivnog mišljenja, kao da bi nekada sporni termin (tj. termin Rus - N. D.) bio donesen u Rusiju sa germanskog sjevera ili uopšte da se javljao genetički, a ne u njegov širokoj, istorijski izvjesnoj primjeni, zaslugom nekakvih došljačkih đetića tuđih autohtonom procesu nastajanja i razvitka ruskog naroda... «.

»U plemenskom imenu Рус, Русский govori N. J. Mar, - imamo trag, plemenskog imena Etruska - Rasena, kao što se isto pojavljuje i u imenu staroga naroda na teritoriji SSSR - Roksalana (Roks-Alani) kod Strabona«**.

Po objašnjenju N. J. Mara u etruscizme u ruskom jeziku spadaju i riječi: речка, лес, рог, рок, рожь, род, народ, рост, рос = рус, Русь, русский, grad Руса, rijeka Рог i njena pritoka Русская, rijeka Рытая, na kojoj leži Русино = Росино, rijeka Рось, rijeka Полоть, rijeka Порусье, rijeka Редья, staro ime rijeke Volge - Ра (Rha); gradovi Кречево, Рязань, Ряжск, Ржев, Ростов i drugi, a također i: русло, рука, stepen komparacije - лучше, тризна, краса, красный, красить, кресать (ukresati vatru), рад, радоница ←→ радуница, рожать, ржать i druge.

Po oceni N. J. Mara to je etruski ili rasenski ili jednostavnije ... ruski ili raski plemenski sastav, koji označava klasnu organizaciju graditelja najstarijih gradova u Rusiji ***.

Po tumačenju N. J. Mara, Etrusci, isto što i Ruši i Pelazgi - ruski su jafetovci, t. j. jedan od elemenata onoga jezičnog supstrata ili one govorne baze, iz koje je docnije ponikao ruski jezik, koga sačinjavaju velikoruski, ukrajinski i bjeloruski jezik. Gore navedeni etruscizmi su u jednakoj mjeri prisutni u sva tri pomenuta jezika a ne samo u velikoruskom. Ovo nam daje osnova, između ostalog, da govorimo o jedinstvenosti etničkog i kulturnog supstrata, od koga je izgrađena osnova velikoruskog, ukrajinskog i bjeloruskog jezika i da istočne Slovene nazovemo baš ruskim Slovenima.

Međutim, etruscizmi ne iscrpljuju bogatu riznicu jafetskog naslijeđa u trima jezicima, koje smo pomenuli, koji su nastali u davno preistorijsko vrijeme na jednom zajedničkom govornom supstratu. U tim su jezicima isto tako pretstavljena i odlaganja drugih preistorijskih t. j. jafetskih plemena - naroda, koji su na teritoriji SSSR ponikli u procesu plemenskog ukrštavanja kao rezultat mnogovjekovnog međusobnog saživljavanja naroda.

Kao jafetsko naslijeđe u ruskom jeziku, pored gore pomenutih, javljaju se također i slijedeće riječi: бог, истукан, солнце, слеза, журать, шуршать, сулить, посылать (saglasno - посулы i посол), юг, день, жена, сети, первый, бег, берег, смерть, смердь, смерды, сумерки, смелый, месяц, серебро, целый, чело, дерево, дергать, держать, дерзкий, тень, конь (ukrajinski кинь), бор, мор, морда, муравей, биря, бушевать, гнать, тонуть, вор, ворог, время, ворожей, ворожить, волхв, скоморох, чумак (prvobitno trgovac), товар, кабак, чумарка, Дон, Днепр, Днестр, Дунай; Хвалынское (kaspisko) море: - Пермь, Бежецк, Псков, Киев, Березань, Кострома, Муром, Кинешма i druga.

Ogromnu jafetsku ostavštinu sadržavaju ruske legende i folklor, na primjer poznata legenda o tri brata (Кий, Щек и Хорив); koji su osnovali Kijev, legenda o zvanju varjaške braće Rjurika, Sineusa i Truvora. U ta tri imena N. J. Mar vidi totemna božanstva preistorijskih naroda Novgoroda i Volžsko-kamskoga rajona. U to vrijeme to su plemenska imena: Rjurik - »Rus«, Sineus - ukršteni termin »Ionorus«, Truvor - »Sarmat«.

Narod sa tim kulturnim naslijeđem, sada ruski (velikoruski, ukrajinski i bjeloruski) narod, stupio je početkom naše ere u istoriju prvo pod imenom Veneda ili Veneta, a docnije, počevši od VI vijeka naše ere, pod imenom Veneta, Slovena i Anta.

Rečenome dodajem, da S. Gedeonov u svome klasičnom djelu »Varjazi i Rusi« konstatuje da je »od Volge - Rose pa do Kurišhafske Rusije svo ovo prostranstvo zemlje, naseljeno slovenskim i njima po jeziku srodnim litavskim plemenima, pokriveno rijekama, koje nose imena Ros, Rosa, Rusa«. Autor navodi mnogo takvih imena. Imena rijeka Volga - Ros, Njemen-Ros, Oskol-Ros itd. jasno pokazuju na iskonsko značenje termina рось »voda«, »rijeka« uopšte; u keltskom rus, ros - »jezero«, otuda i ime riječnoga božanstva ili vodene nimfe - русалка i praznik русалии i ручей, i русый - svijetli, i русло - »i ruslo i rusaljka su od riječnoga священого Русь«****. Odrazom jezične starine Gedeonov smatra i narodni izraz святая Русь ili kako imamo, na primjer, kod Kurbskoga »святорусская земля«.

S etnogenetičke tačke gledišta sasvim je moguće da se termin русь upotrebljava u značenju »voda« a u isto vrijeme i u svojstvu plemenskog imena. Mi već znamo, da se termin русь upotrebljava u značenju »voda« a u isto imena rijeka i za imena naroda. Uzgred primjećujem, da se kao u posljednjem slučaju ime totemnog božanstva odložilo u imenu heroizovanog i istorizovanog jugoslovenskog Kraljevića Marka, koji je prvo bio - bog rijeke.


--------------------------------------------------------------------------------------

* Н. Я. Марр, Готское слово guma - »муж«. Избр. раб., IV, str. 265

** Н. Я. Марр, Термин из абхазо-русских этнических связей »лошадь« и »тризна«. Избр. раб., V, str. 117-152. Strabon je znameniti grčki geograf, r. 9-66 prije n. e., umro 24 g. n. e.; od njega je djelo pod naslovom Ι'εωγραφιχά, u 17 knjiga.

*** Н. Я. Марр, »Из переживаний доисторического населения Европы«. Избр. раб., V, str. 317.

**** С. С. Гедеонов, Варяги и Русь, dio II, St. Petersburg, 1876, str. 420-425.

Praistorija jugoslavenskih zemalja

PRAISTORIJA JUGOSLAVENSKIH ZEMALJA
(željezno doba)



0. Predgovor i uvod

3. Jugoistočnoalpska regija sa zapadnom Panonijom - UVOD
3.1. Dolenjska grupa
3.2. Svetolucijska grupa
3.3. Notranjska grupa
3.4. Ljubljanska grupa
3.5. Grupa Martijanec-Kaptol
3.6. Grupa Donja Dolina - Sanski Most

4. Jadransko-zapadnobalkanska regija - UVOD
4.1. Istarska grupa
4.2. Liburnska grupa
4.3. Japodska grupa
4.4. Srednjodalmatinska grupa
4.5. Srednjobosanska grupa

5. Srednjopodunavska regija

6. Centralnobalkanska regija - UVOD
6.1. Glasinačka kultura
6.2. Kneževski grobovi iz Novog Pazara i Atenice
6.3. Moravsko-timočka oblast
6.4. Oblast istočnog Kosova, južne Srbije i severne Makedonije
6.5. Srednja i istočna Makedonija
6.6. Đevđelijska grupa
6.7. Pelagonija
6.8. Ohridska oblast

7. Etnogenetska pitanja

8.1. Keltska kultura u Jugoslaviji - Uvod i istočna grupa
8.2. Keltska kultura u Jugoslaviji - Zapadna grupa i zaključna razmatranja

9. Zaključna razmatranja

10. Popis nalazišta na kartama i skraćenice

11. Bibliografija

13. Tabele (1. dio)
13. Tabele (2. dio)

Srpsko numizmatičko društvo

Srpsko nimizmatičko društvo je osnovano 1956. godine kao dobrovoljno udruženje građana koje okuplja i organizuje numizmatičare-sakupljače numizmatičkog materijala i one koji taj materijal naučno proučavaju. Sedište Društva je u Beogradu, Narodni muzej, Trg Republike 1a. Srpsko numizmatičko društvo o svojoj delatnosti obaveštava javnost publikacijama, predavanjima, izložbama i drugim nastupima i manifestacijama.




The Serbian Numizmatic Society was founded in 1956 as a voluntary civil association for communication and organization of numismatists - coin collectors and those that study the material scientifically. The society is seated at 1a, Trg Republike, National Museum, 11000 Belgrade. The Serbian Numismatic Society informs the public on its activities by publications, lectures, exhibitions and other presentations and manifestations.

Celtic Art in Pagan and Christian Times

CELTIC ART IN PAGAN AND CHRISTIAN TIMES
by J. Romilly Allen, F.S.A.

First published: November 1904
Second edition: London, January 1912

Preface:

This work is an attempt - whether successful or not the critic must decide - to give a concise summary of the facts at present available for forming a theory as to the origin and development of Celtic art is meant the art of the peoples in Europe who spoke the Celtic language, but it must always be borne in mind that although linguistically the were Celts, yet racially they were of mixed Celtic and Iberian blood, so that their art was possibly quite as much Iberian as Celtic. It is only since the epoch-making discoveries of Schliemann in Greece, of Flinders Petrie in Egypt, and of Arthur Evans in Crete that it has been possible in a satisfactory manner to connect the culture of Britain in the Bronze Age with the corresponding culture on the Continent. It is now quite clear that certain characteristic decorative motives, such as the divergent spiral, are of foreign origin instead of having been invented in Ireland, as was at one time believed. Other discoveries made in England, more especially those at Aylesford, Glastonbury, Mount Caburn, and and Hunsbury, have thrown an entirely new light on the archæology of this country by showing that the Early Iron Age began here two or three centuries at least before the Roman occupation. Lastly, the explorations made by Continental antiquaries at Hallstatt in Austria, La Tène in Switzerland, and in the Gaulish cemeteries of the Marne district in France, point to the sources of the culture to which the late Sir Wollaston Franks gave the name "Late-Celtic".

Celtic art naturally divides itself into two distinct periods, the Pagan and the Christian. With regard to the latter, the remains have been so fully investigated that it is hardly probable any new facts will be brought to light which will seriously alter the conclusions now arrived at. With regard to the Pagan period the case is altogether different, as most of the finds hitherto made have been due to accident, and until the large number of inhabited and fortified sites belonging to this period are systematically excavated our knowledge must necessarily remain incomplete.

Contents:

Chapter I

The Continental Celts and How they Came to Britain

Chapter II

Pagan Celtic Art in the Bronze Age

Chapter III-V

Pagan Celtic Art in the Early Iron Age

Chapter VI-VIII

Celtic Art of the Christian Period

Keltske fibule

Miodrag SLADIĆ, Filozofski fakultet Beograd

Tragom ranih keltskih uticaja na prostoru Timočke krajine

Na lokalitetu Banjska stena, u blizini Gamzigradske Banje, otkrivena je 1996. godine zoomorfna bronzana fibula sa predstavom glave hibridne životinje na kružno modelovanoj posuvraćenoj stopi. Fibula pripada horizontu ranih keltskih nalaza i najistočniji je nalaz ove vrste. Sličnost u pojedinim detaljima sa najstarijim fibulama sa kružno posuvraćenom stopom koje pripadaju sredini V veka pre naše ere, daje ovoj fibuli izvesnu hronološku prednost nad ostalim fibulama ovog tipa.

www.scribd.com/doc/25778747/Keltoiska-Fibula-u-Dolini-Timoka


ON TRACING EARLY CELTIC INFLUENCES IN TIMOČKA KRAJINA


Summary:

During 1996, in the systematic excavations carried out on Banjska Stena site, upstream from Gamzigradska Banja, a bronze crossbow zoomorphic fibula was found. It belongs to the type of Early La Tene fibulae having on the upturned foot a knob styled in the form of a hybrid animal, and modeled in the shape of a fish caught in the net, or maybe a fish with a harness. According to research so far, it is thought that the idea for their creation was inspired by the images of dragons represented on the scabbards of Early La Tene swords, as well as on pottery vessels of the type of tulip shaped tall goblets. In accordance with the concentration of these findings, and bearing in mind their Celtic origin, they can be considered to have originated from south-eastern Pannonia, in the present-day Hungary (Szent Andrea, Liter, Sopron-Becsidombrol), and western Rumania (Pecica). Later on, the distribution of such fibulae spread to Posavina (Donja Dolina), as well as to Serbian Podunavlje (the Danube valley) – Viminacium. However, although the finding from Banjska Stena is the most eastern one (Timočka Krajina) from the centre of their origin, it can be given absolute chronological primacy within this type of fibulae, due to great similarities to the fibulae originating in the Celtic culture central area (Val-de-Travers). The fibula from Banjska Stena should be dated into the middle of 4th century, or at the very beginning of the creating of this type of fibulae, whereas others may generally be dated in the second half of 4th century AD.

Neandertalac iz Sićeva

NEANDERTALAC IZ SIĆEVA

NIŠ - Tragove praistorijskog čoveka arheolozi su našli u pećinama u Sićevu. Prof. dr Dušan Mihailović kaže za “Novosti” da su istraživanja započeta još pre sedam godina i da su tokom ispitivanja stručnjaci nailazili na hiljade alatki iz srednjeg paleolita,koje pripadaju neandertalcu.

Predmeti stari 80.000 godina

- Najznačajnije otkriće su ljudski ostaci, o kojima preliminarni rezultati govore da su stari najmanje 100.000 godina - predočava nam prof. dr Dušan Mihailović, rukovodilac međunarodnog arheološkog tima. - Otkriveni artefakti procenjeni su na 80.000 godina. Za datovanje ostataka stručnjaci su koristili termoluminiscenciju izgorelog kremena i ESR metodu,odnosno radiometrijske metode naučnika sa Univerziteta u Bordou iz Francuske i kanadskog univerziteta u Hamiltonu.

U aktuelnim istraživanjima Velika i Male Balanice u Sićevu učestvuje više od 20 stručnjaka iz Kanade, SAD, Srbije. Među stručnjacima su Džek Rink (Hamilton), Majkl Mizlio, oksfordski saradnik, Mirjana Raskondić. Za Veliku Balanicu, kako je dr Mihailović još 2006. godine izneo za “Novosti”, smatra se da je bila bazni logor, dok je Mala Balani služila za sahranjivanje. Od samog početka verovalo se da ima posebnu namenu.

Značajni otkrića u pećini Velika Balanica zebeležena su još pre četiri godine, kako su “Novosti” pisale. Na osnovu iznađenih slojeva pretpostavilo se da je u jednom periodu neandertalski čovek možda živeo u praktičnoj kohabitaciji sa savremenim čovekom. Dr Mihailović je još tada izneo teoriju da su u Velikoj Balanici kao u baznom logoru, ljudi boravili kako bi se sakrili od zime.

Sićevačka nalazišta su prvog ranga. Po otkriću zbog sadržaja i očuvanosti i celovitosti slojeva, pretpostavljaju se vrednim, ranije pronađenim artefaktima u Hadži-Prodanovoj pećini i Petrovaradinu. Među značajnijim centrima zbivanja arheologija je već iz ovih perioda priznala bugarska staništa (Bačo Kior,Taman Dubka, na 100 kilometara od Srbije). Stručnjaci veruju da Velika i Mala Balanica stoje u ravni sa čuvenim nalazištem srednjeg paleolita Krapina u Hrvatskoj, koja datira pre 100.000 godina. Značaj sićevačkih pećina prepoznalo je i Ministarstvo kulture, koje ulaže u ovaj projekat. Kraj ovogodišnje kampanje je 15. avgusta.

Novo otkriće u Gamzigradu

Ново откриће у Гамзиграду

Изван зидина царске палате "Феликс Ромулијана", у Гамзиграду код Зајечара, 17. јула ове године, пронађена је скулптура необичне лепоте и значаја. Најновије изненадно археолошко откриће, северно од ове царске грађевине, уследило је након петогодишњих најсавременијих гомагнетских и геофизичких снимања стручњака Немачког археолошког института из Франкфурта на Мајни. Необична скулптура откривена је након отварања прве сонде поред зидина грађевине дугачке 30 метара, за коју се до сада претпостављало да је занатски центар.

Претпоставља се да скулптура симболизује победу Рима над варварима. На њој се види дивља свиња поклекла на предње ноге прободена копљем и ловачки пас који ју је ухватио за ногу. Виде се и два коњска копита. Нажалост, скулптура није у целости очувана, јер недостају коњ и јахач. Претпоставља се да је јахач који недостаје, уствари богиња Дијана, која је код Римљана и Латина била богиња лова. Стручњаци кажу да је та скулптура најзначајније откриће после архиволте из 1984, и порфирне главе Галерија из 1993. године.

Представник Археолошког института из Београда Стефан Поп Лазић, рекао је да су најсавременија снимања на овом терену открила да се ван зидина царске палате налази једно читаво насеље са око 50 грађевина. "Сигурно је да се ту налазила вила неког земљопоседника са двориштем у средини, а по остацима стакла је јасно да су се на овом месту одвијале многобројне делатности. Претпостављамо да су се вршиле припреме за изградњу царске палате, што ће све будућа истраживања показати", изјавио је Лазић.

Царска палта "Феликс Ромулијана" је од 29. јуна 2007. на Унесковој листи светске културне баштине.

Видео вести: Откривена скулптура из III века

Ishrana u antičkom Rimu

Anka Lalović:
ISHRANA U ANTIČKOM RIMU

U najranijim vremenima Rimljani su živeli jednostavno i skromno. Uglavnom su se hranili kašom od brašna, povrćem, voćem, ribom i maslinovim uljem. Prvi profesionalni kuvar došao je u Rim 190. godine pre n.e, a prva pekara otvorena je oko 200. godine pre Hrista.

Od I veka nove ere, doba najveće moći i bogatstva, Rim menja svoj način života i od kulinarstva stvara prefinjenu umetnost. Najbolje prodavani robovi bili su upravo oni koji su bili stručnjaci u ovoj oblasti. Bogati Rimljani su tada počeli da preteruju u svom rasipništvu i ekstravagantnosti, te su mnogi od njih postali drugačija vrsta roblja - robovi svojih stomaka. Čuveni filozof Seneka je sarkastično optuživao svoje sugrađane "da su jeli do povraćanja, a povraćali - da bi jeli".

Šta zna dete šta je sto miliona

Koliko je Seneka bio u pravu, govori nam podatak iz života čuvenog rimskog rasipnika, kulinara i sladokusca, Apicija: ovaj je nasledio 100 miliona (!) sestercija, od čega je najveću sumu utrošio na ekstravagantne večere. Kada ga je poslužitelj skrušeno izvestio da mu je preostalo još samo 10 miliona, ovaj mu je rezignirano odgovorio:

"Kako je moguće da pravi gurman živi u takvom siromaštvu?"

Posle toga, Apicije je izvršio samoubistvo, "da ne bi morao da sedi za običnom trpezom".

Siromašni svet u to vreme i dalje ima umerene obroke i jednostavnu kuhinju. U njoj se pripremala brašnena kaša, bob, pasulj, sočivo, riba i voće, a religijske svečanosti na kojima su žrtvovane životinje, za mnoge od njih predstavljale su jedinu mogućnost da se najedu mesa. Kasnije, kada su otvorene pekare, kupovali su i hleb, i to crni, lošijeg kvaliteta.

Šta bismo od ovoga sve jeli i pili, a šta - nikako

Rimljani su poznavali razne vrste biljaka od kojih su pripremali variva, salate ili začine. Gajili su grašak, bob, sočivo, tikvice, rotkvu, blitvu, šargarepu, krastavac, karfiol, špargle, endiviju, artičoke, prokelj, kupus, praziluk, crni i beli luk. Iz prirode su uzimali zelje, koprivu, pečurke i druge jestive biljke. Od voća, najviše su koristili masline, zatim jabuke, kruške, trešnje, šljive, breskve, orahe, bademe, kesten, grožđe, urme, smokve, limun, nar, mušmule, dinje i lubenice. Od začina, osim domaćih, koristili su i razne uvezene, a najviše zastupljeni u kuhinjama bili su biber, kim, peršun, mirođija, šafran, cimet, đumbir, miloduh (selen), nana, seme pinije (pinjole). Zanimljivo, mnogi začini koji se pominju u originalnim rimskim receptima danas nisu poznati.

Što se tiče mesa, najviše se koristila ovčetina, jagnjetina, jaretina, zatim meso mladih magaraca, svinjetina i govedina. Posebno su bile među sladokuscima cenjene vulve i punjena vimena mladih prasica. Rimljani su rado jeli živinsko i ptičije meso. Spremali su kokoši, patke, guske, kao i (danas) ukrasne ptice - labudove, nojeve, ždralove, flamingose, golubove, drozdove i paunove, od kojih je posebno cenjen jezik i mozak. Izuzetna poslastica bili su slavuji. Od divljači, posebno su bili na ceni divlji veprovi, zečevi i srndaći, a poseban specijalitet predstavljali su puhovi, koje su tovili orasima, žirom i kesenom i pripremali ih sa mlekom, medom i makom, a služili kao - predjelo.

Takođe, na rimskoj trpezi su znale da se nađu i žabe, kao i puževi spremljeni sa vinom, dok su sitne poslastice predstavljali crvčci i skakavci. Dok je običan svet od plodova mora koristio jeftine, male i slano konzervisane ribe, dotle je na trpezama bogatih bilo jesetre, mrene, tunja, jegulja, zubataca, rakova i ostriga.

Od ostalih namirnica, rado su se jela jaja kokoši, paunova, fazana, galebova i ostalih vodenih ptica, pa zatim mleko i sir krava, ovaca i koza. Sir je po pravilu bio sušen na dimu. Maslac je bio nepoznat starim Latinima.

Za pripremu hrane, najviše je korišćeno maslinovo ulje, zatim svinjska i guščija mast kao i goveđi, ovčiji i kozji loj. Rimljani su prilično kasno upoznali pripremanje hleba, pa su do tada, kao i ostala italska plemena, jeli brašnenu kašu sličnu palenti, koja je i kasnije ostala glavna hrana u običnom narodu. Hleb su u početku pripremali u vidu beskvasne lepinje, a u II veku pre n.e. prihvatili su od Grka pripremanje hleba sa kvascem i pečenje u zidanim pećima. Osim hleba, pripremana su i raznovrsna peciva sa dodatkom mleka, jaja, meda i oraha. Od žitarica, korisili su ječam i pšenicu koje su mleli na ručnim žrvnjevima ili onim koje su pokretale životinje, a kasnije i u vodenicama.

Za piće, koristili su mnogobrojna domaća i uvezena vina, kojih je bilo oko 18 vrsta, a neka specijalna su kao dodatak imala latice ruža i ljubičica. Pili su ih razblažena sa vodom, snegom ili ledom. Preko zime, Rimljani su pripremali kaldu, zagrevali su vodu i vino u bronzanim samovarima sa dodatkom začina, a pili su i pivo, sokove, razblaženo sirće, dok su kao aperitiv služili mulsum - vino kuvano sa medom.

Kada se i gde sve jelo i pilo

Hrana se pripremala u kuhinji (lat. culina - otuda današnji naziv kulinarstvo), koja je bila smeštena u podrumskim prostorijama. U njoj se nalazila zidana peć za hleb, uzdignuto ognjište za kuvanje, veliki kameni sto za pripremanje hrane, cisterna sa vodom i niz raznovrsnog kuhinjskog pribora od keramike i metala. Od stonog posuđa upotrebljavali su plitke i duboke tanjire, činije, krčage, čaše i pehare... Proizvodili su ih od keramike, bronze, bakra, stakla, a za najimućnije - od srebra i zlata. Pri jelu služili su se kašikama, noževima i čačkalicama od drveta, kosti ili metala (bronze, srebra i zlata), u zavisnosti od statusa domaćina. Najradije su jeli prstima, a između jela prste su prali mirišljavom vodom.

Rimljani su imali tri glavna obroka dnevno: doručak (iantaculum), ručak (prandium) i večeru (cena), od kojih je kod svih, bez obzira da li je običan građanin, seljak ili patricij, glavni obrok bila večera. (Ovo ne čudi posebno, jer tako je npr. i kod današnjih Francuza - prim. redakcije.)

Za doručak koji se obavljao od 7 do 9 časova Rimljani su imali hleb, sir, masline, med, so, malo vina, kao i sveže i suvo voće. Za ručak, između 12 i 13 časova, na stolu je često bio hladan obrok: varivo, riba, jaja, pečurke, voće i vino, ili su pak koristili ostatke večere. Tako je svima jedini pravi obrok bila večera i, u zavisnosti od okolnosti i društvenog položaja, mogla je biti skromna i brzo se završiti, ili pak one ekstremne, kao što su bile Neronove, Apicijeve ili Trimalhionove, koje su trajale do zore!

Večera je počinjala posle 16 časova zakuskom, za koju su obično pripremana hladna jela: jaja, sir, razno povrće, puževi, školjke, riba, voće, a pio se mulsum. Za glavni obrok bili su pripremani specijaliteti od raznog mesa, ribe, povrća, a sve to sa raznovrsnim sosovima.

U bogatim rimskim kućama jelo se služilo u trpezariji (triclinium), dok je narod jeo u kuhinji, a preko leta u atrijumu. Trpezarija je zauzimala glavno mesto u kući i bila bogato ukrašavana freskama i mozaicima. Jedan od čestih motiva na mozaicima bila je predstava skeleta (opominjala je da je život kratak i da zato treba uživati) ili predstava boga Dionisa, zaštitnika vina i vinogradarstva. Upravo takvu jednu predstavu ovog božanstva arheolozi su otkrili i u carskoj palati u Felix Romuliani. Tavanice su oblagane drvetom, slonovom kosti ili tkaninom i često su bile pokretne, da bi na goste moglo da se baca cveće, ili su u njih bile ugrađene cevčice kojima su se do gostiju dovodili razni mirisi, od kojih je najcenjenija bila ruža.

Od nameštaja u trpezariji, glavno mesto zauzimao je sto i ležajevi oko njega. Jedna strana stola bila je slobodna za posluživanje. Rimljani su jeli poluležeći, dok su žene i deca sedeli na klupama i stolicama. Ostali deo trpezarije bio je slobodan za robove-poslužitelje, kao i za zabavljače. Prema vrsti posla koji su obavljali, robovi su nosili različita imena: jelonoša, vinotoča ili pregustator - rob koji je prvi probao sva jela i pića, zbog stalne sumnje da su mogla da budu zatrovana.

Otmene večere trajale su dugo i za to vreme goste su zabavljali guslari, pevači, sviračice na harfi, kitari i fruli, pevači, lakardijaši, pelivani ili plesačice.

Bronze Age Cultures in Vojvodina

Nikola Tasić:

HISTORICAL PICTURE OF DEVELOPMENT OF BRONZE AGE CULTURES IN VOJVODINA

www.scribd.com/doc/34606882/Nikola-Tasić-Historical-Picture-of-Development-of-Bronze-Age-Cultures-in-Vojvodina


Résumé/Summary:

ИСТОРИЈСКА СЛИКА РАЗВОЈА КУЛТУРА БРОНЗАНОГ ДОБА ВОЈВОДИНЕ

Јужне области Панонске низије добро су истражене када се мисли на време бронзаног доба, прецизније II миленијум пре н.е. Више од 120 година врше се мања и већа истраживања, прикупља материјал и обрађују сакупљени подаци. Све то пружа могућност да се процес развоја култура бронзаног доба сагледа као процес појаве, еволуције и нестанка култура, њихове стилске и типолошке карактеристике, економике и хронолошког вредновања. Детаљном анализом дошло се до закључака који показују да су се током овог периода одвијали процеси интеграције и дезинтеграције култура, њихов настанак и нестанак. У овом раду покушали смо да пратимо те процесе. Они би укратко могли да се сумирају на:

a) Процес настанка култура раног бронзаног доба и то оних које се у Срему формирају на основама финалне фазе вучедолске културе. То је винковачка култура која запоседа исте локације и има сличну функцију у Срему као и старија култура. То је изградња система утврђених насеља која су подизана на десној обали Дунава као брана надирању позних степских култура. Њихове фортификационе карактеристике, географски положај и други елементи указују да добро организован систем одбране, нека врста »праисторијског лимеса« (Карта 1). Подручје Војводине је у овом тренутку дезинтегрисано чињеницом да се у Банату формира стилски другачија култура, моришка (Мокрин-Перјамош) а на југу од ње »Панчево - Доња Варош« а нешто касније рана ватинска култура. Она је за кратко време интегрисала велики простор и делом прешла на југу Саву и Дунав.

b) Други значајан преломан тренутак у развоју култура бронзаног доба чини продор носилаца инкрустоване, најпре Трансданубијске, затим Сримљан (Szeremle) и најзад комплекс Дубовац-Жуто Брдо-Gârla mare, Cârna, Orsoja, Балеј. Развијена фаза ове културе ширила се Дунавом према југозападној Румунији и северозападној Бугарској. У исто време долином Тисе на простор северног Баната и Бачке појављује се »Карпатска варијанта« Hügelgräber културе.

c) Најзад у позном бронзаном добу у Срему, јужном Банату и у мањој мери преко Дунава, на основама Белегиш културе, њене старије фазе, појављују се велике некрополе са црном глачаном керамиком »Гава типа« која ће интегрисати велики простор од Карпата, па преко Трансилваније у Банат до Срема. Појава ове керамике која се типолошки опредељује у Белегиш II-Гава, Медијас у Румунији, прати распрострањен комплекс »остава бронзаних предмета времена Hа А1–А2« какве су познате код нас у Срему, на целом простору Баната у Трансилванији и румунском Подунављу и даље. Са њима се завршава бронзано доба и на просторима Војводине.

Хронолошке и културне одреднице предложене периодизације биле би за Војводину:

1. Рано бронзано доба - 2000/1900 - 1600. год. пре н.е.
Културе: винковачка, Маково (Makó/Macău), моришка, Besenstrich-Stempel (Панчево-Доња Варош);

2. Средње бронзано доба - 1600/1500-1200. год. пре н.е. са позном ватинском културом, раним културама инкрустоване керамике, Остојићево-Gerjen (на северу Баната). У другој фази овог периода развијају се рана Белегиш култура (Белегиш I) у Срему; Hügelgräber на северу Војводине (Банат и Бачка) и развијене културе са инкрустованом керамиком (Дубовац, Жуто Брдо).

2. Позно бронзано доба - 1200-900. год. пре н.е. карактерише појава великих некропола са спаљеним покојницима Белегиш II времена (Белегиш, Роспи Ћуприја, Карабурма, Рафинерија нафте код Панчева, Орешац и Иланџа код Вршца и др.). На овим урнама видан је утицај Гава културе. Северозападни део Бачке и западни Срем били су захваћени крајем овог периода продором носилаца ране Urnenfelder културе са којом у средњој Европи започиње старије гвоздено доба.

Early Iron Age in the Serbian Danube Basin

Nikola Tasić:
HISTORICAL PICTURE OF DEVELOPMENT OF
EARLY IRON AGE IN THE SERBIAN DANUBE BASIN
(Original Scholarly Work)


www.scribd.com/doc/20793689/Nikola-Tasić-Historical-Picture-of-Development-of-Early-Iron-Age-in-the-Serbian-Danube-Basin


Résumé/Summary:

ИСТОРИЈСКА СЛИКА РАЗВОЈА РАНОГ ГВОЗДЕНОГ ДОБА У СРПСКОМ ПОДУНАВЉУ

Хронолошка граница између бронзаног и старијег гвозденог доба уочљива је на налазиштима у српском Подунављу, посебно у Срему, јужном Банату па и у већем делу западне Румуније, на прелазу II у I милениј пре н. е. То је територијално јако распрострањена Белегиш II – Гава култура коју прати велики комплекс остава Hа А1–А2 периода и бројне некрополе и налазишта са црноглачаном керамиком која, нарочито у финалној фази, доживљава највиши домет (гирланд мотиви, изузетан квалитет израда посуда, максимално углачана црна површина). Престанком употребе ове врсте керемике започиње стварања новог, распрострањеног културног комплекса чија је керамика украшавана печатним мотивима, спиралама и „S” мотивима. Налази ове врсте су ређи на источноалпском простору (у Словенији, источној Аустрији), а знатно чешћи на налазиштима у српском и румунском Подунављу и северозападној Бугарској. Назван је Босут-Басараби комплекс по два добро истражена налазишта: Босут – вишеслојно налазиште у источном Срему и Басараби – велика некропола у Олтенији (Румунија). Временски траје, укључујући његову рану фазу (Калакача-Горнеа), од почетка па до средине I миленија, када на простору Војводине и непосредно уз Дунав на југу долази до краткотрајног продора скитских племена (налази из околине Вршца, са некрополе код Дорослова, из околине Београда – Ритопек, налази са подручја Ђердапа као што су украси из Барача). Налази који се у литератури помињу јужно од Дунава (Злотска пећина или Атеница код Чачка) могли су да доспеју и као предмети трговине између скитских и палеобалканских племена.

Без обзира што је продор скитских племена кратко трајао, он је био несумњиво пресудан за дубље промене које су довеле најпре до нестанка Босут-Басараби комплекса, затим до краткотрајне појаве сремске групе (коју између осталих налаза илуструје и чурушка остава) и првог таласа продора келтских племена из средње Европе у јужну Панонију и српско Подунавље. Стабилизација Келта припада нешто млађем времену, почетак III века пре н. е., после њиховог пораза код Делфа 279. године, када се враћају на север и у српском Подунављу оснивају бројна насеља. У античким изворима они су забележени као Скордисци, који су у Срему и јужно од Дунава у северној Србији основали своју државу.

Svetilište Jupitera Dolihenusa

Ljubinka Vuković:
Svetilište Jupitera Dolihenusa u Brzoj Palanci



http://razvitak.4shared.com/
http://www.scribd.com/doc/20153766/Svetilište-Jupitera-Dolihenusa-u-Brzoj-Palanci

Praistorijska ishrana u srednjem Podunavlju

Aleksandar Medović:
ŠTA SU JELI NAŠI PRAISTORIJSKI PRECI?

Votivni (kultni)
hleb od gline iz neolita,
Potporanj, Vojvodina

Koliko puta vam se desilo da vam ručak zagori? Ovaj maler pratio je i prastanovnike srednjeg Podunavlja. Kad se organska biljna materija izloži visokoj temperaturi ona se vremenom ugljeniše. Ugljenisani ostaci plodova i semena biljaka ne podležu procesima biološkog razlaganja i tako ostaju vekovima očuvani u zemlji. Vatra je bila sveprisutna u praistorijskim naseljima. Služila je kao izvor toplote i svetlosti, bila je izvor života. U njoj su završavali ostaci jela kao i "ono što je palo na pod". Prilikom čišćenja uvek nešto promakne pored vatre ili peći, ne sagori sasvim i zavuče se na nepristupačno mesto u kući i tamo ostane zauvek. Setite se samo šta vam se sve nalazi iza šporeta? Ni u praistoriji ljudi nisu hteli da znaju šta im se sve nalazi iza peći. Njihove kuće su imale drvene konstrukcije i krovove od trske. Idealan materijal za brzo širenje plamena. Onog trenutka kad se izgubi kontrola nad vatrom, ona se pretvara u pravu stihiju. U velikim, utvrđenim naseljima, prolazi između kuća bili su uski, svega pola do jedan metar širine. U čestim požarima stradala bi cela naselja zajedno sa rezervama hrane. Zbog velike energetske vrednosti ratarskih proizvoda, čuvanih u silosima i jamama, dolazilo je do velikih eksplozija u kojima bi zatim ugljenisani plodovi bukvalno zasuli celo naselje. Idealna prilika za arheobotaničare da nam kažu šta su sve drevni stanovnici uzgajali i čime su se hranili.

Piraunos

Osnovu praistorijskog, kao i današnjeg ratarstva, čine tri grupe useva: žitarice, mahunarke i biljke uljarice. U ljudskoj ishrani žitarice su pokrivale najveći deo potreba za ugljenim hidratima, mahunarke su bile izvor biljnih proteina, biljke uljarice su pune esencijalnih (za život neophodnih) nezasićenih masnih kiselina. U Panonskom basenu nije bilo teško pronaći mesto sa plodnim tlom i obiljem vode. Na izbor lokacije za izgradnju naselja, pre svega, uticao je strateški i odbrambeni položaj ovog područja. Na ondašnjim njivama rasle su sledeće žitarice: ječam (obuveni i neobuveni), jednozrna i dvozrna pšenica, krupnik, hlebna (meka) pšenica kao i jedna vrsta pšenice - timofejeva pšenica (?), čija semena su nalik dvozrnoj. Gajeni su još proso i u manjem obimu italijanski muhar. Raž i ovas nisu imali veliki značaj u ishrani praistorijskh ljudi, njihovo vreme će tek doći. Mahunarke (sočivo, grašak, grahorica, sastrica, bob i naut) su i onda korišćene u plodoredu za održavanje plodnosti zemljišta. Njihova proizvodnja sigurno nije bila podređena proizvodnji žitarica. Imala je isti značaj. Lan, lanak, mak, iberijska zmajeva glava (lalemancija) i strižuša čine inventar biljaka od kojih se dobijalo ulje. Lan ima dvostruku upotrebnu vrednost. Od njegove stabljike se mogu dobiti vlakana za izradu tkanina i vrpci, a od semena ulje. Navedene žitarice, mahunarke i biljke uljarice nisu sve u isto vreme gajene, niti su imale isti značaj u različitim kulturama koje su se smenjivale na ovim prostorima. Svaki narod imao je, a i dan danas ima svoju kuhinju koja se razlikuje od one kod najbližih suseda. Vojvođani su oduvek bili ponosni na razlike u jelovnicima.

Ovo su bile osnove sirovine. Kako su ih prerađivali i od njih spravljali dnevne obroke? Kako su ti obroci izgledali? Svako domaćinstvo posedovalo je žrvanj sa tučkom (batom) za ručno mlevenje žitarica. Za izradu žrvnjeva u praistoriji uglavnom je korišćena jedna vrsta peščara koja ima meku i tvrdu strukturu. Meka struktura se prilikom upotrebe brže haba i žrvanj je uvek nazubljen kao krupna šmirgla pa žito ne isklizava ispod gornjeg kamena te se bolje i brže melje. Tako samleveno krupnije brašno, prekrupa ili griz, uvek su puni sitnog peska i kamenčića. Ma šta da su bili krajnji proizvodi, ove tvrde primese su se neminovno osećale u hrani. Ali ne samo one. O sasvim čistim, nekontaminiranim usevima, bez primesa semena drugih žitarica i korova, u praistoriji ne može da bude ni reči. Navešćemo samo jedan primer, kukolj. Stepen kontaminicaje ovog otrovnog uljeza u ostavama ozime jednozrne pšenice mogao je nekoliko puta da prekorači današnje dozvoljene granične vrednosti za upotrebu u stočnoj ishrani.

Slika levo: Praistorijska biljka uljarica.
Seme iberijske zmajeve glave
(lalemancija - Lallemantia iberica),
Feudvar, Vojvodina

Slika desno: Praistorijska žitarica.
Osnova račve klasića timofejeve pšenice (?)
Triticum timopheevi, Feudvar, Vojvodina

Da li su se praistorijski ljudi trovali od kukolja? U to nisam uveren. Velika, koliko i samo zrno žitarice domaćina, crna semena kukolja su ipak lako prepoznatljiva i jednostavno se izdvajaju ručnim prebiranjem dnevnih porcija. I danas domaćice, mada nerado i bez velikog razmišljanja, prebiraju pirinač i pasulj. U vreme teških godina, kada je hrane bilo malo, jeli su sve, pa čak i neke stvari za koje nisu bili sasvim sigurni da im neće škoditi. Vredelo je napuniti trbuh bez obzira na potencijalne rizike. Još jedan problem stajao je pred praistorijskim stanovnicima srednjeg Podunavlja. Kako odvojiti plevu koja čvrsto obavija seme jednozrne i dvozrne pšenice, timofejeve pšenice (?), krupnika, prosa i italijanskog muhara? Vatra je opet odgovor na sve probleme. Jedan od načina odvajanja zrna od pleve sastojao se u tome što su obuvena semena zagrevana do određene temperature u posebnim posudama sa spoljnim nosačem i ložištem, piraunosima. Pritom je pleva postajala krta i trošna pa se tucanjem u stupi lakše odvajala od zrna. Za razliku od navedenih žitarica, zrno obuvenog ječma sraslo je sa plevom. Mnogo rada. Šta bi praistorijske domaćice rekle za današnja gotova jela i mikrotalasne pećnice?

Ovo su bile osnove sirovine. Kako su ih prerađivali i od njih spravljali dnevne obroke? Kako su ti obroci izgledali? Svako domaćinstvo posedovalo je žrvanj sa tučkom (batom) za ručno mlevenje žitarica. Za izradu žrvnjeva u praistoriji uglavnom je korišćena jedna vrsta peščara koja ima meku i tvrdu strukturu. Meka struktura se prilikom upotrebe brže haba i žrvanj je uvek nazubljen kao krupna šmirgla pa žito ne isklizava ispod gornjeg kamena te se bolje i brže melje. Tako samleveno krupnije brašno, prekrupa ili griz, uvek su puni sitnog peska i kamenčića. Ma šta da su bili krajnji proizvodi, ove tvrde primese su se neminovno osećale u hrani. Ali ne samo one. O sasvim čistim, nekontaminiranim usevima, bez primesa semena drugih žitarica i korova, u praistoriji ne može da bude ni reči. Navešćemo samo jedan primer, kukolj. Stepen kontaminicaje ovog otrovnog uljeza u ostavama ozime jednozrne pšenice mogao je nekoliko puta da prekorači današnje dozvoljene granične vrednosti za upotrebu u stočnoj ishrani. Da li su se praistorijski ljudi trovali od kukolja? U to nisam uveren. Velika, koliko i samo zrno žitarice domaćina, crna semena kukolja su ipak lako prepoznatljiva i jednostavno se izdvajaju ručnim prebiranjem dnevnih porcija. I danas domaćice, mada nerado i bez velikog razmišljanja, prebiraju pirinač i pasulj. U vreme teških godina, kada je hrane bilo malo, jeli su sve, pa čak i neke stvari za koje nisu bili sasvim sigurni da im neće škoditi. Vredelo je napuniti trbuh bez obzira na potencijalne rizike. Još jedan problem stajao je pred praistorijskim stanovnicima srednjeg Podunavlja. Kako odvojiti plevu koja čvrsto obavija seme jednozrne i dvozrne pšenice, timofejeve pšenice (?), krupnika, prosa i italijanskog muhara? Vatra je opet odgovor na sve probleme. Jedan od načina odvajanja zrna od pleve sastojao se u tome što su obuvena semena zagrevana do određene temperature u posebnim posudama sa spoljnim nosačem i ložištem, piraunosima. Pritom je pleva postajala krta i trošna pa se tucanjem u stupi lakše odvajala od zrna. Za razliku od navedenih žitarica, zrno obuvenog ječma sraslo je sa plevom. Mnogo rada. Šta bi praistorijske domaćice rekle za današnja gotova jela i mikrotalasne pećnice?

Pogača je najadekvatniji opis za izgled ondašnjeg hleba pravljenog od brašna, pre svega meke pšenice i krupnika. Soli u praistoriji nije bilo na pretek. Bila je skupa i zbog toga strogo dozirana. Od brašna jednozrne i dvozrne pšenice se isto tako može zamesiti hleb, međutim ove žitarice su vrlo rado kuvane. Od njih su uglavnom pravljne kaše. Kaša je bila najvažniji, svakodnevni, obrok praistorijskih ljudi. Ona se može skuvati i od prosa i od ječmene prekrupe ili griza. Bolje kaše su pravljene sa kozjim, ovčijim ili kravljim mlekom, možda sa dodatkom sira. Ukoliko se uzme u obzir da meda u praistoriji nije bilo u izobilju, sladunjave kaše su bila omiljena hrana za decu. Biljnog, kristalnog šećera nije bilo. Ječmeni hleb (bolje reći - nisko narasla lepinja) mora vrlo brzo da se pojede, u protivnom postaje tvrd kao kamen. Od mahunarki, kao i danas, kuvana su variva. Pronađeni začini kao što su mirođija, divlja mrkva, celer, pastrnjak popravljali su ukus bljutavih jela. Jeste li ikad jeli žirove hrasta? Ako je dobar za svinje, onda je i za ljude. Bar tako su mislili i radili naši preci. Malo gorko ako se prethodno ne ispeče, ali u nesrećnim vremenima itekako dobro dođe. Slično žiru korišćen je i vodeni orašak sa obala vojvođanskih reka. To je vodena biljka koja pluta na površini vode. Nalik je orahu sa četiri trna. Sadrži puno skroba i proteina a vrlo malo masti. Jede se sirov, pečen ili kuvan kao kesten.

Žrvanj sa batom

A šta su pili? Pivo. Ono može da se napravi od skoro svake žitarice, ali posedujemo materijalne dokaze da su koristili ječam i dvozrnu pšenicu da bi od njih dobili osnovu za pravljenje piva - slad. Pivo je bilo brzo kvarljivo, neprovidno i bez danas vrlo dobro poznatog pivskog začina, hmelja. Možda su u te svrhe koristili neku drugu biljku, kao na primer buniku. Prema dosadašnjim arheobotaničkim analizama, hmelj je u Evropi počeo da se gaji tek početkom srednjeg veka. Pivo je bilo domaće, za razliku od vina. Do sada nemamo indicija koje bi nam ukazale na mogućnost proizvodnje vina na ovim prostorima pre dolaska Rimljana. Mada su postojale odlične trgovačke i kulturne veze sa Mikenskim svetom, stari Vojvođani nisu poznavali tajnu gajenja vinove loze. U praistorijskim naseljima pronađene su samo koštice divlje loze. Divlja loza raste u šumama pored reka i do njenih plodova dolazi se teško. Za proizvodnju vina nedovoljno. I još nešto, stara izreka "kad na vrbi rodi grožđe! " ipak ima smisla.

Voće je u nedostatku kulturnih varijeteta sakupljano iz okoline naselja. Gostili su se šumskim jagodama, aptovinom, trnjinom, kupinama, malinama, drenom, divljim kruškama i jabukama, zovom, i već pomenutim divljim grožđem.

Ukoliko sad sedite za stolom i jedete varivo od sočiva u kojem se nalazi parče šunke ili slanine, sa više crnim nego belim hlebom i čašom piva, setite se da je ovo pre skoro četiri hiljade godina bio uobičajen obrok naših praistorijskih predaka. Prijatno.